Od 50 mi­li­o­na eura, ko­li­ko se du­gu­je rad­ni­ci­ma i po­vje­ri­o­ci­ma „Ra­do­ja Da­ki­ća”, ko­jih ima oko 1,8 hi­lja­da, uvo­đe­njem ste­ča­ja u pred­u­ze­će oni ne­će do­bi­ti ni de­se­ti­nu nov­ca ko­ji im po za­ko­nu pri­pa­da. Rad­ni­ci, ko­ji će se na­pla­ti­ti iz ste­čaj­ne ma­se, tvr­de da od 77 pla­ta ko­je im se du­gu­ju shod­no Za­ko­nu o ste­ča­ju, mo­gu da na­pla­te sve­ga 24.
Uvo­đe­njem ste­ča­ja u fir­mu „Ra­do­je Da­kić” naj­de­blji kraj su iz­vu­kli rad­ni­ci. Oni su za „Dan” ka­za­li da je oči­gled­no da se imo­vi­na te fa­bri­ke na­mje­šta ne­kom in­ve­sti­to­ru bli­skom vla­sti, pa je za­to od­lu­če­no da se na­kon 15 go­di­na od blo­ka­de pred­u­ze­ća uve­de ste­čaj. Rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci tvr­de da su pred­stav­ni­ci vla­sti vi­dje­li da je do­šlo vri­je­me da se is­po­štu­ju pra­vo­sna­žne sud­ske pre­su­de i da je do­šlo vri­je­me da se rad­ni­ci­ma is­pla­ti no­vac, pa su po­žu­ri­li da uve­du ste­čaj, ko­ji je, tvr­de oni, je­di­no po mje­ri taj­ku­na. Rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci po­ru­ču­ju da, ako je ste­čaj bio ne­mi­no­van, tre­ba­lo ga je uve­sti pri­je de­se­tak go­di­na ka­da je bio pe­ri­od in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma.
Pred­sjed­nik ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra po­vje­ri­la­ca fa­bri­ke Mi­lan Vuk­če­vić re­kao je da je ve­li­ki broj biv­ših rad­ni­ka bor­bu za ono što ih po za­ko­nu sle­du­je pla­tio naj­sku­plje, i to svo­jim ži­vo­ti­ma.
– To smo i po­ka­za­li na ju­če­ra­šnjem pro­te­stu. Umje­sto tran­spa­re­na­ta na pro­te­stu smo no­si­li či­tu­lje na­ših šest ko­le­ga ko­ji su pre­mi­nu­li u po­sled­nje tri sed­mi­ce, a da ni­je­su do­če­ka­li prav­du, ni­je­su do­če­ka­li ono što ih po za­ko­nu sle­du­je. Zgra­da Vla­de je po­sta­la mje­sto gdje se oda­je po­čast pre­mi­nu­lim rad­ni­ci­ma „Ra­do­ja Da­ki­ća” već osam i po go­di­na. Žr­tve tran­zi­ci­je, ka­ko nas je na­zva­la Vla­da, če­ka­ju za­do­vo­lje­nje prav­de, spi­sak po­vje­ri­la­ca je po­stao bi­lje­žni­ca smr­ti za pre­ko 500 na­ših rad­ni­ka. Du­go­traj­na ago­ni­ja rad­ni­ka po­ka­zu­je da si­stem ne po­sto­ji, pa na­še ne­za­do­volj­stvo ne mo­že bi­ti iz­ra­že­no ni pro­tiv si­ste­ma – re­kao je Vuk­če­vić.
Rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci po­ru­ču­ju da je uvo­đe­nje ste­ča­ja naj­go­ri mo­gu­ći epi­log za njih, ali i za dr­ža­vu i Glav­ni grad. Biv­ši rad­ni­ci su uvje­re­ni da se ste­čaj uvo­di na za­htjev po­je­di­nih taj­ku­na, ko­ji će ze­mlji­šte vri­jed­no de­se­ti­ne mi­li­o­na eura do­bi­ti za ma­le pa­re i ta­ko je­di­ni pro­fi­ti­ra­ti. Či­nje­ni­cu da je za­htjev za uvo­đe­nje ste­ča­ja mu­tan po­tvr­đu­je i to što je za­htjev Po­re­ske upra­ve br­zo pri­hva­ćen. Kao argu­ment za to na­vo­de da je pred­sjed­nik Pri­vred­nog su­da Bla­žo Jo­va­nić, ko­ji je pre­u­zeo ulo­gu ste­čaj­nog su­di­je, istog da­na ka­da je do­bio pred­log za uvo­đe­nje ste­ča­ja, ime­no­vao ste­čaj­nog uprav­ni­ka, iako je po za­ko­nu imao rok od tri da­na. Ta­ko­đe, i ro­či­šte za ras­pra­vu pred­sjed­nik Pri­vred­nog su­da za­ka­zao je za ne­ko­li­ko da­na iako je imao za­kon­sku mo­guć­nost da to uči­ni u ro­ku od 30 da­na, što je do­kaz vi­še da se ne­ko­me žu­ri i da bi, po hit­nom po­stup­ku, da uve­du fa­bri­ku u ste­čaj.
U me­đu­vre­me­nu rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća” sva­ke sri­je­de oku­plja­ju se u znak pro­te­sta is­pred zgra­de Vla­de. Oni su vi­še pu­ta pod­sje­ća­li da su ne­bro­je­no pu­ta tra­ži­li pri­jem kod biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali da je­di­no on ni­ka­da ni­je iza­šao u su­sret, ni­ti raz­go­va­rao sa nji­ma.
– No­vac se i mo­že na­do­mje­sti­ti ali pat­nja, tra­u­me i ljud­ski ži­vo­ti ne mo­gu. Pla­te če­ka­mo sko­ro dvi­je de­ce­ni­je, što zna­či da je naš lič­ni do­ho­dak po­stao pu­no­lje­tan. Na­ši pro­te­sti su obi­lje­ži­li dva i po man­da­ta Vla­de is­pred ko­je smo na­i­šli na ljud­sko i in­sti­tu­ci­o­nal­no ne­ra­zu­mi­je­va­nje. Sa­mo bez­du­šan čo­vjek u Vla­di mo­že da ne osje­ća sra­mo­tu na ova­kav od­nos te in­sti­tu­ci­je pre­ma svo­jim gra­đa­ni­ma. Biv­ši rad­ni­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća” da­nas su naj­si­ro­ma­šni­ji i naj­u­gro­že­ni­ji rad­ni­ci u Cr­noj Go­ri sa naj­ni­žom sta­ro­snom pen­zi­jom od 140 e­u­ra za 40 go­di­na rad­nog sta­ža, a tre­ći­nu ži­vo­ta us­kra­će­ni smo za pla­te – po­ru­čio je Vuk­če­vić.
Ste­čaj u fir­mu „Ra­do­je Da­kić” po­kre­nut je kra­jem pro­šle go­di­ne na za­htjev Po­re­ske upra­ve zbog du­ga od sko­ro 11 mi­li­o­na eura. Ra­čun tog ne­ka­da­šnjeg pri­vred­nog gi­gan­ta je u blo­ka­di sko­ro 15 go­di­na.
B.Ma.


Pro­te­stu­ju sko­ro de­vet go­di­na

Biv­ši rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća” pro­te­stu­ju pre­ko osam go­di­na tra­že­ći hit­no iz­vr­še­nje sud­skih pre­su­da. Me­đu­tim, nji­ho­vi pro­te­sti ni­je­su uti­ca­li na pred­stav­ni­ke vla­sti da bi­lo šta pre­du­zmu po pi­ta­nju rje­ša­va­nja nji­ho­ve si­tu­a­ci­je. Broj­ne su bi­le iz­ja­ve čel­ni­ka nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja da će se oni ko­nač­no na­mi­ri­ti ka­da kre­ne pro­da­ja imo­vi­ne fa­bri­ke. Pro­da­ja je bi­la u je­ku u Osnov­nom su­du, vje­šta­ci su za­vr­ši­li pro­cje­nu imo­vi­ne, broj­ne kom­pa­ni­je su bi­le za­in­te­re­so­va­ne za ku­po­vi­nu ze­mlji­šta i on­da je od­lu­če­no da se uve­de ste­čaj u pred­u­ze­će i ti­me ob­u­sta­vi pro­da­ja sud­skim pu­tem. Do sa­da je pro­da­to ze­mlji­šta u vri­jed­no­sti oko 2,7 mi­li­o­na eura, a sud­ski vje­šta­ci su ze­mlji­šte bez objek­a­ta pro­ci­je­ni­li na oko 50 mi­li­o­na eura.