Vla­da je ju­če do­sta­vi­la u skup­štin­sku pro­ce­du­ru Pred­log za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu, ko­ji iz­no­si 2,005 mi­li­jar­di eura, uz pred­log da ga usvo­ji po skra­će­nom po­stup­ku, ka­ko bi se stvo­ri­li uslo­vi za ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­sa­nje bu­džet­skih je­di­ni­ca, kao i uslo­va za is­pla­tu za­ko­nom utvr­đe­nih pra­va. Uz pred­log bu­dže­ta do­sta­vljen je i Pred­log mje­ra sa­na­ci­je bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga ko­jim je pred­vi­đe­na fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja od 127,5 mi­li­o­na, od­no­sno 3,24 od­sto BDP-a ko­ji je za na­red­nu go­di­nu pro­ci­je­njen na 3,928 mi­li­jar­di. Par­la­men­tu su do­sta­vlje­ni i pred­lo­zi fi­nan­sij­skih pla­no­va sa pla­no­vi­ma ra­da za na­red­nu go­di­nu re­gu­la­tor­nih ti­je­la.
Pred­log bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu ma­nji je za 25 mi­li­o­na u odo­su na re­ba­lans, od­no­sno za 119 mi­li­o­na ma­nje u od­no­su na Za­kon o bu­dže­tu za ovu go­di­nu.
Za na­red­nu go­di­nu Vla­da je pla­ni­ra­la iz­vor­ne pri­ho­de od 1,55 mi­li­jar­di, od če­ga od na­pla­te po­re­za i do­pri­no­sa 1,43 mi­li­jar­de, a 115 mi­li­o­na pla­ni­ra­no je iz osta­lih pri­ho­da. Iz­da­ci su pla­ni­ra­ni na 1,78 mi­li­jar­di, od če­ga se na te­ku­ću bu­džet­sku po­tro­šnju od­no­si 1,5 mi­li­jar­di, a na ka­pi­tal­ni bu­džet 283 mi­li­o­na eura, što je 52 mi­li­o­na ma­nje u od­no­su na ovo­go­di­šnji. Te­ku­ći bu­džet pla­ni­ran je na 863 mi­li­o­na, za 91 mi­li­on vi­še u od­no­su na ovu go­di­nu, bu­džet dr­žav­nih fon­do­va na 639 mi­li­o­na, 13 mi­li­o­na vi­še, a tran­sak­ci­je fi­nan­si­ra­nja iz­da­ta­ka na 220 mi­li­o­na, za 170 mi­li­o­na ma­nje u od­no­su na ovu go­di­nu. De­fi­cit je pla­ni­ran na iz­nos od 233,9 mi­li­o­na. Vla­da se u na­red­noj go­di­ni mo­že za­du­ži­ti za iz­nos od 455 mi­li­o­na, od če­ga za ot­pla­tu du­ga i oba­ve­za iz pret­hod­nog pe­ri­o­da 221 mi­li­on, za po­tre­be fi­nan­si­ra­nja ka­pi­tal­nog bu­dže­ta i iz­grad­nje auto­pu­ta do 200 mi­li­o­na, a za stva­ra­nje fi­skal­ne re­zer­ve do 34 mi­li­o­na. Neo­do­sta­ju­ća sred­stva bi­će obez­bi­je­đe­na kroz kre­dit­ne aran­žma­ne za ki­ne­skom Eks­im ban­kom, sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, emi­si­jom ob­ve­zni­ca na ino­stra­nom tr­ži­štu, iz­da­va­njem do­ma­ćih ob­ve­zni­ca, i/ili dr­žav­nih za­pi­sa, te i po­di­za­njem kre­di­ta kod do­ma­ćih i ino­stra­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, od­no­sno 100 mi­li­o­na na do­ma­ćem tr­ži­štu, a osta­tak od 354,3 mi­li­o­na na ino­stra­nom. Na­gla­še­no je i da ni­je do­zvo­lje­no pre­u­smje­ra­va­nje sred­sta­va sa pro­jek­ta auto­pu­ta. Ot­pla­ta du­ga pla­ni­ra­na je na 220,4 mi­li­o­na eura, od če­ga se na ot­pla­tu glav­ni­ce re­zi­den­ti­ma od­no­si 51,9 mi­li­o­na, 134,7 mi­li­o­na ne­re­zi­den­ti­ma, a 33,7 mi­li­o­na za ot­pla­tu oba­ve­za iz pret­hod­nog pe­ri­o­da.
Vla­da će u na­red­noj go­di­ni pot­pi­sa­ti kre­dit­ne aran­žma­ne, ili će zaj­mo­vi po­sta­ti efek­tiv­ni, u iz­no­su do 206,3 mi­li­o­na, a iz­da­va­nje ga­ran­ci­ja pla­ni­ra­no je na 48 mi­li­o­na, što je za 22 mi­li­o­na vi­še ne­go za ovu go­di­nu ka­da su ga­ran­ci­je pla­ni­ra­ne na 26 mi­li­o­na. Ga­ran­ci­je će bi­ti iz­da­te za kre­di­te Že­lje­znič­ke in­fra­struk­tu­re kod Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke, ko­ji je pla­ni­ran na 20 mi­li­o­na, od če­ga će u na­red­noj go­di­ni se­dam mi­li­o­na bi­ti efek­tiv­no. Ga­ran­to­va­će i za kre­dit Cr­no­gor­skog elek­tro­pre­no­snog si­ste­ma kod Nje­mač­ke ban­ke za raz­voj za pro­je­kat iz­grad­nje elek­tro­e­ner­get­ske in­fra­struk­tu­re na po­lu­o­str­vu Lu­šti­ca u iz­no­su od 20 mi­li­o­na, kao i za kre­dit od osam mi­li­o­na Re­gi­o­nal­nom vo­do­vo­du kod Er­ste ban­ke. Ra­di se o, ka­ko je na­ve­de­no u pred­lo­gu bu­dže­ta, za­mje­ni po­sto­je­će ga­ran­ci­je iz­da­te Re­gi­o­nal­nom vo­do­vo­du Abu Da­bi fon­du za raz­voj. U pred­lo­gu je na­ve­de­no da se po­re­ska po­tra­ži­va­nja, iz­u­zet­no, mo­gu na­pla­ti­ti i imo­vi­nom po­re­skih ob­ve­zni­ka, kao i kon­ver­zi­jom du­ga u ka­pi­tal u pri­vred­nim dru­štvi­ma.
Sa­na­ci­o­nim pla­nom su pred­vi­đe­ne ušte­de od ukup­no 127,5 mi­li­o­na. Od na­pla­te za­o­sta­log po­re­skog du­ga pla­ni­ra­no je 12 mi­li­o­na, od po­ve­ća­nja PDV-a na ra­ču­nar­sku opre­mu sa se­dam na 19 od­sto, 1,5 mi­li­o­na, od po­ve­ća­nja ak­ci­za na mi­ne­ral­na ulja 32 mi­li­o­na, od sma­nje­nja na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce 14,9 mi­li­o­na, a od ušte­de na is­pla­ti dječ­jeg do­dat­ka 1,65 mi­li­o­na. Od sma­nje­nja za­ra­da funk­ci­o­ne­ri­ma od osam od­sto pla­ni­ra­na je ušte­da od 2,8 mi­li­o­na, a na isti iz­nos je pla­ni­ra­na i ušte­da ko­ja se ti­če ne­us­kla­đi­va­nja za­ra­da po osno­vu mi­nu­log ra­da.
Jav­ni dug u na­red­noj go­di­ni pro­jek­to­van je na 74,75 od­sto BDP-a, a oče­ku­je se da će na mak­si­mu­mu bi­ti 2019. go­di­ne – 79,5 od­sto BDP-a.
Pla­ni­ra­no je da se u na­red­noj go­di­ni po­vu­če 283,93 mi­li­o­na eura od kre­di­ta kod ki­ne­ske Eks­im ban­ke.
J.V.


USSCG na­ja­vlju­je pro­test

Pred­stav­ni­ci Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta na­ja­vi­li su or­ga­ni­za­ci­ju pro­te­sta zbog Vla­di­nih mje­ra, ko­je su, ka­ko tvr­de pro­tiv­ne in­te­re­si­ma gra­đa­na i za­po­sle­nih. Ta­čan da­tum pro­te­sta bi­će na­ja­vljen u na­red­na dva da­na. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar USSCG Sr­đa Ke­ko­vić ka­zao je da su ju­če ima­li ne­u­spje­li sa­sta­nak sa pre­mi­je­rom Du­škom Mar­ko­vi­ćem.
– Pre­mi­jer nam je re­kao da Vla­da ne mo­že da od­u­sta­ne od tih mje­ra, ali da je spre­man da raz­go­va­ra oko ne­kih de­ta­lja. Po­nu­dio nam je raz­go­vor sa nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma, od­no­sno mi­ni­stri­ma ovih da­na. Vje­ro­vat­no će do tog sa­stan­ka do­ći u po­ne­dje­ljak, ali iskre­no sma­tra­mo da te­ško i na­kon tog raz­go­vo­ra mo­že do­ći do kon­kret­nih po­ma­ka – ka­zao je Ke­ko­vić na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je.
On je sa­op­štio da će Vla­da, ako gra­đa­ni iza­đu na pro­te­ste, pro­mi­je­ni­ti mje­re ili će USSCG, ako ih Skup­šti­na usvo­ji, tra­ži­ti ostav­ke.


Do­bit za pre­bi­ja­nje du­go­va

Pred­vi­đe­no je i da se pri­ho­di po osno­vu vla­sni­štva i ostva­re­ne do­bi­ti pred­u­ze­ća u dr­žav­nom vla­sni­štvu iz obla­sti ener­ge­ti­ke u na­red­noj go­di­ni mo­gu ko­ri­sti­ti za re­gu­li­sa­nje me­đu­sob­nih du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa tih su­bje­ka­ta, ko­ji su pro­is­te­kli iz za­kon­skih oba­ve­za snab­di­je­va­nja i ba­lan­si­ra­nja si­ste­ma i re­a­li­za­ci­ju ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja u ener­get­skom sek­to­ru.
Od ak­ci­za pla­ni­ra­na je na­pla­ta 201,4 mi­li­o­na, što je po­ve­ća­nje od 37 mi­li­o­na u od­no­su na ovo­go­di­šnji bu­džet. Za bru­to za­ra­de i do­pri­no­se na te­ret po­slo­dav­ca pla­ni­ra­no je 437,54 mi­li­o­na, 15 mi­li­o­na vi­še u od­no­su na ovu go­di­nu, a uve­ća­na je i stav­ka – osta­la lič­na pri­ma­nja, ko­ja se od­no­si na na­kna­de za zim­ni­cu, sta­no­va­nje i odvo­jen ži­vot, ot­prem­ni­ne, na­kna­de po­sla­ni­ci­ma na 10,27 mi­li­o­na, dok je u ovoj go­di­ni za te ras­ho­de pla­ni­ra­no 9,54 mi­li­o­na. Ras­ho­di za uslu­ge su u od­no­su na ovu go­di­nu uve­ća­ni za 10,5 mi­li­o­na eura i pla­ni­ra­ni na 71,7 mi­li­o­na. Pod tom stav­kom pod­ra­zu­mi­je­va­ju se slu­žbe­na pu­to­va­nja za ko­ja je pla­ni­ra­no 5,4 mi­li­o­na, što je po­ve­ća­nje od 700 hi­lja­da u od­no­su na ovu go­di­nu. Uve­ća­ni su i ras­ho­di za advo­kat­ske, no­tar­ske i prav­ne uslu­ge na 4,47 mi­li­o­na sa ovo­go­di­šnjih 2,1, kao i kon­sul­tant­ske uslu­ge na 40 mi­li­o­na, dok je u ovoj go­di­ni za te na­mje­ne pla­ni­ra­no 34,2 mi­li­o­na. Ka­ma­te će u na­red­noj go­di­ni iz­no­si­ti 95,36 mi­li­o­na, dok je za ot­prem­ni­ne pla­ni­ra­no 10,5 mi­li­o­na. Sub­ven­ci­je će iz­no­si­ti 24,9 mi­li­o­na, dok je u ovoj go­di­ni za tu svr­hu opre­di­je­lje­no 18,4 mi­li­o­na. Uma­njen je iz­nos sred­sta­va za teh­no­lo­ške vi­ško­ve sa 23,8, pla­ni­ra­nih u ovoj go­di­ni na 20,6 mi­li­o­na. Za pra­va iz obla­sti pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja pred­vi­đe­no je 411,2 mi­li­o­na.


SDP: Atak na stan­dard

Iz So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je oci­je­nje­no je da su Vla­di­ne mje­re di­rek­tan atak na stan­dard svih dru­štve­nih slo­je­va, pa i me­di­ci­na­ra i pro­svje­ta­ra, ko­ji su, pre­ma tvrd­nja­ma vla­sti, ovog pu­ta po­šte­đe­ni.
– U tu ka­te­go­ri­ju ne uklju­ču­je­mo re­žim­ske „bi­je­le me­dvje­de” ko­ji se ne­sme­ta­no ba­ve iz­grad­njom elek­tra­na, gra­đe­vi­nom i dru­gim uno­snim bi­zni­si­ma za ko­je mno­gi i ne pla­ća­ju po­rez – na­veo je u sa­op­šte­nju član SDP-a, Fi­lip Mi­loš.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­da­ci iz sa­na­ci­o­nog pla­na uka­zu­ju da ne­to efe­kat re­za­nja pla­ta funk­ci­o­ne­ri­ma u ap­so­lut­nim broj­ka­ma iz­no­si sve­ga 1,6 mi­li­o­na. Pi­ta u ko­jem di­je­lu je ne­u­te­me­lje­na či­nje­ni­ca da po­ve­ća­nje ci­je­ne go­ri­va od mi­ni­mum de­vet cen­ti ne­će bi­ti udar na stan­dard gra­đa­na.
– Op­šti rast ci­je­na je usled po­ve­ća­nja ci­je­ne tog ener­gen­ta ne­mi­nov­nost. Slu­že­ći se is­klju­či­vo či­nje­ni­ca­ma do­la­zi­mo i do to­ga da će na­kon sma­nje­nja na­kna­da za maj­ke, ko­ri­sni­ce ovog pro­gra­ma bi­ti na ne­što vi­še od 50 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de i to u dr­ža­vi gdje dvi­je pro­sječ­ne pla­te je­dva pre­la­ze ri­gid­nu po­tro­šač­ku kor­pu Mon­sta­ta – sa­op­štio je Mi­loš, is­ti­ču­ći da sa­mo te dvi­je kom­po­nen­te či­ne sko­ro 50 mi­li­o­na di­rekt­nog uda­ra na stan­dard.