U tr­ci da se do­đe do jef­ti­ni­jeg uglja, ka­ko bi iz­grad­nja dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja bi­la is­pla­ti­va, naj­ve­ći ceh pla­ti­će za­po­sle­ni u plje­valj­skom Rud­ni­ku uglja. Ka­ko je po­tvr­đe­no „Da­nu” iz vi­še iz­vo­ra, broj za­po­sle­nih će se sma­nji­ti sa sa­da­šnjih 960 na oko 500 ru­da­ra.
Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” pred­vi­đe­no je sla­nje u pen­zi­ju ili ot­pu­šta­nje iz­me­đu 100 i 400 za­po­sle­nih, ka­ko bi se do­šlo do jef­ti­ni­jeg uglja. Sma­nje­nje pro­iz­vod­ne ci­je­ne uglja, za­šta je ve­za­no ot­pu­šta­nje ve­li­kog bro­ja rad­ni­ka, jed­na je od ta­ča­ka dnev­nog re­da skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra ko­ja je po tre­ći put od­lo­že­na i ko­ja bi tre­ba­lo da se odr­ži 23. sep­tem­bra. Iz­vor „Da­na” tvr­di da skup­šti­na ak­ci­o­na­ra ne­će bi­ti odr­ža­na ni u sep­tem­bru, već tek po­sli­je iz­bo­ra, ka­ko bi se iz­bje­glo ne­za­do­volj­stvo za­po­sle­nih, ali i gra­đa­na Plje­va­lja. Pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma, po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka na­mje­ra­va da u pen­zi­ju po­ša­lje ru­da­re, ko­ji za to ima­ju uslov, a ka­sni­je će kre­nu­ti u ot­pu­šta­nje rad­ni­ka, ko­ji će bi­ti pro­gla­še­ni teh­no­lo­škim vi­škom.
Da će naj­ma­nje 450 za­po­sle­nih u Rud­ni­ku uglja i Ter­mo­e­lek­tra­ni Plje­vlja osta­ti bez po­sla, na­kon iz­grad­nje dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne, pro­iz­i­la­zi i iz Stu­di­je o iz­vo­dlji­vo­sti na osno­vu ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la re­a­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta, a u ko­ju je imao uvid is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a. Stu­di­ju je ra­dio kon­sul­tant Del­lo­i­te iz Be­o­gra­da za po­tre­be Elek­tro­pri­vre­de, u ve­zi oprav­da­no­sti iz­grad­nje dru­gog blo­ka. U okvi­ru te ana­li­ze iz­no­se se i po­da­ci dru­ge kon­sul­tant­ske ku­će, Fic­htner, ko­ji je ura­dio ana­li­zu re­sur­sa uglja i iz­vje­štaj o sma­nje­nju tro­ško­va pro­iz­vod­nje u Rud­ni­ku uglja Plje­vlja.
Da bi pro­je­kat iz­grad­nje dru­gog blo­ka bio iz­vo­dljiv, mo­ra­ju se sma­nji­ti tro­ško­vi pro­iz­vod­nje, od­no­sno pro­daj­na ci­je­na uglja, na­vo­di se u Stu­di­ji, ko­ja kao glav­nu mje­ru pred­vi­đa sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih. Stu­di­ja na­vo­di da se mo­ra sma­nji­ti pro­daj­na ci­je­na uglja sa oko 25 eura po to­ni na oko 17 eura do 2027, da bi pro­je­kat dru­gog blo­ka bio is­pla­tiv, a da mje­re sma­nje­nja tro­ško­va stu­pe na sna­gu do 2020. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma pri­ka­za­nim u Stu­di­ji, op­ti­ma­lan broj za­po­sle­nih u Rud­ni­ku uglja tre­ba da bu­de 544 rad­ni­ka, uko­li­ko bi se kao osnov­na me­ha­ni­za­ci­ja za eks­plo­a­ta­ci­ju ko­ri­sti­li ka­mi­o­ni, od­no­sno 520 za­po­sle­nih ako bi ro­tor­ni ba­ge­ri bi­li osnov­ne ma­ši­ne za pro­ces pro­iz­vod­nje. U na­red­nim go­di­na­ma bez po­sla će osta­ti 391 rad­nik, ako se kom­pa­ni­ja opre­di­je­li za ko­ri­šće­nje ka­mi­o­na pri eks­plo­a­ta­ci­ji, od­no­sno 415 rad­ni­ka uko­li­ko opre­ma za rad bu­du ro­tor­ni ba­ge­ri.
Iz po­slo­vod­stva Rud­ni­ka uglja, me­đu­tim, po­ru­ču­ju da za­po­sle­ne ne tre­ba pla­ši­ti, od­no­sno da se ide na sma­nji­va­nje bro­ja za­po­sle­nih, ali da se pr­ven­stve­no ide na do­bro­volj­ni od­la­zak rad­ni­ka u pen­zi­ju, uz is­pla­tu ot­prem­ni­na.
– Pr­ven­stve­no mo­ra­mo ići na sma­nje­nje ci­je­ne uglja. S dru­ge stra­ne, ni­ko sa­da ne mo­že re­ći do kog će se bro­ja sma­nji­va­ti broj za­po­sle­nih, jer ne po­sto­ji tač­no fik­si­ran broj – ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan“ iz­vr­šni di­rek­tor Rud­ni­ka uglja Sla­vo­ljub Po­pa­dić.
On je ne­gi­rao mo­guć­nost da tre­nut­no po­sto­ji plan o ot­pu­šta­nju za­po­sle­nih, od­no­sno da po­sto­ji tač­no utvr­đen broj rad­ni­ka ko­ji osta­ju na po­slu.
Ka­da je u pi­ta­nju sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih, je­dan od naj­ve­ćih re­zo­va po­vu­kao je bord di­rek­to­ra Rud­ni­ka uglja na če­lu sa Pre­dra­gom Bo­ško­vi­ćem, u či­je je vri­je­me sa oko 1.700 za­po­sle­nih broj rad­ni­ka sma­njen na oko hi­lja­du. Bo­ško­vić je na če­lo bor­da di­rek­to­ra do­šao 2008, a ra­ni­je je tvr­dio da broj za­po­sle­nih tre­ba sve­sti na oko 500, ka­ko bi Rud­nik po­slo­vao uspje­šno.
Po­pa­dić, me­đu­tim, ka­že da će po­slo­vod­stvo ura­di­ti sve, ka­ko bi što ma­nje ru­da­ra po­sla­li ku­ća­ma, te da se pred­u­zi­ma niz mje­ra ka­ko bi ci­je­na pro­iz­vod­nje uglja bi­la što ma­nja, od­no­sno ka­ko bi se obez­bje­dio jef­ti­ni­ji ugalj od 25, 2 eura po to­ni, za Ter­mo­e­lek­tra­nu.
– Po­ku­ša­va­mo da po­ve­ća­mo i pro­da­ju uglja za ši­ro­ku po­tro­šnju i da na taj na­čin iz­bjeg­ne­mo ot­pu­šta­nje rad­ni­ka – ka­zao je Po­pa­dić uz tvrd­nju da za­po­sle­ni ne tre­ba­ju da stra­hu­ju od ot­pu­šta­nja.
Na­i­me, ta­ko­zva­na ra­ci­o­na­li­za­ci­ja tro­ško­va u pro­iz­vod­nji po­če­la je još pri­je de­set go­di­na ka­da je broj za­po­sle­nih po­čeo po­la­ko da se sma­nju­je sa dvi­je hi­lja­de, na sa­da­šnjih oko 960 rad­ni­ka. U Rud­ni­ku uglja, ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A po­sje­du­je 39 odsto akcija, 49 od­sto ak­ci­ja posjeduje država, dok je 11, 15 od­sto ak­ci­ja u vla­sni­štvu pre­mi­je­ro­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća.B.Je.


EPCG tre­ba da osta­ne dr­žav­na

Pred­sjed­nik par­la­men­ta Dar­ko Pa­jo­vić, to­kom ju­če­ra­šnje po­sje­te Plje­vlji­ma po­ru­čio je da Elek­tro­pri­vre­da tre­ba da osta­ne u vla­sni­štvu dr­ža­ve. On je ju­če­ra­šnju po­sje­tu Plje­vlji­ma i raz­go­vo­re sa pred­sjed­ni­kom Opš­tine i lo­kal­nog Par­la­men­ta, Mir­kom Đa­či­ćem i Ta­ri­kom Ga­džo­vi­ćem, oci­je­nio kao po­treb­nu. U slu­ča­ju Plje­va­lja vje­ru­je da je va­žno da je Skup­šti­na po­tvr­di­la Za­kon o sa­rad­nji i pro­to­ko­lu iz­me­đu vla­da Če­ške i Cr­ne Go­re, ko­ji stva­ra­ju okvir za bu­du­ću grad­nju blo­ka dva Ter­mo­e­lek­tra­ne.
– Još sam utvr­đe­ni­ji u sta­vu da dr­ža­va tre­ba da osta­ne vla­snik Elek­tro­pri­vre­de, ta­ko­đe, dra­go mi je što će dr­ža­va gra­di­ti dru­gi blok TE. Vje­ru­jem da ener­get­ski re­sur­si ko­ji či­ne kič­mu sva­ke dr­ža­ve, u prin­ci­pu tre­ba da bu­du dr­žav­no vla­sni­štvo – ka­zao je Pa­jo­vić, ko­ji je sa­gla­san sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve da je neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti to­pli­fi­ka­ci­ju Plje­va­lja za­jed­no sa iz­grad­njom dru­gog blo­ka.


Pla­te sve ma­nje

S dru­ge stra­ne, ru­da­ri­ma su pla­te iz mje­se­ca u mje­sec sve ma­nje, iako je pro­iz­vod­nja ve­ća ne­go pri­je par go­di­na.
– Sin­di­kat ne­ma oprav­da­nje za po­stup­ke me­nadž­men­ta, jer ni­je pri­hva­tlji­vo da se za­ra­de iz mje­se­ca u mje­sec sma­nju­ju – ka­zao je pred­sjed­nik sin­di­ka­ta Mi­loš Obre­nić.
On je na­gla­sio da po­slo­vod­stvo tre­ba da od­go­vo­ri da li se pla­te sma­nju­ju i di­rek­to­ri­ma. Ta­ko­đe, sma­tra da Rud­nik uglja ne mo­že da ra­di sa ma­njim bro­jem rad­ni­ka od 800.
Za­ra­de kod čla­no­va bor­da di­rek­to­ra ni­je­su sma­nji­va­ne od 31. ju­la 2014. ka­da je bord u sa­da­šnjem sa­sta­vu i iza­bran. Pred­sjed­nik bor­da Vla­dan Du­blje­vić mje­seč­no za­ra­đu­je 2,4 hi­lja­de eura. Du­blje­vić je, pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Agen­ci­je za an­ti­ko­rup­ci­ju, pro­šle go­di­ne za­ra­dio 28,8 hi­lja­da eura. Mu­nir Re­džo­vić, ko­ji je za­po­slen u Rud­ni­ku i član je bor­da di­rek­to­ra, pro­šle go­di­ne za­ra­dio je 31 hi­lja­du eura, Zo­ran Go­spić za­ra­dio je oko 28,5 hi­lja­da, a nje­go­va pla­ta u Ru­dni­ku je 994 eura, dok član od­bo­ra za­ra­đu­je još 1.388 eura.