Nova velika finansijska kriza dogodiće se u 2020. godini i označiće početak dugotrajne recesije na globalnom nivou. Recesija će biti jača od one iz 2008. godine i najviše će biti izražena u zemljama u razvoju kojima pripada i Crna Gora, pokazuje analiza konsultantske kuće Fideliti konsalting. Oni su naveli da svakoj krizi prethodi nekoliko komplementarnih i uzajamno povezanih ekonomskih i socijalnih događaja.
– Jedan od glavnih faktora koji dovode do krize je preveliki javni dug, posebno u razvijenim, ali i zemljama u razvoju kojima pripada Crna Gora. Statistički posmatrano, javni dug se uvijek dovodi u vezu sa bruto domaćim proizvodom (BDP). Što je odnos ta dva broja veći, to je veći rizik od bankrota države. Naravno, povećan rizik od bankrota ne znači i da će država bankrotirati. Kada je odnos javnog duga i BDP-a previsok, to najčešće dovodi do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Dodatno, trošak kamate koja se plaća na javni dug u odnosu na ukupne troškove državnog budžeta postaje previše velik da bi bio održiv na dugi rok – pojasnili su iz Fidelitija.
Prema izvještaju „Fiskalni monitor” koji objavljuje MMF, zemlje u razvoju BDP ekonomije u razvoju sa srednjim dohotkom u Evropi, a kojima pripada Crna Gora, imaju odnos državnog duga i BDP-a 32 odsto, dok je kod nas taj odnos 70 odsto. Istakli su da je potrebno sagledavati ostale parametre stanja jedne ekonomije – budžetski deficit, trgovinski deficit, stopa nezaposlenosti...
Poređenje podataka o javnom dugu i BDP-u iz 2007. i 2018. godine pokazuje da su najblaže rečeno podaci zabrinjavajući. Javni dug se u tom periodu povećao za 2,5 milijardi, a BDP za 1,9 milijardi eura. Udio duga u BDP-a 2007. godine je bio 27,4 odsto, a sada je 70 odsto.
– Javni dug Crne Gore je eksplodirao tokom poslednje decenije, povećao se skoro 350 odsto. Istovremeno, BDP se povećao za svega 71 odsto, što je skoro pet puta manje od rasta javnog duga. Odnos javnog duga i BDP-a se značajano uvećao i prijeti da postane neodrživ na duži rok. Pored odnosa javni dug/BDP, jedan od najvećih razloga za brigu je iznos kamata koji plaćamo na javni dug. Iznosi za kamate koje plaćamo na javni dug povećani za 215 odsto u odnosu na deceniju kasnije i projektovani su na 85 miliona eura u 2018. godini. Iznos kamata koje plaćamo kreditorima, čine skoro dva odsto BDP-a i preko četiri odsto ukupnog budžeta iako se zadužujemo po najnižim kamatama koje smo postigli na međunarodnim tržištima kapitala – piše u analizi Fidelitija.
U slučaju finansijske krize, kako su istakli, Crna Gora je iscrpila glavni mehanizam – povećanje javnog duga – za ublažavanje posledica koje će finansijska kriza donijeti.
– Kako Centralna banka Crne Gore nema emisionu funkciju niti dodatne alate monetarne politike, sve ukazuje da će udar krize u Crnoj Gori biti mnogo snažniji od udara iz 2008. godine – zaključili su iz Fidelitija.
D.M.
Banke udvostručile kapitalU istom periodu, od 2007. do 2018. godine, kapital bankarskog sistema se gotovo udvostručio.
– To znači da bankarski sektor u Crnoj Gori ne bi trebalo da ima većih problema kada se dogodi nova kriza. Naravno, u slučaju jačeg uticaja finansijske krize, bankama će trebati dodatni kapital kako bi se osigurale od očekivanih negativnih posledica – naveli su iz Fidelitija.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
