Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić


O iko­ni Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­te­lji­ce na­pi­sa­ne su mno­ge pje­sme i him­ne ko­je su ušle u bo­go­slu­že­nje pra­vo­slav­ne cr­kve. Jed­na je za­pi­sa­na i na iko­ni Bo­go­maj­ke ko­ja do­ji Hri­sta, a na­la­zi se da­nas u Is­po­sni­ci Sve­tog Sa­ve, u Ka­re­ji.
Iko­na, po zna­ča­ju i umjet­nič­koj vri­jed­no­sti, spa­da u naj­ljep­še i naj­zna­čaj­ni­je u pra­vo­slav­noj va­se­lje­ni. Me­đu­tim, njen na­sta­nak i po­ri­je­klo ni­su do­volj­no po­zna­ti. Zna se da ju je do­bio Sve­ti Sa­va po za­vje­šta­nju Sve­tog Sa­ve Osve­će­nog.
Ime ove sve­te iko­ne iz­ve­de­no je od ri­je­či mle­ko i sta­re slo­ven­ske ri­je­či pi­ta­ti, ko­ja zna­či od­ga­ja­ti. Vre­me­nom je ova ri­ječ iza­šla iz upo­tre­be i za­dr­ža­la se sa­mo u na­zi­vu za pot­pu­ni od­goj, od­no­sno vas­pi­ta­nje.
S to­ga, ni­su tač­na ob­ja­šnje­nja u mno­gim knji­ga­ma, sma­tra To­mi­slav Ž. Po­po­vić, u ko­ji­ma se do­je­nje pre­vo­di kao pi­ta­nje. Kra­jem pro­šlog vi­je­ka bi­lo je va­tre­nih po­le­mi­ka oko to­ga da li se pe­da­go­gi­ja mo­že de­fi­ni­sa­ti kao na­u­ka o vas­pi­ta­nju. Jer, po­jam ob­u­hva­ta sve­u­kup­ni od­goj, pa bi tre­ba­lo go­vo­ri­ti o mu­zič­kom, li­kov­nom, mo­ral­nom, fi­zič­kom... vas­pi­ta­nju.
Zva­nič­no, La­vra Sve­tog Sa­ve Osve­će­nog (Mar Sa­ba) osno­va­na je 483 go­di­ne i sma­tra se jed­nim od naj­sta­ri­jih na­sta­nje­nih ma­na­sti­ra, ko­ji je iz­gra­dio po­što mu se u ma­loj pe­ći­ni, jed­ne no­ći, iz og­nje­nog stu­ba ko­ji se vio u ne­bo, ja­vi­la Bo­go­maj­ka sa upu­stvom ka­ko i gdje da sa­gra­di ma­na­stir.
U to vri­je­me, ka­da je mo­na­štvo „cvje­ta­lo“ u Pa­le­sti­ni, oko Je­ru­sa­li­ma i Vi­tle­je­ma bi­lo je pre­ko pe­de­set ma­na­sti­ra. Na­kon in­va­zi­je Per­si­ja­na­ca i Ara­pa, u sed­mom vi­je­ku, osta­lo je sa­mo ne­ko­li­ko.
Po­da­ci ka­žu da je Sve­ti Sa­va Osve­će­ni oku­pio ve­li­ko brat­stvo. Jed­no vri­je­me ih je bi­lo bli­zu pet hi­lja­da. Je­ru­sa­lim­ski pa­tri­jarh ga je slao u Ca­ri­grad i dru­ge gra­do­ve, ka­ko bi oba­vljao zna­čaj­ne cr­kve­ne po­slo­ve. Kao iz­u­zet­no zna­čaj­no na­sle­đe ostao je Je­ru­sa­lim­ski ti­pik, pra­vi­lo ži­vo­ta i slu­žbe u ma­na­sti­ri­ma ko­ji se i da­nas pri­mje­nju­je.
Zlat­na vre­me­na Sa­vi­ne La­vre, po­sli­je ra­to­va i osva­ja­nja kr­sta­ša, me­mer­lu­ka i Tu­ra­ka su pro­šla, ali je uvi­jek bi­la naj­zna­čaj­ni­ji ma­na­stir u pu­sti­nji.
Iko­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­te­lji­ce, za­vjet­ni po­klon svog mo­na­škog uzo­ra, Sve­ti Sa­va Srp­ski po­sta­vio je u svo­ju Is­po­sni­cu u Ka­re­ji, ko­ju je po­sve­tio Sve­tom Sa­vi Osve­će­nom.
Ovu je­din­stve­nu iko­nu, na ko­joj Bo­go­ro­di­ca do­ji ma­log Hri­sta, Sve­ti Sa­va je, iz ve­li­ke lju­ba­vi pre­ma Pre­sve­toj, mi­mo cr­kve­nih ka­no­na, po­sta­vio na mje­sto gdje sto­ji iko­na Spa­si­te­lja, sa de­sne stra­ne, a na li­je­vu stra­nu iko­no­sta­sa po­sta­vio je iko­nu Isu­sa Hri­sta. Ka­ko u pra­vo­slav­nom svi­je­tu ovo ni­je pr­vi slu­čaj, po­stu­pak Sve­tog Sa­ve bla­go­slo­vio je i Va­se­ljen­ski pa­tri­jarh. Da­nas sva­ki ho­do­ča­snik ko­ji pri­stig­ne na Sve­tu Go­ru, po­sje­ti Sa­vi­nu Is­po­sni­cu, mo­le­ći se Bo­go­ro­di­ci Mle­ko­pi­ta­te­lji­ci, ko­ja slo­vi kao jed­na od ri­jet­kih ču­do­tvor­nih iko­na či­ja mi­lost se raz­li­va na sve pra­vo­slav­ne hri­šća­ne.
Oni ko­ji su ima­li pri­vi­le­gi­ju, ili čast da pre­đu prag iz­nad ko­jeg pi­še „Bla­go­slo­ven je ko­ji do­la­zi u ime Go­spod­nje“, osje­ti­li su duh sve­to­sav­skog mo­na­štva, go­sto­prim­stva, kao i po­sve­će­no­sti pra­vo­slav­noj tra­di­ci­ji iz Sa­vi­nog vre­me­na.
Dok vam ne po­ka­žu ne­će­te ni pri­mi­je­ti­ti ke­li­ju u ko­joj se Sve­ti Sa­va mo­lio, jer je to ve­će udu­blje­nje iz­me­đu zi­do­va u ko­je mo­že ući sa­mo je­dan po­sje­ti­lac.
Pri­pre­mlje­ni za su­sret ula­zi­te u hram, sa de­sne stra­ne car­skih vra­ta do­če­ku­je vas bla­gi lik Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­te­lji­ce sa Hri­stom Mla­den­cem. Od tog mo­men­ta vi­še se ne osje­ća­te sa­mi.
Sa va­ma je Bo­go­ro­di­ca, ko­ja vas šti­ti, ču­va i po­ne­kad, bar se ima ta­kav uti­sak, stro­go uko­ra­va po­ka­zu­ju­ći put ka spa­se­nju du­še. Uka­zu­je ka­ko da se sna­đe­te u la­vi­rin­tu ovo­ze­malj­skog ži­vo­ta...
Iko­ne Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­te­lji­ce na­sta­le su još u dav­na vre­me­na i u Si­ri­ji, Ru­si­ji, Egip­tu, Sve­toj Ze­mlji, na pro­sto­ru Vi­zan­ti­je. Iz vre­me­na Ar­hi­e­pi­sko­pa Da­ni­la po­ti­če fre­ska u Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji, a slič­na je na­sli­ka­na u cr­kvi Sve­tog Na­u­ma na Ohrid­skom je­ze­ru.
Pret­po­sta­vlja se da je na­sta­la po ugle­du na iko­nu iz Sa­vi­ne Is­po­sni­ce.
U mar­tu 2007. go­di­ne, u be­o­grad­skoj Vaz­ne­sen­skoj cr­kvi do­če­ka­na je Bo­go­ro­di­ca Mle­ko­pi­ta­te­lji­ca, ko­ju su osli­ka­li mo­na­si hi­lan­dar­ske ra­di­o­ni­ce za iz­ra­du iko­na i po­sla­li na dar ma­na­sti­ru Sve­tog Sa­ve Osve­će­nog, po­sred­stvom Po­klo­nič­ke agen­ci­je Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ka­ko bi za­u­ze­la mje­sto na ko­me je bi­la sve­ta iko­na ko­ja se na­la­zi u Is­po­sni­ci Sve­tog Sa­ve Osve­će­nog.
(Na­sta­vi­će se)