B
iv­ši pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Sin­di­ka­ta Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, Ra­do­van To­ško­vić, ko­ji je pred­sjed­nik OO Rad­nič­ke par­ti­je Pod­go­ri­ca, sma­tra da vlast mo­ra da ob­ja­sni gra­đa­ni­ma u šta je kon­kret­no utro­še­no 135 mi­li­o­na eura pa­lih ga­ran­ci­ja, ko­je su iz bu­dže­ta pla­će­ne za kre­di­te toj kom­pa­ni­ji, jer je fa­bri­ka, po nje­go­vim ri­je­či­ma, u svim pret­hod­nim go­di­na­ma mo­ra­la da po­slu­je po­zi­tiv­no.
Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja je po­čet­kom 2013. go­di­ne ob­ja­vi­la re­vi­zi­ju iz­da­tih ga­ran­ci­ja u 2009. i 2010. go­di­ni u iz­no­su od pre­ko de­set mi­li­o­na. DRI je kon­sta­to­va­la da je Vla­da da­la ga­ran­ci­je za 135 mi­li­o­na eura za kre­di­te KAP-a, bez od­go­va­ra­ju­ćih kon­tra­ga­ran­ci­ja. Iz bu­dže­ta je, na te­ret gra­đa­na, is­pla­će­no 125 mi­li­o­na eura za kre­di­te kod Doj­če, VT i OTP ban­ke.
– Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma je uvi­jek bio ren­ta­bil­na fir­ma, zbog ci­je­ne to­ne alu­mi­ni­ju­ma. I ka­da je ru­ski CE­AK ušao u KAP, sklo­pljen je ugo­vor po kom ci­je­na to­ne alu­mi­ni­ju­ma ni­je smje­la da bu­de ma­nja od 1,5 hi­lja­da eura po to­ni. Naj­ve­ći ras­hod u pro­iz­vod­nji alu­mi­ni­ju­ma je elek­trič­na ener­gi­ja, a za jed­nu to­nu alu­mi­ni­ju­ma tro­ši se oko 457 eura stru­je, od­no­sno tre­ći­nu ci­je­ne pro­daj­ne to­ne alu­min­ju­ma či­ni stru­ja. Na go­di­šnjem ni­vou za pro­iz­vod­nju 120 hi­lja­da to­na alu­mi­ni­ju­ma tro­ši­lo se oko 120 mi­li­o­na eura stru­je. Pri to­me ne smi­je da se za­bo­ra­vi da se ci­je­na to­ne alu­mi­ni­ju­ma ni­je kre­ta­la uvi­jek oko 1,5 hi­lja­da eura, već je do­sti­za­la i 2,5, 3,5, pa i 4,5 hi­lja­da, pa je ja­sno da se ra­di­lo o ogrom­noj za­ra­di, jer je od pro­da­je 120 hi­lja­da to­na, po naj­ma­njoj ci­je­ni od 1,5 hi­lja­da za to­nu alu­mi­ni­ju­ma, KAP mo­rao da za­ra­di 180 mi­li­o­na eura, ali do da­nas se ni­je sa­zna­lo na ko­je je adre­se od­la­zio taj no­vac – ka­zao je To­ško­vić.
Po ri­je­či­ma To­ško­vi­ća, KAP pri­je do­la­ska Ru­sa ni­je imao sub­ven­ci­je za stru­ju, već se, ka­ko je is­ta­kao, go­vo­ri­lo o ma­njim gu­bi­ci­ma u po­slo­va­nju ko­ji ni­ka­da ni­je­su pred­sta­vlje­ni i po­ja­šnje­ni jav­no­sti.
– Kad su Ru­si 2006. go­di­ne do­šli u KAP, to­na alu­mi­ni­ju­ma je ko­šta­la 3,6 hi­lja­da eura, a fa­bri­ka je ta­da pro­iz­vo­di­la oko 124 hi­lja­de to­na go­di­šnje. Ja­sno je da su za­ra­di­li ogro­man no­vac, ali je i po­red to­ga dr­ža­va da­va­la sub­ven­ci­je i ga­ran­to­va­la za kre­di­te – re­kao je on.
To­ško­vić je is­ta­kao da je, pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je do­šao, u pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra do 30. apri­la 2006. go­di­ne, za si­ro­vi­ne ko­je se ko­ri­ste u pro­iz­vod­nji alu­mi­ni­ju­ma na mje­seč­nom ni­vou tro­še­no 11,13 mi­li­o­na eura, od­no­sno ukup­no 44,52 mi­li­o­na eura za če­ti­ri mje­se­ca. Od tog iz­no­sa mje­seč­ni tro­šak za elek­trič­nu ener­gi­ju iz­no­sio je 4,56 mi­li­o­na, od­no­sno 18,27 mi­li­o­na za če­ti­ri mje­se­ca. Po­red stru­je, naj­sku­plja si­ro­vi­na u pro­iz­vod­nji je ma­zut, ko­ji je na mje­seč­nom ni­vou ko­štao 2,26 mi­li­o­na, od­no­sno de­vet mi­li­o­na za če­ti­ri mje­se­ca. Pe­če­ne ano­de su mje­seč­no ko­šta­le 1,96 mi­li­o­na, od­no­sno 18,27 mi­li­o­na za če­ti­ri mje­se­ca, dok je bok­sit ko­štao 1,1 mi­li­on, od­no­sno 4,62 za pe­ri­od od ja­nu­a­ra do apri­la 2006. go­di­ne. Isto­vre­me­no je u KAP-u ra­di­lo ukup­no 2,3 hi­lja­de rad­ni­ka, a ukup­ne bru­to oba­ve­ze po­slo­dav­ca pre­ma nji­ma, na mje­seč­nom ni­vou su iz­no­si­le 2,3 mi­li­o­na eura.
Ula­ga­nja u KAP su, sma­tra, di­sku­ta­bil­na te­ma.
– Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma sin­di­ka­ta i rad­ni­ka, ni­je se ula­ga­lo ni­šta u opre­mu, a teh­nič­ko teh­no­lo­ške li­ni­je su osta­le ona­kve ka­kve su i bi­le pr­vog da­na ka­da je fa­bri­ka po­če­la sa ra­dom, pri­je 46 go­di­na. Di­sku­ta­bil­ne su i sub­ven­ci­je ko­je je do­bi­jao KAP, kao i u šta je ulo­že­no 135 mi­li­o­i­na eura kre­di­ta, za ko­je je KAP-u ga­ran­to­va­la Vla­da. Ko­ja struč­na ko­mi­si­ja je pro­ra­ču­na­la šta tre­ba da se ulo­ži u KAP u vri­jed­no­sti to­li­kog nov­ca. Či­nje­ni­ca je da je taj no­vac dat, ali se ne zna ko je taj no­vac uzeo i na či­je je ra­ču­ne oti­šao, jer fa­bri­ka Gli­ni­ce i da­lje ne ra­di, pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti u či­jem su sa­sta­vu bi­li Pre­ra­da, Ko­vač­ni­ca, Va­lja­o­ni­ca i da­lje ne ra­de. Kre­ča­na u Spu­žu, ko­ja je pro­iz­vo­di­la si­ro­vi­nu neo­p­hod­nu za KAP, ta­ko­đe ne ra­di, kao ni fa­bri­ka alu­mi­nij­skih fel­mi u Ku­či­ma. Da­kle, no­vac je ulo­žen u pro­past KAP-a, u ko­jem, od 584 će­li­ja ko­li­ko je ne­ka­da ra­di­lo, sa­da ra­di sve­ga 200 – na­veo je on is­ti­ču­ći da je to re­zul­tat pri­va­ti­za­ci­je, od­no­sno ula­ska ko­map­ni­je Uni­prom, Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća u tu fa­bri­ku.
Ra­zul­ta­ti pri­va­ti­za­ci­je KAP-a su, tvr­di on, po­gub­ni.
– Pri­je pri­va­ti­az­ci­je KAP je imao 5,6 hi­lja­da rad­ni­ka, sa mo­guć­no­šću da se taj broj u se­zo­ni po­ve­ća za iz­me­đu 200 i 300 rad­ni­ka, a sa­da je taj broj sve­den na 400 rad­ni­ka. Pro­iz­vod­nja je sve­de­na na 30 hi­lja­da to­na alu­mi­ni­ju­ma go­di­šnje, sa 120 hi­lja­da to­na alu­mi­ni­ju­ma na go­di­šnjem ni­vou. Cilj pri­va­ti­za­ci­je ni­je ni­šta dru­go ne­go po­ste­pe­no uni­šte­nje KAP-a u fa­za­ma, a to izo­di ak­tu­e­la­na vlast, ko­ja bi tre­ba­lo da sa­op­šti da li se to ra­di iz ne­zna­nja ili po ne­či­jem na­lo­gu – za­klju­čio je on.
J.V.


No­va fa­bri­ka bi­la bi jef­ti­ni­ja

To­ško­vić tvr­di da je od nov­ca ko­jim je dr­ža­va sub­ven­ci­o­ni­sa­la stru­ju ko­ju je tro­šio KAP, kao i ga­ran­ci­ja ko­je su iz­da­te tom preduzeću, mo­gla da se na­pra­vi no­va fa­bri­ka, ko­ja bi sa no­vom teh­no­lo­gi­jom ko­šta­la oko 260 mi­li­o­na eura.
Za nje­ga su sum­nji­va i iz­dva­ja­nja za amor­ti­za­ci­ju u KAP- u, ko­ja su na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si­la 11 mi­li­o­na eura.
– Amor­ti­za­ci­ja se po pra­vi­lu iz­dva­ja na po­se­ban ra­čun i mo­ra se ana­li­tič­ki pri­ka­za­ti za­šta su utro­še­na ta sred­stva. Me­đu­tim, amor­ti­za­ci­ja je stal­no pri­ka­zi­va­na kao gu­bi­tak KAP-a, pri če­mu se ne zna gdje su za­vr­ši­la i ta sred­stva, iako se ta­ko ra­di­lo de­ce­ni­ja­ma, pri če­mu ni­ko sno­sio od­go­vor­nost – re­kao je on.
To­ško­vić je na­gla­sio da su u tro­ško­ve KAP-a pri­ka­zi­va­ni i re­zer­vni dje­lo­vi i si­ro­vi­ne, mi­mo amor­ti­za­ci­je, pa sma­tra da je dva­put pri­ka­zi­va­no isto. Na­gla­sio je i da se ne zna ni gdje je za­vr­ši­lo 20 mi­li­o­na eura, ko­li­ko su Ru­si iz­dvo­ji­li za sa­na­ci­ju ba­ze­na cr­ve­nog mu­lja, ko­ji ni­ka­da ni­je­su sa­ni­ra­ni, već su bi­li i osta­li eko­lo­ška mr­lja Cr­ne Go­re.