HTP Bo­ka, Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte Bi­je­la i GP Pr­vo­bo­rac iz Her­ceg No­vog ne­kad su za­po­šlja­va­li oko tri hi­lja­de rad­ni­ka. Zvu­kom brod­ske si­re­ne ne­dav­no su se rad­ni­ci opro­sti­li od ma­log i ve­li­kog do­ka Bro­do­gra­di­li­šta, dok u Pr­vo­bor­cu go­di­na­ma ne ra­di ni­ko, a rad­ni­ci pre­ko su­da po­ku­ša­va­ju da na­pla­te ve­li­ka po­tra­ži­va­nja.
Od pri­va­ti­za­ci­je HTP Bo­ka, u de­cem­bru 2007, kom­pa­ni­ja Vek­tra Bo­ka ni­je ula­ga­la u no­ve ka­pa­ci­te­te, ni­ti re­a­li­zo­va­la ugo­vo­re­nu in­ve­sti­ci­ju. Umje­sto to­ga ho­tel Ta­ma­ris je sru­šen, ho­tel Iga­lo de­va­sti­ran, a je­di­ni ho­tel ko­ji ra­di je Pla­ža. De­va­sti­ra­na je i osta­la imo­vi­na pred­u­ze­ća, po­put mo­te­la Bo­ri­ći i Du­bra­va, za­tvo­ren je Mli­ječ­ni re­sto­ran u cen­tru gra­da, dio imo­vi­ne je pro­dat zbog du­go­va, a osta­tak se pro­da­je. U Vek­tra Bo­ku je ste­čaj uve­den po­lo­vi­nom 2015, a u fe­bru­a­ru ove go­di­ne je Pri­vred­ni sud pri­hva­tio plan re­or­ga­ni­za­ci­je.
Pred pri­va­ti­za­ci­ju, u Bo­ki su ra­di­la 222 rad­ni­ka, na dan uvo­đe­nja ste­ča­ja 118, a da­nas jed­no­mje­seč­ne ugo­vo­re i pla­tu od 193 eura pri­ma 26 rad­ni­ka, ko­ji su an­ga­žo­va­ni u ho­te­lu Pla­ža.
Ka­da je ri­ječ o Ja­dran­skom bro­do­gra­di­li­štu, Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju je po­čet­kom 2015. go­di­ne pred­lo­žio, a Vla­da pri­hva­ti­la, da se na­kon če­ti­ri ne­u­spje­la ten­de­ra u pred­u­ze­će uve­de pro­gra­mi­ra­ni ste­čaj, što je i uči­nje­no u ju­nu te go­di­ne.
Pro­šle sed­mi­ce je ote­gljen ma­li dok, ko­ji su gra­di­li rad­ni­ci, dok je ne­ko­li­ko sed­mi­ca pri­je to­ga oti­šao i ve­li­ki dok. Oni su bi­li sim­bo­li Ja­dran­skog bro­do­gra­di­li­šta i Bi­je­le.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta Bro­do­gra­di­li­šta Mla­den Kri­vo­ka­pić je ka­zao da su rad­ni­ci raz­o­ča­ra­ni jer se ga­si kom­pa­ni­ja ko­ja je de­ce­ni­ja­ma bi­la si­no­nim za Bi­je­lu i op­šti­nu Her­ceg No­vi. Pred uvo­đe­nje ste­ča­ja bi­lo je 400 rad­ni­ka, dok je sa­da osta­lo 20, ko­ji če­ka­ju da vla­sni­ci Por­to Mon­te­ne­gra pre­u­zmu pre­o­sta­lu imo­vi­nu i da ra­de re­mont jah­ti i me­ga­jah­ti.
– Na­da­mo se da će za biv­še rad­ni­ke Bro­do­gra­di­li­šta bi­ti po­sla u Cen­tru za iz­grad­nju i re­mont jah­ti – na­veo je Kri­vo­ka­pić.
Ne­ka­da­šnje gra­đe­vin­sko pred­u­ze­će Pr­vo­bo­rac za­po­šlja­va­lo je 1.200 rad­ni­ka i bi­lo je jed­no od vo­de­ćih na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. No­vi Pr­vo­bo­rac je for­mi­ran 2000. go­di­ne jer su ne­ki od po­vje­ri­la­ca že­lje­li da nji­hov dug bu­de pre­tvo­ren u ak­ci­je tog pred­u­ze­ća, dok su dru­gi htje­li da im se dug is­pla­ti.
U mar­tu 2007. go­di­ne, ot­ku­pom oba­ve­za pre­ma po­vje­ri­o­ci­ma od tri i po mi­li­o­na, In­teks Mon­te­ne­gro, od­no­sno Me­lie in­vest­ment, ćer­ka fir­ma ru­ske In­teks Mo­skve, po­sta­la je vla­snik 42 od­sto ak­ci­ja No­vog Pr­vo­bor­ca. Ta­da je bi­lo za­po­sle­no 120 rad­ni­ka, do­ne­dav­no ih je bi­lo pet, a sa­da ni­je­dan.
Rad­ni­ci vi­še od de­vet go­di­na po­ku­ša­va­ju da na­pla­te po­tra­ži­va­nja. Dio im je na­kon sud­ske od­lu­ke la­ni is­pla­ćen, a sa­da bi tre­ba­lo da do­bi­ju još oko 170 hi­lja­da eura za pre­ko­vre­me­ni rad i pri­pa­da­ju­će ka­ma­te. Dr­ža­va je vla­snik 23 od­sto ak­ci­ja No­vog Pr­vo­bor­ca.
Biv­ši sin­di­kal­ci Pu­ni­ša Ko­pri­vi­ca, Mir­ko Ko­ča­no­vić, Za­hid Ho­džić i Ra­do­je La­ban, is­ta­kli su da im je dr­ža­va na pu­tu do prav­de sa­mo od­mo­gla. Imo­vi­na ko­ja je na ime „pre­bi­ja­nja du­ga” pre­ba­če­na fir­mi Me­lie in­vest­ment sa Bri­tan­skih Dje­vi­čan­skih ostr­va pro­ci­je­nje­na je na oko 950 hi­lja­da eura, a sa­mo objek­ti či­ja je po­vr­ši­na oko 10 hi­lja­da kva­dra­ta, me­đu ko­ji­ma su biv­ši Sa­mač­ki ho­tel u Me­lji­na­ma, uprav­na zgra­da, ra­di­o­ni­ce i dru­gi objek­ti, vri­je­de pre­ko mi­li­on eura. Kom­ple­tan slu­čaj je tre­nut­no kod osnov­nog tu­ži­o­ca u Her­ceg No­vom, kao i kod dr­žav­nog i spe­ci­jal­nog.
Za­vi­dan pri­mjer lo­še pri­va­ti­za­ci­je je i biv­ša Voj­na bol­ni­ca, sa­da PZU Me­lji­ne, ko­ja je u vla­sni­štvu Atlas gru­pe. Vla­da je na su­du po­kre­nu­la pro­ces ras­ki­da ugo­vo­ra jer je Atlas gru­pa od pred­vi­đe­nih 119 mi­li­o­na u kom­pleks bol­ni­ce in­ve­sti­ra­la sve­ga tri mi­li­o­na. Pri­tom je Atlas gru­pa po­di­gla kre­dit od 11 mi­li­o­na i pod hi­po­te­ku sta­vi­la objek­te bol­ni­ce.
Je­di­no pre­o­sta­lo „bla­go” ko­je je vi­še pu­ta bi­lo na ten­de­ru je­ste In­sti­tut „Si­mo Mi­lo­še­vić”. Sa­svim je iz­vje­sno da će se i ova re­no­mi­ra­na zdrav­stve­na usta­no­va po­no­vo na­ći na tr­ži­štu. Da li će do­ži­vje­ti pro­cvat ili fi­ja­sko, tek osta­je da se vi­di.
K.Ma­to­vić


Ma­mu­la u za­kup 49 go­di­na

Ostr­vo La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la, iz­da­to je u du­go­ro­čan za­kup kom­pa­ni­ji Ora­skom, ko­ja bi na nje­mu tre­ba­lo da iz­gra­di luk­su­zni ho­tel sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma. Lo­ka­ci­ja od ne­pu­nih 32 hi­lja­de kva­dra­ta iz­da­je se na 49 go­di­na, uz go­di­šnju fik­snu ci­je­nu za­ku­pa od 1,5 eura po kva­dra­tu. Pla­ni­ra­no je da bu­du­ći za­ku­pac pla­ća i 90 cen­ti po kva­dra­tu za akva­to­ri­jum, ali još ni­je po­zna­to o ko­li­koj po­vr­ši­ni se ra­di. Švaj­car­ski Ora­skom, iza ko­jeg sto­ji egi­pat­ski mi­li­o­ner Sa­mih Sa­vi­ris, oba­ve­zao se na in­ve­sti­ci­ju od 15 mi­li­o­na eura.
Pod za­ku­pom je i ka­sar­na Or­jen­ski ba­ta­ljon u Kum­bo­ru. Ona je pri­pa­la azer­bej­džan­skom SO­KAR-u.


Vri­jed­na imo­vi­na za ma­le pa­re

Slu­čaj „Ju­žni Ja­dran” od­no­si se na pri­va­ti­za­ci­ju isto­i­me­nog tu­ri­stič­ko-ugo­sti­telj­skog pred­u­ze­ća u Her­ceg No­vom, ko­je je po­sje­do­va­lo vri­jed­ne ne­kret­ni­ne od pre­ko 100.000 kva­dra­ta na naj­ljep­šem di­je­lu oba­le. Ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri su u vi­še na­vra­ta is­ti­ca­li da je pod­go­rič­ko pred­u­ze­će „Ca­ri­ne”, ko­je se po­ja­vi­lo kao ku­pac pr­vog pa­ke­ta ak­ci­ja, a za ko­ji je iz­dvo­ji­lo za­ne­mar­lji­vo ni­sku ci­je­nu, umje­sto pra­ve pri­va­ti­za­ci­je, fir­mu „Ju­žni Ja­dran” gur­nu­lo u du­go­ve i li­kvi­da­ci­ju, od­u­zi­ma­ju­ći joj pri­tom vri­jed­ne ne­po­kret­no­sti. U ime NVO Ju­žni Ja­dran, pred­sjed­ni­ca Na­da Po­po­vić upu­ti­la je otvo­re­no pi­smo u ko­me na­vo­di da du­že od go­di­nu, od pod­no­še­nja pi­sa­nih pred­stav­ki i pri­ja­va, VDT-u i spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu, ni­su do­bi­li od­go­vor na pi­ta­nje­da li su Če­do­mir Po­po­vić i fir­ma „Ca­ri­ne“ iz Pod­go­ri­ce, u skla­du sa va­že­ćim cr­no­gor­skim za­ko­ni­ma, pro­da­li ru­skoj fir­mi Im­pe­rio hol­dings li­mi­ted d.o.o. obje­kat La­za­ret u Me­lji­na­ma – 11.000 kva­dra­ta na oba­li mo­ra.
– Pred­met­nu imo­vi­nu Po­po­vić je ru­skoj fir­mi pro­dao za 12 mi­li­o­na eura kao svo­ji­nu, iako je ista u mo­men­tu pro­da­je ima­la sta­tus ko­ri­šće­nja, jer Po­po­vić ni­je obez­bi­je­dio po­tvr­du Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju da je pri­li­kom ku­po­vi­ne ak­ci­ja tu­ri­stič­kog pred­u­ze­ća „Ju­žni Ja­dran“ Me­lji­ne pla­tio tr­ži­šnu vri­jed­nost ze­mlji­šta. Na­kon to­ga do­la­zi do pri­ti­ska sa ru­ske stra­ne, ko­ja je, de fak­to, pla­tiv­ši 12 mi­li­o­na, pla­ti­la tr­ži­šnu ci­je­nu i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja 20. no­vem­bra 2015. u pot­pi­su ge­ne­ral­ni di­rek­tor Ana Ce­ro­vić „pre­su­đu­je“ da se ru­ska fir­ma Im­pe­rio knji­ži kao vla­snik, a ne kao ko­ri­snik ze­mlji­šta – na­ve­la je Po­po­vi­će­va.


Ri­vi­je­ra pro­da­ta, za­po­sle­ni­ma ni cen­ta

No­vi vla­snik ho­te­la Ri­vi­je­ra u Nji­vi­ca­ma, ko­ji je pri­je pr­ve pri­va­ti­za­ci­je ra­dio u sa­sta­vu HTP Bo­ka, je kom­pa­ni­ja Mon­te­ne­gro ho­tels iz Pe­ra­sta, či­ji je vla­snik Bran­ko Ću­pić, su­vla­snik kom­pa­ni­je IBE­RO­STAR Bel­le­vue ho­tel Be­či­ći. On ga je na li­ci­ta­ci­ji ku­pio za 6,8 mi­li­o­na eura. Ri­vi­je­ra je do 2004. go­di­ne bi­la je­dan od vo­de­ćih ho­te­la biv­še HTP Bo­ka, ka­da ga je za 1,2 mi­li­o­na eura ku­pi­la izra­el­ska kom­pa­ni­ja JT In­vest­ment. Me­nadž­met je tvr­dio da su u ob­no­vu objek­ta ulo­ži­li 15 mi­li­o­na eura, no ovog lje­ta ho­tel ni­je otvo­rio vra­ta tu­ri­sti­ma, a 10 rad­ni­ka je 6. mar­ta 2017. go­di­ne do­bi­lo ot­kaz. Pri­je go­di­nu i po Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka, od­no­sno Adi­ko ban­ka, kod ko­je je izra­el­ski in­ve­sti­tor po­di­gao kre­dit od 8,5 mi­li­o­na eura, pro­da­la je ho­tel Ri­vi­je­ra spe­ci­ja­li­zo­va­noj agen­ci­ji ko­ja se ba­vi vla­snič­kim tran­sak­ci­ja­ma i ne­kret­ni­na­ma – He­ta, jer po­me­nu­ta izra­el­ska kom­pa­ni­ja ni­je uspi­je­va­la da iz­mi­ri ra­te za kre­dit.
Rad­ni­ci Ri­vi­je­re se ni­su na­mi­ri­li od pro­da­je ho­te­la, iako su nji­ho­va po­tra­ži­va­nja oko 40 hi­lja­da.