Od ukup­no 15 ba­na­ka ko­je po­slu­ju u Cr­noj Go­ri, pet je pr­vi kvar­tal za­vr­ši­lo sa ukup­nim mi­nu­som od 2,21 mi­li­on eura. Na dru­goj stra­ni, osta­lih 11 ba­na­ka na kra­ju pr­vog kvar­ta­la ostva­ri­lo je do­bit u ukup­nom iz­no­su od 9,9 mi­li­o­na eura.
Naj­ve­ći mi­nus na kra­ju pr­vog kvar­ta­la ima­la je Pr­va ban­ka, u ve­ćin­skom vla­sni­štvu Aca Đu­ka­no­vić, bra­ta biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, u iz­no­su od 913 hi­lja­da eura, za raz­li­ku od pr­vog kvar­ta­la pro­šle go­di­ne ka­da je bi­la u plu­su 112 hi­lja­da. Sli­je­di No­va ban­ka sa mi­nu­som od 832 hi­lja­de, Zi­rat ban­ka sa 242 hi­lja­de eura mi­nu­sa, In­vest ban­ka je ima­la mi­nus od 116 hi­lja­da, dok je Lov­ćen ban­ka pr­vi kvar­tal za­vr­ši­la sa mi­nu­som od 114 hi­lja­da.
Naj­ve­ći ne­to pro­fit na kra­ju pr­vog kvar­ta­la ima­la je Cr­no­gor­ska ko­mer­ci­jal­na ban­ka u iz­no­su od 4,06 mi­li­o­na eura, sli­je­di NLB sa 1,66 mi­li­o­na, Er­ste ban­ka sa 1,6 mi­li­o­na, So­si­je­te že­ne­ral ban­ka Mon­te­ne­gro sa 1,04 mi­li­o­na. Adi­ko ban­ka ima­la je pro­fit u iz­no­su od 682 hi­lja­de eura, Ko­mer­ci­jal­na ban­ka AD Bu­dva 310 hi­lja­da, Hi­po­te­kar­na ban­ka 252 hi­lja­de, Atlas ban­ka, ko­ju kon­tro­li­še bi­zni­smen Du­ško Kne­že­vić, ima­la je pro­fit od 242 hi­lja­de, dok je Uni­ver­zal ka­pi­tral ban­ka po­slo­va­la sa plu­som od 124 hi­lja­de eura. Naj­ma­nji pro­fit ima­la je Za­pad ban­ka u iz­no­su od 41 hi­lja­du eura.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Ana Ni­ves Ra­do­vić sma­tra da či­nje­ni­ca da ban­ka na kra­ju od­re­đe­nog ob­ra­čun­skog pe­ri­o­da ima ne­ga­ti­van po­slov­ni re­zul­tat pred­sta­vlja sig­nal go­to­vo ne­iz­bje­žne pro­mje­ne u na­stav­ku nje­ne po­slov­ne stra­te­gi­je, u na­sto­ja­nju da na taj na­čin na­dok­na­di iz­gu­blje­nu, a oče­ki­va­nu za­ra­du.
– Pro­mje­ne ko­je na­pra­vi i no­vi po­te­zi ko­je po­vu­če ne ga­ran­tu­ju da bi se u na­red­nom kvar­ta­lu sta­nje u nje­nim bi­lan­si­ma mo­glo pro­mi­je­ni­ti, no tu pro­mje­nu će sva­ka­ko osje­ti­ti gra­đa­ni i pri­vre­da, bu­du­ći da zbog to­ga nje­ne uslu­ge po­sta­ju sku­plje. Iz­u­zet­no je za­bri­nja­va­ju­će što ova­kva mje­ra, za ko­jom će ne­sum­nji­vo po­seg­nu­ti ban­ke ko­je su u Cr­noj Go­ri ne­ga­tiv­no po­slo­va­le u pro­šlom kvar­ta­lu, do­la­zi u vre­me­nu ka­da se ni pri­vre­da, ni do­ma­ćin­stva ni­je­su opo­ra­vi­la od po­sle­di­ca kri­ze, u onoj mje­ri u ko­joj bi bi­la u sta­nju da se od pri­ho­da ko­je ostva­ru­ju, od­no­sno lič­nih pri­ma­nja poč­ne in­ve­sti­ra­ti ili šte­dje­ti – ka­za­la je ona.
Ona je na­gla­si­la da je cr­no­gor­ski fi­nan­sij­ski am­bi­jent ta­kav da su si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se bi­lo šta fi­nan­si­ra bez po­tre­be ko­ri­šće­nja sred­sta­va do­bi­je­nih kroz kre­di­ti­ra­nje vi­še iz­u­ze­tak ne­go pra­vi­lo, te da ta­kve okol­no­sti mo­gu sa­mo do­dat­no op­te­re­ti­ti i gra­đa­ne i pri­vre­du, jer će ban­kar­ske uslu­ge bi­ti sku­plje.
– Ovo ni­je si­tu­a­ci­ja u ko­joj će se te­ret sva­li­ti sa­mo na ko­ri­sni­ke kre­di­ta, već i na šte­di­še, a u kraj­njoj li­ni­ji i na sve po­re­ske ob­ve­zni­ke. Iz­u­zet­no lo­ša li­kvid­nost u ban­kar­skom sek­to­ru u Cr­noj Go­ri po­sto­ji go­di­na­ma una­zad i do­slov­no je jav­na taj­na to da ve­ći­na ba­na­ka ne bi bi­la u sta­nju da is­pla­ti gra­đa­ni­ma sav no­vac uko­li­ko bi se zna­tan broj njih od­lu­čio da pre­ki­ne oro­če­nu šted­nju i po­vu­če de­po­zi­te – na­ve­la je Nives Ra­do­vi­ć.
Sa dru­ge stra­ne, ka­ko je po­ja­sni­la, mo­gu­će je uvo­đe­nje ne­ga­tiv­nih sto­pa na ve­će de­po­zi­te.
– To je trend ko­ji se na ni­vou euro­zo­ne od­vi­ja već du­že vri­je­me i ko­ji iz go­di­ne u go­di­nu sa­mo uslo­žnja­va pro­blem, a u fi­nan­sij­skom si­ste­mu ka­kav je cr­no­gor­ski sa­mo bi do­dat­no ote­žao si­tu­a­ci­ju. Ri­ječ je o okol­no­sti­ma ko­je su po­ka­za­telj iz­u­zet­no krup­nih fi­nan­sij­skih pro­ble­ma iz ko­jih ni mno­go sna­žni­je i kom­plek­sni­je eko­no­mi­je od cr­no­gor­ske ne­ma­ju ka­pa­ci­te­ta da se iz­vu­ku bez dr­žav­ne po­mo­ći, a upra­vo je to ono što naj­vi­še za­bri­nja­va. Upra­vo ovim mje­ra­ma bi­će po­go­đe­ni po­re­ski ob­ve­zni­ci, jer bi dio bu­džet­skih sred­sta­va ne­sum­nji­vo mo­gao bi­ti usmje­ren na kr­plje­nje ru­pa u ban­kar­skim bi­lan­si­ma, a raz­log zbog ko­jeg ta­kav po­tez sli­je­di je­ste to što je sa vla­di­nom eko­nom­skom po­li­ti­kom uskla­đi­va­na i po­li­ti­ka CBCG ko­ja je, umje­sto u vre­me­nu ka­da je bi­lo neo­p­hod­no sti­mu­li­sa­ti raz­voj svje­žim nov­cem, sni­ža­va­la ka­mat­ne sto­pe u iz­bor­nim go­di­na­ma – za­klju­či­la je Ra­do­vi­će­va.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) sma­tra da je sta­nje u ban­kar­skom sek­to­ru po­sle­di­ca am­bi­jen­ta ko­ji pro­mo­vi­še po­slo­va­nje bez čvr­stih pra­vi­la i vri­jed­no­sti.
– Sto­ga je ban­kar­ski sek­tor u ži­vom bla­tu – ri­zi­ci se uve­ća­va­ju i ne­pra­ved­no ras­po­re­đu­ju. Si­stem je pod­sta­kao ban­ke na ne­pri­dr­ža­va­nje pra­vi­la, kao i na gu­bi­tak osje­ća­ja za re­al­nost, a ako se taj osje­ćaj iz­gu­bi, do­bi­ja se sna­žan pod­sti­caj za pre­u­zi­ma­nje opa­snih ri­zi­ka. Op­šta fa­vo­ri­za­ci­ja taj­ku­na je pod­sta­kla ban­kar­ski sek­tor da se upu­sti u ri­zič­ne ak­tiv­no­sti sa nji­ma. Ne­prin­ci­pi­jel­no i an­ti­prav­no spa­sa­va­nje Pr­ve ban­ke dra­stič­no je pro­du­bi­lo pro­blem mo­ral­nog ha­zar­da, tj. si­tu­a­ci­je da onaj ko ne sno­si po­sle­di­ce svo­je ak­tiv­no­sti bu­de ohra­bren na da­lje i bu­du­će ri­zič­no po­na­ša­nje. U Cr­noj Go­ri se mo­že de­si­ti fi­nan­sij­ska pa­ni­ka sa ne­sa­gle­di­vim štet­nim po­sle­di­ca­ma. Sad već po­sto­ji do­volj­no sig­na­la da se raz­vi­je sna­žna sum­nja jav­no­sti u po­gle­du zdra­vlja i odr­ži­vo­sti ban­kar­skih in­sti­tu­ci­ja ko­ji­ma su uka­zi­va­li ili ima­li na­mje­ru da uka­žu po­vje­re­nje – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Iz­vje­sna po­sle­di­ca mi­nu­sa u ban­kar­skom sek­to­ru je, ka­ko je na­gla­sio, rast ka­mat­nih sto­pa i pad in­ve­sti­ci­ja od stra­ne pri­vat­nog sek­to­ra.
– Na to do­dat­no uti­če i ras­tu­ći jav­ni dug i bu­džet­ski de­fi­ci­ti. Ako se bes­kraj­nom za­du­ži­va­nju dr­ža­ve (dr­ža­va kao zaj­mo­pri­mac po­di­že tra­žnju za fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma i ti­me ka­mat­ne sto­pe) pri­do­da­ju sve iz­ra­že­ni­ji mi­nu­si u po­slo­va­nju ba­na­ka, ja­sno pro­iz­i­la­zi da će ra­sti ka­mat­ne sto­pe i pred­u­zet­ni­ci će pod sve ne­po­volj­ni­jim uslo­vi­ma mo­ći da do­đu do sred­sta­va za fi­nan­si­ra­nje in­ve­sti­ci­ja – upo­zo­ra­va Ko­pri­vi­ca.J.V.


Cen­tral­na ban­ka mo­ra­la da obez­bi­je­di sta­bil­nost

Pre­ma ri­je­či­ma Ko­pri­vi­ce, de­blji kraj će iz­vu­ći de­po­nen­ti, dr­ža­va i re­gu­lar­ni pred­u­zet­ni­ci.
– Za gu­ver­ne­ra Ra­do­ja Žu­gi­ća i nje­go­ve pret­hod­ni­ke na če­lu Cen­tral­ne ban­ke mo­že se re­ći da su gro­ba­ri cr­no­gor­skog ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog si­ste­ma. Pri­rod­no je da upra­ve i vla­sni­ci ba­na­ka te­že da ban­ke ima­ju što ma­nji ka­pi­tal da bi ostva­ri­le vi­ši po­vrat, ali CB mo­ra obez­bi­je­di­ti za­ko­ni­tost i sta­bil­nost fi­nan­sij­skog si­ste­ma, če­ga ne­ma ako se, po­red osta­log, na za­ko­nit na­čin ne upra­vlja ka­pi­ta­lom ba­na­ka. Do pro­ble­ma u ban­kar­skom sek­to­ru ni­je mo­glo do­ći bez štet­ne ulo­ge ili štet­ne asi­sten­ci­je ru­ko­vo­di­la­ca CB – is­ta­kao je on.