Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj


Ako već bje­ži­mo od to­ga da se u fil­mo­vi­ma osla­nja­mo na od­re­đe­ne po­li­tič­ke nor­me, so­ci­jal­ne uslov­no­sti i mo­ral­ne za­ko­ne – na šta čo­vjek da se usmje­ri? Re­li­gi­ja je vo vje­ki vje­ko­va do­ka­zi­va­la da je je­di­na u sta­nju da čo­vje­ka oslo­bo­di sum­nji, ko­le­ba­nja i da sva­ki čo­vjek či­sta sr­ca u njoj mo­že da na­đe utje­hu za sve ono što ga či­ni ne­spo­koj­nim u sa­moj stvar­no­sti. Me­đu­tim, ka­to­lič­ka cr­kva ni­je bi­la to­li­ko za­in­te­re­so­va­na za ilu­stra­ci­ju sta­rih le­gen­di ko­li­ko za ši­re­nje svo­jih re­li­gi­o­znih uvje­re­nja. Ali i ta­mo gdje su se ja­vlja­li ta­kvi fil­mo­vi, na­ro­či­to oni ve­za­ni za ži­vot i stra­da­nje Isu­sa Hri­sta, po­sta­vlja­li su se auto­ri­ma na raz­li­či­te na­či­ne vi­so­ki estet­ski za­htje­vi. Ogra­ni­če­nja su po­ne­kad bi­la to­li­ko ve­li­ka da ih mno­gi re­di­te­lji ni­su mo­gli da pod­ne­su pa su ra­di­je od­u­sta­ja­li od slič­nih pro­je­ka­ta.
Ali Se­sil de Mil ni­je znao za ne­mo­gu­će, pa ta­ko ni­je osje­ćao oba­ve­znost pre­ma este­ti­ci, za­što bi bio pre­tje­ra­no bo­ja­žljiv i oba­zriv pre­ma re­li­gi­ji? Nje­mu je bi­lo naj­va­žni­je da do­bi­je ši­ro­ku i spek­ta­ku­lar­nu mi­zan­sce­nu i ve­li­ke i im­pre­siv­ne kom­po­zi­ci­je. Ti­me je bio ubi­je­đen da će kom­pen­zi­ra­ti onu oče­ki­va­nu du­bi­nu i re­li­gi­o­znu osno­vu sa­mog zbi­va­nja. Bi­lo mu je va­žni­je da fa­sci­ni­ra po­kre­ti­ma ma­sa, iz­van­red­nim fo­to­graf­skim snim­ci­ma, glu­mač­kim efek­ti­ma i da sve to na­pra­vi u va­ri­jan­ti ko­ja će se pri­bli­ži­ti gle­da­o­ci­ma nje­go­vog vre­me­na. Re­li­gi­o­zna vje­ro­va­nja je po­is­to­vje­tio sa na­dom tra­že­ći oprav­da­nje za sva­ku žr­tvu ko­ja se či­ni ra­di spa­se­nja unu­tra­šnjeg spo­koj­stva, ljud­skog da­sto­jan­stva i od­re­đe­nog mo­ra­la ko­ji tre­ba da vla­da me­đu lju­di­ma. Ka­ko je to bi­lo ne­pa­sred­no u go­di­na­ma po­sli­je ra­ta tre­ba­lo je stvo­ri­ti dru­ga­či­je ide­a­le, od­vra­ti­ti svi­jet od so­ci­jal­nih kon­fli­ka­ta i onog što im je bi­lo ne­pri­jat­no i stvo­ri­ti film ko­ji će od­go­va­ra­ti u pot­pu­no­sti uku­su pu­bli­ke. To je zna­či­lo is­ko­ri­sti­ti te­mu da se na­pra­vi ve­li­ki, neo­bi­čan i atrak­ti­van spek­takl a isto­vre­me­no am­bi­ci­o­zan umjet­nič­ki i nov­ča­no uspje­šan film. Sve to, na­rav­no, va­lja pri­hva­ti­ti sa znat­nim re­zer­va­ma. Film je kom­po­no­van u dva di­je­la — pr­vi se do­ga­đa u vri­je­me egi­pat­skih fa­ra­o­na a dru­gi na­še vri­je­me. Po­sli­je ve­li­kog spek­ta­kla do­šla je te­ška me­lo­dra­ma. Za ovaj film Se­sil de Mil je po­di­gao ogrom­ne ku­li­se sa pe­dant­no ura­đe­nim de­ta­lji­ma ta­ko da je na ve­li­kom pro­sto­ru stvo­re­na pot­pu­na ilu­zi­ja o fa­ra­on­skim dvo­ro­vi­ma, pi­ra­mi­da­ma i sve­ti­li­šti­ma. Ti gran­di­o­zni objek­ti za­u­zi­ma­li su ve­li­ko pro­stran­stvo i po svo­jim di­men­zi­ja­ma do­sti­za­li su ne­ke od Gri­fi­to­vih in­sca­na­ci­ja. Me­đu­tim, ov­dje je sve bi­lo mno­go pre­ci­zni­je, li­kov­no vje­ro­do­stoj­ni­je, uz obi­la­to ko­ri­šće­nje po­zna­tih fo­to­gra­fi­ja, spo­me­ni­ka iz te drev­ne egi­pat­ske isto­ri­je. Ve­li­ka pa­žnja po­sve­će­na je i ko­sti­mi­ma i ri­tu­a­li­ma a ko­ri­šće­ne su obi­la­to i na­uč­ne stu­di­je o ži­vo­tu u vri­je­me sta­rog Egip­ta. Ta­ko su do­bi­je­ni iz­u­zet­no spek­ta­ku­lar­ni pri­zo­ri bes­pre­kor­no sni­mlje­ni sa vi­še ka­me­ra i iz ra­znih uglo­va. Sve je to bi­lo po­treb­no da bi se po­ka­zao ži­vot u vri­je­me fa­ra­o­na, za­tim po­lo­žaj Je­vre­ja, mit o obe­ća­noj ze­mlji, ulo­ga Moj­si­ja, nje­gov od­la­zak na Si­naj i bi­lje­že­nje de­set bož­jih za­po­vi­je­sti na ka­me­ne plo­če.
(Na­sta­vi­će se)