Pri­re­dio: Ve­se­lin La­za­re­vić

Iz­bor gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce oba­vljen je po­lo­vi­nom de­cem­bra 1890. go­di­ne, „Glas Cr­no­gor­ca“ do­no­si vi­jest:
„Naj­zad ne­ko­li­ko da­na na­rod ove va­ro­ši iza­brao je se­bi op­štin­sku upra­vu. Iz­bo­ri su bi­li pra­vil­ni i ve­ći­nom gla­so­va iza­bran je za kme­ta Ma­to Ča­kić, šest mu po­moć­ni­ka i če­tr­na­est od­bor­ni­ka. Iz­bo­ri su pa­li na lju­de spo­sob­ne i na­da­ti se da će umje­ti udo­sto­ji­ti se na­rod­nog po­vje­re­nja.
Oni su na­šli se­bi kan­ce­la­ri­ju i pi­sa­ra i već su ot­po­če­li ra­di­ti.“
Go­spo­din Ma­to Če­kić je kao tr­go­vac i po­ma­gač ra­da či­ta­o­ni­ce da­vao sred­stva. Sa­da, kao gra­do­na­čel­nik, i za­mje­nik uprav­ni­ka či­ta­o­ni­ce, još vi­še je do­pri­no­sio po­bolj­ša­lju uslo­va i fi­nan­si­ra­nja Bi­bli­o­te­ke.
Pri­na­dle­žnost mu je bi­la po­di­za­nje no­ve zgra­de či­ta­o­ni­ce, že­le­ći što kul­tur­ni­ji i obra­zov­ni­ji raz­vi­tak Pod­go­ri­ča­na, sa­mim tim i osta­lih Cr­no­go­ra­ca, bez ob­zi­ra na vje­ro­i­spo­vi­je­sti.
Za­hva­lju­ju­ći „Gla­su Cr­no­gor­ca“, sa­zna­je­mo to što u dru­gim ar­hiv­skim do­ku­men­ti­ma ni­je bi­lo mo­gu­će ot­kri­ti.
Već je bio do­sta iz­gra­đen no­vi dio Pod­go­ri­ce, „Mir­ko­va va­roš, ko­ju su ne­ra­do pri­hva­ti­li ne­ki mu­ha­me­dan­ci. Ipak, taj dio gra­da se iz­gra­đi­vao. U „Gla­su Cr­no­gor­ca“, za 1891. go­di­nu, pi­še:
„Pod­go­ri­ca, 16. de­cem­bra (od­no­si se na 1890. go­di­nu, i spre­ma­nje za grad­nju no­ve zgra­de, prim. R.B.).
Sko­ro će se na­vr­ši­ti de­set go­di­na od ka­da je u ovoj va­ro­ši pod po­kro­vi­telj­stvom Nje­go­ve Svje­tlo­sti knja­za Mir­ka Ve­li­kog Voj­vo­de Zec­kog – usta­no­vlje­na Či­ta­o­ni­ca, ta je­di­na na­ša dru­štve­no pro­svjet­na usta­no­va, u ko­joj se od po­čet­ka do da­nas oku­plja­lo do­sta pri­li­čan broj čla­no­va, ko­je ute­me­lji­va­ča, ko­je po­ma­ga­ča i po­ča­snih, Sr­ba sve tri vje­ro­i­spo­vi­je­sti iz mje­sta i sa stra­ne.
No u po­čet­ku po­red sve do­bre vo­lje i na­pre­za­nja, sla­be ma­te­ri­jal­ne mo­guć­no­sti, i ne­do­volj­no shva­ta­nja zna­ča­ja ovih usta­no­va od stra­ne ma­se sta­nov­ni­štva pri­je­či­la je da se pri­ku­pi do­vo­ljan broj čla­no­va sa ulo­zi­ma ko­ji­ma bi se mo­glo do­sko­či­ti ras­ho­du, ko­ji je, na­rav­no mo­rao bi­ti pri­li­čan, ofit za stan i sve dru­ge po­tre­be.
Zbog to­ga do 1884. go­di­ne ma­te­ri­jal­no se do­sta po­te­za­lo; a što se ti­če li­sto­va, dru­štve­ne knji­ži­ce i ukup­nog sta­nja, od­go­va­ra­la je ova či­ta­o­ni­ca u ne­ko­li­ko u sve­mu – po mo­guć­stvu – do­volj­no svi­ja­ma pra­vi­li­ma. Od 1884. go­di­ne kro­či­la je ova usta­no­va u ne­ko­li­ko u sve­mu na­pri­jed, a oso­bi­to ma­te­ri­jal­no, jer od ta­da ne sa­mo što se sva­ke go­di­ne po­pri­da­va­lo no­vih čla­no­va, ne­go je i do­volj­no po­zo­ri­šno dru­štvo, ko­je pro­iz­i­la­zi od či­ta­o­nič­kog – da­va­lo sva­ke go­di­ne po ne­ko­li­ko pred­sta­va u ko­rist či­ta­o­ni­ce, od ko­jih je če­sto pri­li­čan pri­hod bio.
Ta­ko­vim ra­dom za­u­zi­ma­njem pri­ku­pio se do da­nas do­sta skro­man ka­pi­tal. Da­kle, kao što se vi­di, ovo dru­štvo la­ga­no ali po­sto­ja­no ide na­pri­jed. Kao naj­ja­sni­ji do­kaz sve­ga to­ga slu­ži i mi­sao, ko­ja je po­kre­nu­ta, na po­sled­njoj dru­štve­noj sjed­ni­ci od ovog mje­se­ca.
Istog da­na uve­če pri­ku­pi­lo se bje­še dru­štvo, ra­di rje­ša­va­nja ne­kih dru­štve­nih po­tre­ba, to je iz­me­đu osta­log jed­no­gla­sno usvo­je­no, da se u – ime Bož­je – 27. ja­nu­a­ra 1891. god. na dan de­se­to­go­di­šnji­ce usta­no­vlje­nja ovo­ga dru­štva i de­vet­na­e­sto­go­di­šnji­ce oslo­bo­đe­nja, po­sta­vi te­melj no­voj či­ta­o­nič­koj zgra­di u Mir­ko­voj Va­ro­ši, ko­ja će bi­ti sa­gra­đe­na da – uko­li­ko se mo­že – za­do­vo­lji po­tre­be ovo­ga dru­štva.
No, po­što je za gra­đe­nje ova­kve zgra­de, po­treb­na pri­lič­na nov­ča­na su­ma a ka­pi­tal či­ta­o­nič­ki ma­len, ri­je­še­no je da se po­ra­di na sku­plja­nju do­bro­volj­nih pri­lo­ga u mje­stu i na stra­ni. Da bi se ostva­ri­lo to rje­še­nje, od­no­sno sku­plja­nje pri­lo­ga, Upra­va je da­nas po­zva­la sve one gra­đa­ne ko­jih se po mo­guć­stvu i ro­do­lju­blju na­da­lo po­mo­ći.
Tu im je ob­ja­šnjen smjer da­na­šnjeg sku­pa, a is­tak­nu­ta mi­sao bi­la je odu­še­vlje­no pri­hva­će­na. Za­tim se ri­je­ši­lo upi­si­va­nju pri­lo­ga, pri če­mu je pre­ma na­šim ma­te­ri­jal­nim pri­li­ka­ma – re­zul­tat is­pao do­bar; na če­mu ne­ka je i ovim pu­tem iz­re­če­na sr­dač­na za­hval­nost svi­je­sti i ro­do­lju­blju ov­da­šnjih gra­đa­na bez raz­li­ke vje­re.
Ime­na pri­lo­žni­ka mo­li­mo da se štam­pa­ju u li­stu, a ta­ko i una­pri­jed svi­jeh ovi­jeh ko­ji bu­du što pri­la­ga­li, a pri­lo­ge pri­mi­će Upra­va Či­ta­o­ni­ce.
Da bi se što vi­še nov­ča­no po­mo­glo, do­bro­volj­no po­zo­ri­šno dru­štvo pred­sta­vlja­će u ko­rist ovog pred­u­ze­ća na dan Sv. Sa­ve idu­će go­di­ne „Boj na Ko­so­vu“ tra­ge­di­ja od dr-a Jo­va­na Su­bo­ti­ća; i 27. ja­nu­a­ra „Bal­kan­sku Ca­ri­cu“.
Pre­ma do­sa­da­šnjem na­da­ti se naj­bo­ljem u uspje­hu, če­mu se od sr­ca ra­du­jem.
S. A. Gvo­zde­no­vić
(Na­sta­vi­će se)