Pri­re­dio: mr Ve­se­lin Dr­lje­vić


Pr­vo po­mi­nja­nje bar­jak­ta­ra u Rov­ci­ma po­ti­če s kra­ja dru­ge vla­da­vi­ne mi­tro­po­li­ta Sa­ve Pe­tro­vi­ća (1735-1781). Ri­ječ je o Sa­vi­ću Vla­ho­vi­ću, ko­jeg je pre­da­nje no­vi­jeg vre­me­na za­bo­ra­vi­lo i ne zna se kom ogran­ku brat­stva Vla­ho­vi­ća je pri­pa­dao. Po­zna­to je da su „voj­vo­da Mi­nja Ra­du­lov Bu­la­to­vić, tri Šće­pa­no­vi­ća i je­dan Vla­ho­vić” spa­si­li Ku­če 1774. go­di­ne. „Po­sli­je 7 go­di­na sa­ku­pi­li su se Rov­ča­ni i oti­šli s Ku­či­ma u Ku­če. Na če­lu Rov­ča­na je bio bar­jak­tar Sa­vić Vla­ho­vić. Uda­ri­li oruž­jem na Ku­če, te sa­gna­li Tur­ke i Ar­ba­na­se i po­sje­li sta­re ku­će svo­je. Tu je po­gi­nuo bar­jak­tar Sa­vić...”
Po­sto­ji i je­dan opis cr­no­gor­skog bar­ja­ka iz vre­me­na vla­da­vi­ne Šće­pa­na Ma­log (1766-1774). U bo­ju cr­no­gor­ske voj­ske sa Tur­ci­ma 1768. go­di­ne u Ostro­škom klan­cu za­ro­blje­na je za­sta­va Šće­pa­na Ma­log. U tur­skom lo­go­ru, po­sli­je bo­ja, za­de­si­li su se du­bro­vač­ki tr­gov­ci ko­ji su opi­sa­li bar­jak: „Po­lje bi­je­lo sa cr­ve­nim rub­nim okvi­rom, a na vr­hu ko­plja je zlat­ni krst”.
Ni­je po­zna­to da li je Šće­pan Ma­li imao svo­je bar­jak­ta­re u Rov­ci­ma i Mo­ra­či. Mo­gu­će da je­ste. Zna se da je 1767. go­di­ne do­la­zio u ma­na­stir Mo­ra­ču, gdje je nje­go­vo ime upi­sa­no na jed­noj fre­ski.
Na­rod­no pre­da­nje go­vo­ri da su u Rov­ci­ma u vri­je­me vla­da­vi­ne Pe­tra I, ce­tinj­skog vla­di­ke, bi­li bar­jak­ta­ri Kreč­ko i Co­le Bu­la­to­vić. Za Kreč­ka se zna sa­mo iz ep­ske pje­sme, a u ro­do­slo­vu je za­bo­ra­vljen. I Kreč­ko i Co­le su bi­li ple­men­ski ili brat­stve­nič­ki bar­jak­ta­ri, do po­gi­bi­je 1786. go­di­ne. Ne zna se ko ih je za­mi­je­nio.
Od 1796. go­di­ne po­mi­nje se Aso Ni­kin Bu­la­to­vić iz se­la Mr­tvo Du­bo­ko. Zna se da je vla­di­ka Pe­tar I obe­ćao bar­jak Mi­ću Bu­la­to­vi­ću iz Ce­ro­vi­ce, ali mu ga iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga ni­je do­di­je­lio.
Pr­ve mo­rač­ke i ro­vač­ke bar­jak­ta­re po­sta­vi­li su 1799. go­di­ne voj­vo­da Mi­na Ra­do­vić, ser­dar Mi­jat Du­lo­vić, ser­dar Pe­tar Bu­la­to­vić, ser­dar Ra­šo Me­de­ni­ca i se­na­tor Bo­žo Đe­kin Ra­ko­če­vić, čla­no­vi vla­sti Mo­rač­ke na­hi­je. Na­ža­lost, u pre­da­nju su nji­ho­va ime­na za­bo­ra­vlje­na. Iz to­ga vre­me­na su po­zna­ta sa­mo ime­na osam bar­jak­ta­ra iz ple­me­na Usko­ka, od­no­sno iz se­la Lje­vi­šta u Gor­njoj Mo­ra­či.
Po pre­da­nju, ma­lo pri­je tog po­sta­vlja­nja bar­jak­ta­ra od stra­ne zva­nič­ne cr­no­gor­ske vla­sti u Mo­ra­či je bio ple­men­ski bar­jak­tar No­vo To­mov Ra­do­vić iz Ba­ra Ra­do­vi­ća u Do­njoj Mo­ra­či.
Tek su od 1809. go­di­ne po­zna­ta ime­na bar­jak­ta­ra ko­je je ime­no­vao voj­vo­da Mi­na Ra­do­vić, a bar­ja­ke je do­di­je­lio vožd Ka­ra­đor­đe. Re­klo bi se da Mo­ra­ča i Rov­ca ta­da ni­je­su ima­li bar­jak­ta­ra, ne­go da su po­gi­nu­li ili po­mr­li, a Tre­bje­ša­ni od­se­li­li za Ru­si­ju, pa su brat­stvi­ma ob­no­vlje­ni bar­ja­ci, jer su ovi bar­ja­ci sma­tra­ni kao brat­stve­nič­ki i ple­men­ski sve do 1853. go­di­ne. I bi­li su na­sled­ni, a on­da su pre­i­me­no­va­ni u sto­ti­na­ške.
Na­rod­no pre­da­nje go­vo­ri da su Mi­ni­ći iz Ve­ljeg Du­bo­kog ima­li bar­jak­ta­re čak i pri­je Ka­ra­đo­đe­vih, od­no­sno pri­je 1809. go­di­ne. Kad je Pe­tar Šće­pa­no­vić iz Vi­ša­nja od­bio bar­jak Pe­tru I, on ga je dao Mi­ni­ći­ma, Pe­tro­voj ta­zbi­ni. Ime tog Mi­ni­ća bar­jak­ta­ra ni­je za­pam­će­no, ne­go je, iz­gle­da, ubr­zo po­gi­nuo u krv­noj osve­ti sa Šće­pa­no­vi­ći­ma iz Vi­ša­nja.
(Na­sta­vi­će se)