Ukupni državni dug bez depozita, na kraju marta, tj. prvog kvartala ove godine iznosio je 3,129 milijardi eura ili 66,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Sa depozitima dug iznosi 2,925 milijardi ili 60,9 odsto BDP-a, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
– Spoljni dug iznosio je 2,8 milijardi eura, odnosno 58,3 odsto BDP-a, dok je unutrašnji dug bio 378,6 miliona, odnosno 7,88 odsto BDP-a. Depoziti su na kraju prvog kvartala 2019. godine iznosili 253,7 miliona što je 5,28 odsto BDP-a – piše u izvještaju o državnom dugu na dan 31. mart.
U odnosu na 31. decembar državni dug je uvećan za 26,4 miliona eura. Spoljni dug se za tri mjeseca uvećao za 40 miliona, a unutrašnji smanjio za preko 14 miliona.
– U prvom kvartalu 2019. godine povučeno je 51,08 miliona eura, za potrebe realizacije infrastrukturnih i razvojnih projekata. Od ovog iznosa, za projekat finansiranja izgradnje priotitetne dionice autoputa Bar– Boljare, Smokovac–Mateševo, iz kredita sa kineskom Eksim bankom, povučen je iznos od 49,96 miliona dolara tj. 44,472 miliona eura. Za ostale infrastrukturne projekte, za potrebe izgradnje puteva, vodosnabdijevanja, energetske efikasnosti, razvoja poljoprivrede i reformu poreske administracije, povučeno je 6,61 miliona eura. Tokom prvog kvartala 2019. godine izvršena je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 104,53 miliona eura, od čega se 84,73 miliona eura odnosilo na otplatu duga rezidentima, što uključuje i 72 miliona eura za refinansiranje državnih zapisa, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 19,8 miliona eura. U istom periodu otplaćena je i kamata od 35,84 miliona eura, od čega otplata ino kamate iznosi 35 miliona eura, dok je otplata domaće kamate 0,81 miliona eura. Smanjenje duga po osnovu stare devizne štednje, u izvještajnom periodu, iznosilo je 0,19 miliona eura – piše u dokumentu Ministarstva finansija na čijem čelu je
Darko Radunović.
D.M.
Petina kredita u dolarimaKada je u pitanju valutna struktura duga, 17,14 odsto duga je u dolarima, dok je 81,6 odsto u eurima. Kada je u pitanju kamatna struktura, četvrtina duga je pozajmljena po varijabilnoj kamatnoj stopi, a 75 odsto po fiksnoj.
U procentima spoljni dug iznosi 88 odsto, a unutrašnji skoro 12 procenata.
Najveći dug je prema EUROBOND-u 1,217 milijardi eura. Kineskoj Eksim banci se duguje 571 milion, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 189 miliona, sindicinirani zajam iznosi 250 miliona, dug prema Kredit svis banci je 126 miliona, a prema Evropskoj investicionoj banci 114,8 miliona. Dug prema ostalim bankama i kreditorima je manji od 100 miliona.
)){kind=small}
