PI­ŠE: No­vo Vu­jo­še­vić

Er­de­lja­no­vić je is­pi­tao Ku­če kao to­tal­nu bi­o­lo­šku i dru­štve­no-eko­nom­sku za­jed­ni­cu. To zna­či da je is­pi­tao bit­ne kom­po­nen­te jed­ne ta­kve za­jed­ni­ce: tje­le­sne oso­bi­ne Ku­ča; na­se­lja; pri­vred­ne pri­li­ke (sto­čar­stvo, ze­mljo­rad­nja, pče­lar­stvo, za­na­ti, tr­go­vi­na, pljač­ka­ška pri­vre­da itd.); ma­te­ri­jal­na kul­tu­ra (ku­će, po­kuć­stva, na­rod­ne mje­re, hra­na i pi­će); dru­štve­no-srod­nič­ke gru­pe (ple­me, brat­stvo, po­ro­di­ca); du­hov­na kul­tu­ra (je­zik, ne­što iz na­u­ke i umjet­no­sti i sl.). Ne ula­ze­ći du­blje u kla­si­fi­ka­ci­ju, u re­do­sled odje­lja­ka, mo­že se sa si­gur­no­šću kon­sta­to­va­ti da su za­hva­će­ni svi bit­ni ele­men­ti Ku­ča kao dru­štve­ne za­jed­ni­ce. Jo­van Cvi­jić i Jo­van Er­de­lja­no­vić ni­kad ni­je­su za­o­bi­la­zi­li an­tro­po­lo­ške i so­ci­o­me­trij­ske ka­rak­te­ri­sti­ke sta­nov­ni­ka. Er­de­lja­no­vić je to, na­rav­no, ura­dio i u Ku­či­ma. Nje­mu su na tom pu­tu is­kr­sle te­ško­će. „Bi­lo je vr­lo te­ško pri­do­bi­ti lju­de da se da­du mje­ri­ti. Oni su sma­tra­li da bi se ti­me po­vre­di­lo do­sto­jan­stvo, a ne­ki su bi­li i ne­po­ver­lji­vi pre­ma tim po­slo­vi­ma, pa su se čak to­ga i pri­bo­ja­va­li. Sto­ga sam mo­rao na­pu­sti­ti mje­re­nje pa, sam se ogra­ni­čio na fo­to­gra­fi­sa­nje i po­sma­tra­nje. I fo­to­gra­fi­sa­nje je te­ško išlo, na­ro­či­to kad su bi­le u pi­ta­nju že­ne. Žen­ski­nje su se čak i sti­de­le da se fo­to­gra­fi­šu bez ma­ra­me na gla­vi“. (Isto, str.178)
Sve ovo je uti­ca­lo da se ovi po­da­ci mo­ra­ju tre­ti­ra­ti kao ne­pot­pu­ni. No, i po­red po­me­nu­tih ogra­ni­če­nja, Er­de­lja­no­vić je uspio da pri­ka­že osnov­ne fi­zič­ke oso­bi­ne Ku­ča: „Lju­di su u Ku­či­ma uop­šte do­bro raz­vi­je­ni. Svu­da su­sre­će­mo vi­so­ke i sna­žne pri­li­ke. Pra­vo, po­no­si­to dr­ža­nje do­bro do­li­ku­je rat­nič­kom du­hu i opre­mi ovih gor­šta­ka. Nji­ho­vi gip­ki po­kre­ti po­sle­di­ca su ve­či­tog pe­nja­nja po pla­nin­skoj po­stoj­bi­ni. Tje­le­sni di­je­lo­vi su rav­no­mer­no i nor­mal­no raz­vi­je­ni. I že­ne su sna­žne ali tje­le­snom raz­vi­je­no­šću do­sta iza lju­di (mu­ška­ra­ca)“. (Isto, str.174) Er­de­lja­no­vić je uspio u svom pro­ma­tra­nju da fik­si­ra ne­ko­li­ko ti­po­va lju­di: cr­no­ma­nja­sti tip okru­gle gla­ve, cr­no­ma­nja­sti krat­ke gla­ve i vi­so­kog ra­sta, cr­no­ma­nja­sti tip du­ge gla­ve, pla­vi tip krat­ke gla­ve, pla­vi tip du­gu­lja­ste gla­ve i me­le­zi kuč­kih Sr­ba. Za­in­te­re­so­va­ni či­ta­lac će ov­dje na­ći niz in­te­re­sant­nih opi­sa po­je­di­nih ti­po­va. Kao bit­na bi­o­lo­ška oso­bi­na Ku­ča je plod­nost od­no­sno odr­ža­va­nje plod­no­sti. Er­de­lja­no­vić sma­tra da Ku­či spa­da­ju u sta­nov­ni­štvo sa iz­ra­zi­tom plod­no­šću. Po nje­go­vom pro­ra­ču­nu: „U sva­kom bra­ku od jed­nog čo­vje­ka i jed­ne že­ne se ro­di u sred­nju ru­ku 6,4 de­ce i da se oda­tle odži u ži­vo­tu 5. Dru­gim ri­je­či­ma, od 100 ro­đe­ne dje­ce umi­re 21, a od­ra­ste 79“. (Isto, str.187) Ova­ko vi­so­ka plod­nost je od­i­gra­la zna­čaj­nu ulo­gu u op­stan­ku Ku­ča. Po­zna­to je da su Ku­či ne­pre­sta­no gi­nu­li u broj­nim ra­to­vi­ma i bo­je­vi­ma i da su se per­ma­ment­no ise­lja­va­li tr­bu­hom za kru­hom. Ta­ko ve­li­ki od­liv sta­nov­ni­štva se mo­gao na­do­pu­nja­va­ti je­di­no ve­li­kom plod­no­šću, od­no­sno vi­so­kim na­ta­li­te­tom.
Brat­stvo pred­sta­vlja so­ci­jal­no-srod­nič­ku struk­tu­ru ple­me­na. Ov­dje su­sre­će­mo dva so­ci­jal­no-srod­nič­ka omo­ta­ča. Omo­ta­či ili obru­či ima­ju za­štit­nu ulo­gu. Pr­vi je omo­tač onaj ko­ji šti­ti brat­stva. To je, u stva­ri, ple­men­ski omo­tač. Nje­go­vo funk­ci­ja je da za­šti­ti brat­stva ko­ja se na­la­ze u nje­go­vom sa­sta­vu. Dru­gi omo­tač je, ta­ko­đe, za­štit­ni. Ri­ječ je o brat­stve­nič­kom omo­ta­ču u ko­ji je uklo­plje­na po­ro­di­ca, od­no­sno po­ro­dič­na za­dru­ga. No, i brat­stvo i po­ro­di­ca su već i u vri­je­me Er­de­lja­no­vi­će­vog is­tra­ži­va­nja po­če­li da se oslo­ba­đa­ju od pri­ti­ska ple­men­skih i brat­stve­nič­kih „ste­ga“. To je, u stva­ri, pro­ces in­di­vi­du­a­li­za­ci­je po­ro­di­ca u od­no­su na ple­me i na brat­stva ko­je je u sa­da­šnjim pri­li­ka­ma do­šlo do vr­hun­ca. Osim krv­no-srod­nič­kih obi­ljež­ja, i ple­me i brat­stvo i po­ro­di­ca su ima­li eko­nom­ske funk­ci­je, što je ho­mo­ge­ni­zo­va­lo i ple­me i brat­stvo i po­ro­di­ce. S ob­zi­rom da se ple­men­ska-eko­nom­ska funk­ci­ja naj­če­šće ostva­ri­va­la pre­ko „pla­ni­ne“ kao bit­ne kom­po­nen­te sto­čar­skog ži­vo­ta, to je i ple­me do­bi­ja­lo sve zna­čaj­ni­ju eko­nom­sku funk­ci­ju, na­ro­či­to kad je bi­lo u pi­ta­nju od­bra­na ple­men­skih pa­si­šta. Isto je va­ži­lo i kad je bi­lo u pi­ta­nju brat­stve­nič­ka ko­mu­ni­ca. Osim to­ga, Er­de­lja­no­vić je za­pa­zio da se ku­će u se­lu (na­se­lju) ma­hom gru­pi­šu po brat­stvi­ma. To gru­pi­sa­nje je, pre­ma Er­de­lja­no­vi­ću, učvr­šći­va­lo brat­stvo kao dru­štve­no-srod­nič­ku gru­pu. No, bi­va­lo je da i unu­tar brat­stva se po­ja­ve ne­tr­pe­lji­vo­sti, kon­flik­ti, na­ro­či­to po­vo­dom is­pa­ša, me­đa i slič­no.
Iz Er­de­lja­no­vi­će­vog is­tra­ži­va­nja je la­ko uoči­ti da je ci­je­li me­đu­brat­stve­nič­ki ži­vot u ple­me­nu (u Ku­či­ma) bio obi­lje­žen od­no­si­ma iz­me­đu dva ve­li­ka brat­stva: Dre­ka­lo­vi­ća i Mr­nja­če­vi­ća. Na­rav­no, tu je bi­lo pri­stu­no ono što se mo­že na­zva­ti me­đu­brat­stve­nič­ka slo­ga. No, bi­lo je i ono­ga što se mo­že na­zva­ti nad­gor­nja­va­nje (ja­ka­nje), ni­po­da­šta­va­nje, bor­ba za go­lu eg­zi­sten­ci­ju i sl. To je u ple­me uno­si­lo kon­flikt­nost, me­đu­sob­nu brat­stve­nič­ku ne­tr­pe­lji­vost, što je uti­ca­lo na la­ba­vlje­nje ple­men­ske za­jed­ni­ce.
Po­ro­di­ca je naj­ma­nja i naj­čvr­šća je­di­ni­ca so­ci­jal­no-srod­nič­ke struk­tu­re ple­me­na. Svo­je šti­vo o po­ro­di­ci Er­de­lja­no­vić po­či­nje sa po­ro­dič­nom za­dru­gom. On je uočio da su u Ku­či­ma po­sto­ja­le po­ro­dič­ne za­dru­ge ili ka­ko ih Ku­či zo­vu za­dru­žne ku­će (ve­lje ku­će). I za vri­je­me nje­go­vog obi­la­ska Ku­ča, za­te­kao je ne­ke po­ro­dič­ne za­dru­ge. No, on sma­tra da se broj za­dru­žnih ku­ća vre­me­nom sma­nji­vao i pri­je­ti­lo im je ne­sta­ja­nje. Sa­mo sma­nji­va­nje za­dru­žnih ku­ća i nji­ho­vo ne­sta­ja­nje go­vo­ri da su Ku­če u ve­li­kom bro­ju na­se­lja­va­le ta­ko­zva­ne ino­ko­sne po­ro­di­ce. On pod tim poj­mom pod­ra­zu­mi­je­va ono što se da­nas na­zi­va pro­ši­re­na po­ro­di­ca. Ri­ječ je o brač­nim part­ne­ri­ma sa nji­ho­vom dje­com, nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma i ne­u­da­tim se­stra­ma i neo­že­nje­nom bra­ćom.
Er­de­lja­no­vić je kon­sta­to­vao da je po­ro­di­ca u Ku­či­ma bi­la ve­o­ma pa­tri­jar­hal­na. Pa­tri­jarh, od­no­sno do­ma­ćin je dr­žao sve kon­ce u svo­jim ru­ka­ma. Vla­da­la je stro­ga po­dje­la po­slo­va u po­ro­di­ci na „mu­ške“ i „žen­ske“. Pre­ci­zni­je re­če­no že­na je i mo­gla oba­vlja­ti „mu­ške“, a mu­ška­rac ni­je oba­vljao „žen­ske“ po­slo­ve. Mo­že se za­klju­či­ti da je Er­de­lja­no­vić uočio da je pa­tri­jar­hal­na po­ro­di­ca uti­ca­la na odr­ža­va­nje ple­me­na. Ovo iz raz­lo­ga što se ne­pri­ko­sno­ve­nost pa­tri­jar­ha u po­ro­di­ci ocr­ta­va­la i na ne­pri­ko­sno­ve­nost voj­vo­de u ple­me­nu. „Kao što su Ku­či u po­ro­di­ci po­što­va­li do­ma­ći­na, ta­ko su i u ple­me­nu po­što­va­li voj­vo­du ili dru­gog gla­va­ra“, od­go­va­ra­li su Ku­či dr Jo­va­nu Er­de­lja­no­vi­ću. I ta­ko je ple­me ži­vje­lo brat­stve­nič­kim i po­ro­dič­nim ži­vo­tom, a brat­stvo i po­ro­di­ca ple­men­skim ži­vo­tom upr­ko­som mno­gim te­ško­ća­ma, mno­gim is­ku­še­nji­ma ko­je su se de­ša­va­le na pu­tu pro­ce­sa sple­me­nja­va­nja.
(NA­STA­VI­ĆE SE)