Javni dug u Crnoj Gori pokazuje porazno stanje javnih finansija države – da je naša kasa hronično nelikvidna te da se Vlada zadužuje da bi bukvalno krpila rupe u budžetu, poručila je Ines Mrdović, koordinatorka za javne finansije u Mreži za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) na jučerašnjoj javnoj debati o javnom dugu balkanskih zemalja. Prema podacima Vlade, javni dug države sredinom ove godine je iznosio 70,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), odnosno 3,1 milijardu eura. Međutim, Mrdovićeva navodi da državni dug iznosi 75 odsto BDP-a. Uvećanje od četiri odsto BDP-a značilo bi da je dug 3,32 milijarde ili 200 miliona eura više.
– U proteklih deset godina imamo potonuće javnih finansija. Državni dug sredinom ove godine je 70,1 odsto bruto društvenog proizvoda, a to je 3,1 milijardu eura. Od 2007. godine kada je dug iznosio 737 miliona eura, on je za deceniju uvećan četiri puta. Međutim, to nije kompletan dug jer nedostaje dug opština koji je na kraju prošle godine bio 130 miliona eura, ali i stari dugovi prema Libiji, Slovačkoj i nekim drugim zemljama koje Vlada uopšte ne uračunava u javni dug. Kada se sve to uračuna, onda dođemo do podatka da je javni dug sredinom ove godine iznosio 75 odsto BDP-a i to bez dobrog dijela duga javnih preduzeća koji je kod nas misterija – navela je Mrdovićeva.
Ona je ukazala da je 94 odsto onoga što je Vlada pozajmila u 2016. godini potrošila za isplatu penzija, tekućih obaveza, kao i refinansiranje starih dugova.
– Dominantno je da teret krize u Crnoj Gori snose građani, a Vladi ne pada na pamet da poveća porez na dobit, da uredi pitanje koncesija i smanji glomaznu državnu administraciju. Ova vladina politika u javnim finansijama je riskantna i maltene na ivici žileta. Vlada radi ono što hoće, nikoga drugoga ne konsultuje i gluva je za sve savjete koji dolaze sa drugih adresa – navodi Mrdovićeva.
Ona je dodala da je primijetan i dramatičan pad depozita sa 167 miliona eura 2007. godine na prošlogodišnjih 29 miliona eura.
– Kao neki od razloga kraha javnih finansija mogu se navesti pomoć Prvoj banci 2008. godine, isplate garancija privatnim kompanijama i ogroman poreski dug. Sve to plaćaju građani kroz povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), krizni porez na zarade i rast akciza – saopštila je Mrdovićeva.
Predstavnica Svjetske banke Sanja Madžarević Šujster kazala je da od povećanja javnog duga boluje čitava regija i da državama nedostaje srednjoročni fokus.
– Sve zemlje su povećale javni dug. Države su u fazi velike volatilnosti, odnosno nesigurnosti i slabe fiskalne discipline. U poslednje dvije godine imamo negativne kamatne stope što su iskoristile sve zemlje kako bi refinansirale dugove po povoljnim kamatama. To je po meni, pametna taktika – ocijenila je Madžarević Šujster.
Ona je navela da su sve zemlje regiona investirale u autoputeve.
Nekadašnji ministar finansija Raško Konjević saopštio je da javni dug od 70 odsto BDP-a ne bi u perspektivi bio problem ako bi Vlada radila na drugim stvarima koje bi dodatno ojačale ekonomiju.
– Ne znam koliki bi bio javni dug ako bismo uključili javna preduzeća. Stalno govorimo o tome da Crna Gora radi autoput – tačno, ali samo prvu dionicu. Već je vrijeme da razmišljamo kako ćemo finansirati druge dvije dionice. Sada je problem 70 odsto javnog duga jer mislim da sebi teško možemo priuštiti ovakav način finansiranja prve i treće dionice autoputa. Mislim da bi to negativno uticalo na javne finansije Crne Gore – ocijenio je Konjević.
Glavni urednik nedjeljnika NIN Milan Ćulibrk naveo je da građani u Srbiji i zemljama regiona ne znaju na koji način se troši njihov novac.
– Prva žrtva svih vlada u Srbiji su bile kapitalne investicije. Ono što mene zabrinjava su izmjene Zakona o PIO. Mi ćemo doživjeti da nam se penzije usklađuju sa prioritetima vlade. Ako je potreba da se uradi neki put, onda pare odoše za put. Ako su planirani izbori onda pare odoše za penzije i mi ćemo navijati da svake godine budu izbori – naveo je Ćulibrk.
N.S.

Raspisuju konkurse i pored zabrane zapošljavanja

Bivši ministar finansija Raško Konjević saopštio je da je rast bruto zarada u Crnoj Gori ekstreman.
– Ako država toleriše toliki rast bruto zarada, onda to pokazuje da drugi segmenti ekonomije nijesu dobri. Vlada je saopštila da će raditi plan optimizacije. Na stotine konkursa izašlo je od trenutka kada je Vlada saopštila da nema više zapošljavanja. Dovoljno je samo da otvorite „Pobjedu” srijedom – naveo je Konjević.

Problem eskalirao poslije krize

Novinar Vojislav Stevanović saopštio je da je javni dug postao problem poslije početka krize.
– Zemlje nijesu imale problem da finansiraju svoje deficite. Bilo je privatizacionih prihoda, drugih investicija, nekako su se ti manjkovi iz godine u godinu nadomještali sve dok nije došlo ono što je razotkrilo slabosti naše ekonomije, a to je svjetska ekonomska kriza i onda je došlo do ogromnog buma javnog duga. Ako gledamo prosjek, neke zemlje u regionu su 2007. godine bile u prosjeku zadužene 30 odsto BDP-a, a deset godina kasnije prosječni BDP je iznosio 54 odsto – naveo je Stevanović.