Manjinski akcionar Elektroprivrede (EPCG) Vasilije Miličković podnio je žalbu Apelacionom sudu zbog presude Privrednog suda u sporu sa EPCG, kojim je odbijena njegova tužba. On je tužio EPCG i tražio da sud poništi odluku skupštine akcionara da se akcije Rudnika uglja (RUP) otkupe po 6,4 eura, odnosno za 33 miliona eura ukupno.
– Tražim da Apelacioni sud kao drugostepeni, preinači presudu od 28. decembra tako što će usvojiti tužbeni zahtjev tužioca i poništiti kao nezakonitu odluku skupštine akcionara ili je ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu – naveo je Miličković u žalbi dostavljenoj Apelacionom sudu na čijem je čelu Mušika Dujović.
Žalbu je podnio zbog, kako je naveo, bitne povrede odredaba postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, te pogrešne primjene materijalnog prava. On je kazao da je na spornoj sjednici održanoj krajem marta 2017. godine prisustvovalo 98,8 odsto vlasnika akcija, a da je o spornoj odluci glasalo 0,097 odsto njih, od čega 0,08 odsto za, dok je sud konstatovao da je odluka donijeta većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara koji imaju pravo glasa po predmetnoj tački dnevnog reda u skladu sa 39 stav 8 i stav 10 Zakona o privrednim društvima.
– Osporenom presudom počinjena je bitna povreda odredaba postupka, i to iz razloga što je izreka presude u suprotnosti sa obrazloženjem. Članom 39 stav 8 i 10 Zakona o privrednim društvima propisano je da skupština akcionara donosi odluku većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara i da se prisutni ili zastupljeni akcionari, koji nemaju pravo glasa po nekoj tački dnevnog reda prilikom odlučivanja na skupštini akcionara, računaju prilikom utvrđivanja kvoruma, ali se ne uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka. Svrha i cilj ovakvog određivanja zakonodavca je da se za glasanje o odluci na skupštini akcionara mora glasati tako da za donošenje odluke mora glasati 50 odsto plus jedan vlasnik akcija. Ovo određenje nije sporno ni sudu kada se pogleda prvi pasus 12. strane, ali je sporan kada se pogleda drugi pasus 12. strane, gdje sud uporno zanemaruje ovu činjenicu. Sud čini apsolutno bitnu povredu postupka jer uporno pokušava da odlučne činjenice prikaže u drugom svjetlu, i to na način što iznosi pravni apsurd da je kvorum potreban samo za održavanje sjednice, ali ne i za donošenje odluka, što naravno ne može biti tačno i što nije u duhu Zakona o privrednim društvima. Tako sud vrlo precizno navodi koliko akcija sa pravom glasa ima tuženi, a da je za odluku po drugoj tački dnevnog reda glasalo svega 0,09 odsto akcija. Svima je jasno, pa čak i sudu da ovaj broj akcija, u ovom procentu ne može da donese odluku po ovoj tački dnevnog reda, ali je sud ipak pokušao da i ovako nezakonitu odluku proglasi zakonitom – istakao je Miličković.
Ukazao je da je u pozivu za skupštinu jasno pisalo koliko je potrebno akcija za donošenje odluke, te da je za prvu tačku te skupštine glasalo 57 odsto vlasnika, što nije sporno, ali jeste da je za drugu glasalo 0,09 odsto vlasnika i da je to proglašeno zakonitim.
Tom odlukom, koju je donijelo 0,09 odsto vlasnika akcija skrivenih iza kastodi računa je A2A dobila 13 miliona, Vlada deset, a Aco Đukanović koji je pokrenuo cijelu priču oko prodaje akcija RUP-a 3,8 miliona eura.
Miličković je nakon žalbe poslao predsjedniku Apelacionog suda Mušiki Dujoviću otvoreno pismo u kojem je naveo da se radi o strateški i investiciono izuzetno značajnoj odluci za sve građane i državu.
– Odluku o strateškom razvoju EPCG donio je anoniman građanin sa akcijskim kapitalom od devet mikrona, dok se Vlada uzdržala od glasanja – naveo je Miličković.
Ukazao je da su usvajanjem ove nezakonite odluke, mrtve akcije Rudnika uglja prodate kao suvo zlato EPCG, a da Vlada nije ništa kazala ni uradila.
– Glas ovog moćnika sa devet mikrona akcijskog kapitala je bio jači od svih drugih akcionara zajedno, pa i od naše vlade – zaključio je Miličković.
EPCG je polovinom godine otkupila gotovo sve akcije Rudnika uglja. D.M.

---