Sla­bi­ji do­lar
Ci­je­ne naf­te za­dr­ža­le su se u pe­tak na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma iz­nad 70 do­la­ra, ba­lan­si­ra­ju­ći iz­me­đu sla­bi­jeg do­la­ra i se­zon­skog uslo­vlja­va­nja sla­blje­nja po­tra­žnje pred kraj zi­me.
Na lon­don­skom tr­ži­štu ci­je­na ba­re­la bi­la je sko­ro ne­pro­mi­je­nje­na u od­no­su na pret­hod­no za­tva­ra­nje i iz­no­si­la je 70,22 do­la­ra. Zna­čaj­ni­jih pro­mje­na ni­je bi­lo ni na ame­rič­kom tr­ži­štu gdje se ba­re­lom tr­go­va­lo po 65,51 do­la­ra, pre­no­si Si Biz.
Ci­je­ne su na oba tr­ži­šta po­no­vo cr­pi­le po­dr­šku iz sla­bi­jeg do­la­ra, ko­ji je za­bi­lje­žio no­vi naj­ni­ži ni­vo pre­ma kor­pi osta­lih ključ­nih svjet­skih va­lu­ta u tri go­di­ne. Sla­bi­ji do­lar pod­u­pi­re ci­je­ne ro­be iz­ra­že­ne u „ze­le­nim nov­ča­ni­ca­ma”, jer ja­ča ku­pov­nu moć ima­la­ca osta­lih va­lu­ta.
A.Đ.

Rad­na mje­sta
Iz­vr­šni di­rek­tor JP Mor­gan Džej­mi Di­mon na­ja­vio je ka­ko po­sto­ji ve­li­ka mo­guć­nost da će uki­nu­ti 4.000 rad­nih mje­sta u Ve­li­oj Bri­ta­ni­ji na­kon Breg­zi­ta.
On je re­kao da je re­vi­di­rao du­go­roč­nu pro­cje­nu gu­bi­ta­ka rad­nih mje­sta ako raz­go­vo­ri u okvi­ru Breg­zi­ta ne do­ne­su uslo­ve bli­zu po­sto­je­ćih aran­žma­na is­ta­kav­ši da bi ta­kav sce­na­rio na­nio ve­li­ku šte­tu Lon­do­nu kao fi­nan­sij­skoj pre­sto­ni­ci, pre­no­si In­ve­sti­tor.
Vla­snik naj­pro­fi­ta­bil­ni­je ame­rič­ke ban­ke upo­zo­rio je pri­je re­fe­ren­du­ma da će mo­ra­ti da za­tvo­ri če­ti­ri hi­lja­de rad­nih mje­sta uko­li­ko Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja iza­đe iz EU, ali su vre­me­nom taj broj sma­nji­li na 1.000.

Tri ri­zi­ka
Di­rek­tor­ka Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da (MMF) Kri­stin La­gard upo­zo­ri­la je da fi­nan­sij­ska ra­nji­vost, ne­jed­na­kost i po­li­tič­ki ri­zi­ci pred­sta­vlja­ju opa­snost po glo­bal­ni rast.
Na pa­ne­lu Svjet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma u Da­vo­su o glo­bal­nim eko­nom­skim per­spek­ti­va­ma, upi­ta­na da pro­ko­men­ta­ri­še šta bi mo­glo po­ći po zlu na­kon što je MMF po­ve­ćao pro­jek­ci­je ra­sta svjet­ske eko­no­mi­je na 3,9 od­sto za ovu i na­red­nu go­di­nu, upo­zo­ri­la je na te ri­zi­ke, pre­no­si Tan­jug.
– Ame­rič­ke po­re­ske re­for­me će, krat­ko­roč­no gle­da­no, bi­ti po­zi­tiv­ne, ali mo­gu do­ve­sti do ozbilj­nih ri­zi­ka. Dru­ga opa­snost je pre­ko­mjer­na ne­jed­na­kost ko­ja je sve ve­ća na mno­gim mje­sti­ma. Tre­ći ri­zik je ma­njak me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje i po­sto­ja­nje ge­o­po­li­tič­kih ri­zi­ka – na­ve­la je La­gard.

Štrajk rad­ni­ka
Rad­ni­ci in­du­strij­skog sek­to­ra Fin­ske odr­ža­će u pe­tak jed­no­dnev­ni štrajk zbog na­ja­vlje­nog sma­nje­nja vla­di­nih be­ne­fi­ci­ja za ne­za­po­sle­ne, sa­op­šti­li su pred­stav­ni­ci naj­ve­ćeg sin­di­ka­ta u toj ze­mlji.
Štrajk će bi­ti odr­žan istog da­na ka­da i ma­sov­ni rad­nič­ki pro­te­sti u Hle­sin­ki­ju, pre­no­si Ka­pi­tal.ba.
Sin­di­ka­ti se pro­ti­ve no­vom za­ko­nu, ko­jim se be­ne­fi­ci­je za ne­za­po­sle­ne sma­nju­ju 4,6 od­sto uko­li­ko ne oba­ve 18 sa­ti ra­da u pe­ri­o­du od tri mje­se­ca i ne tra­že no­vi po­sao.
Štraj­ko­ve su ra­ni­je na­ja­vi­li i za­po­sle­ni u sek­to­ri­ma sa­o­bra­ća­ja i gra­đe­vi­nar­stva.
A.Đ.