U po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci čla­no­vi Vla­de su se če­sto hva­li­li ra­stom eko­no­mi­je, bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da (BDP), bo­ljom na­pla­tom po­re­skih pri­ho­da, po­ve­će­njem iz­vo­za, pro­iz­vod­nje, pro­sječ­ne pla­te, pen­zi­je, bro­ja tu­ri­sta… Sa dru­ge stra­ne, do­ne­se­na je od­lu­ka o po­ve­ća­nju po­re­za na do­da­tu vri­jed­nost (PDV) na 21 od­sto, po­ve­ća­nju i uvo­đe­nju no­vih ak­ci­za, dok se isto­vre­me­no dr­ža­va enorm­no za­du­žu­je i jav­ni dug stal­no ra­ste. U opo­zi­ci­ji sma­tra­ju da je vr­lo kon­tra­dik­tor­no da se di­žu po­re­zi, ak­ci­ze i da ra­ste jav­ni dug, ka­da su, ka­ko čla­no­vi Vla­de ka­žu, svi pa­ra­me­tri po­zi­tiv­ni.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca je ka­zao da oni ko­ji se hva­le ra­stom BDP-a tre­ba od­mah da po­gle­da­ju sto­pu ne­za­po­sle­no­sti.
– Da je pri­vre­da u uspo­nu, ne bi Vla­da kon­stant­no pla­ni­ra­la ste­za­nje ka­i­ša gr­đa­ni­ma. Oči­gled­no rast BDP-a ni­je do­veo do pro­ši­re­nja ni­ti po­ve­ća­nja po­re­ske osno­vi­ce usled če­ga bi do­šlo do bo­ljeg pu­nje­nja bu­dže­ta. Da­kle, uz na­vod­ni po­rast ko­li­či­ne do­ba­ra ne ve­zu­je se po­rez, ni­ti je po­bolj­šan fi­skal­ni ka­pa­ci­tet pri­vre­de, a do­kaz je da se za bu­džet­ske pri­ho­de i da­lje mo­ra za­vla­či­ti ru­ka u džep gra­đa­na kroz po­di­za­nje sto­pe da­žbi­na, pri­je sve­ga PDV-a i ak­ci­za. Da je pri­vre­da u uspo­nu ne bi jav­ni dug stal­no ra­stao i iz­bio na 68 od­sto BDP-a, a da se pri­tom sma­nju­je ka­pi­tal­ni bu­džet dr­ža­ve – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
On je is­ta­kao da do ra­sta BDP-a je­di­no ne do­la­zi u uslo­vi­ma ra­ta, ele­men­tar­nih ne­po­go­da i in­ci­dent­nih si­tu­a­ci­ja.
– Kod nas ra­ste BDP, ali i sto­pa ne­za­po­se­no­sti ko­ja je da­nas iz­u­zet­no vi­so­ka i iz­no­si 21 od­sto. To mo­že da zna­či da ma­nji broj za­po­sle­nih stva­ra rast BDP-a zbog ra­sta pro­duk­tiv­no­sti ra­da. Ali to jednostav­no ni­je tač­no, ni­ti ima do­ka­za da je una­pri­je­đe­na pro­duk­tiv­nost ra­da. BDP i dru­štve­no bla­go­sta­nje ni­je­su iste stva­ri. I rast BDP-a ne mo­ra nu­žno do­ve­sti do po­ra­sta dru­štve­nog bla­go­sta­nja – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je is­ta­kao, iako je po­ras­tao BDP, po­ras­tao je i broj ne­za­po­sle­nih, onih ko­ji ži­ve od po­ro­dič­ne pen­zi­je, onih ko­ji tra­že po­sao pre­ko bi­roa i onih ko­ji ga vi­še i ne tra­že jer su iz­gu­bi­li sva­ku na­du za za­po­sle­njem.
– Da­kle, sve ve­ćem bro­ju lju­di opa­da lič­no bla­go­sta­nje. U pri­vre­di u ko­joj ra­ste BDP, a u ko­joj isto­vre­me­no ra­ste i sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, ne otva­ra­ju se no­va rad­na mje­sta, tj. ogla­ša­va se sve ma­nje no­vih rad­nih mje­sta, po­sto­ji du­bok struk­tur­ni po­re­me­ćaj. Cilj eko­nom­ske po­li­ti­ke ni­je sa­mo rast BDP-a, ne­go i rast za­po­sle­no­sti – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.
Pred­sjed­nik OO Rad­nič­ke par­ti­je u Pod­go­ri­ci Ra­do­van To­ško­vić je ka­zao da je u Cr­noj Go­ri sve laž.
– BDP je laž, rad­na mje­sta su laž, svi po­ka­za­te­lji ko­je nam Vla­da ser­vi­ra su laž. Re­žim ob­ma­nju­je gra­đa­ne da je sta­nje u eko­no­mi­ji po­bolj­ša­no. Eko­nom­sku stvar­nost naj­bo­lje mo­gu da ocje­nju­ju oni ko­ji u njoj ži­ve, a to su gra­đa­ni, pri­vred­ni­ci, po­slo­dav­ci. Eko­nom­sko-so­ci­jal­no sta­nje za­po­sle­nih vi­di se po bro­ju pro­te­sta, štraj­ko­va, po pla­ta­ma ko­je ka­sne, do­pri­no­si­ma ko­ji se ne upla­ću­ju, fir­ma­ma sa blo­ki­ra­nim ra­ču­ni­ma – is­ta­kao je To­ško­vić.
Na­veo je i da po­da­ci o pro­sječ­nim za­ra­da­ma, ko­je su oko 510 eura, pred­sta­vlja­ju gru­bi fal­si­fi­kat.
– Ko­li­ka je pro­sječ­na pla­ta i ko­li­ko mo­že tra­ja­ti naj­bo­lje se vi­di ka­da se ode u ku­po­vi­nu i ka­da se po­sli­je ne­ko­li­ko da­na sko­ro či­ta­va po­tro­ši – re­kao je To­ško­vić.
On je is­ta­kao da je Cr­noj Go­ri u eko­nom­skom smi­slu po­tre­ban pot­pu­ni za­o­kret.
– U jav­nom sek­to­ru ne smi­je bi­ti mje­sta za par­ti­to­kra­ti­ju i pri­vi­le­gi­je po bi­lo kom osno­vu, dok se za­ko­ni mo­ra­ju ne­se­lek­tiv­no pri­mje­nji­va­ti – za­klju­čio je To­ško­vić.D.M.


Za­vi­sni od uvo­za

Ko­pri­vi­ca je na­veo da je pi­ta­nje ka­kva je stra­na po­tra­žnja za na­šim pro­iz­vo­di­ma i mo­že li ona pri­po­mo­ći pri­vred­ni rast.
– Od­go­vor je ne, jer im na­kon ras­pro­da­je pred­u­ze­ća ne­ma­mo šta po­nu­di­ti osim tu­ri­zma. Rast bro­ja no­će­nja je po­že­ljan i ra­du­je, ali on ne da­je kom­plet­nu sli­ku spolj­no­tr­go­vin­ske raz­mje­ne. Tu na bri­gu i strep­nju na­vo­de po­ra­ža­va­ju­ći po­da­ci o dra­ma­tič­noj uvo­znoj za­vi­sno­sti pri­vre­de na­še ze­mlje. Na­i­me, sve­ga 15 od­sto uvo­za je po­kri­ve­no iz iz­vo­za i tu smo ubje­dlji­vo na re­gi­o­nal­nom za­če­lju. Uvo­zi­mo oko 380 mi­li­o­na eura hra­ne. Da smo u uspo­nu ka­ko go­vo­re iz Vla­de, ne bi vr­to­gla­vo ra­sla uvo­zna za­vi­snost pri­vre­de – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.