-PRI­RE­DIO: mr ALEK­SAN­DAR ĆU­KO­VIĆ

Pje­snik An­dri­ja Ra­du­lo­vić do­bit­nik je broj­nih zna­čaj­nih do­ma­ćih i ino­stra­nih na­gra­da za svo­je stva­ra­la­štvo, a jed­na od njih je sva­ka­ko ,,No­si­de”.
,,Ra­du­lo­vić sa ve­li­kim sen­zi­bi­li­te­tom sli­ka fa­sci­nan­tan svi­jet čer­ga­ra, ko­ji ni­kad ne pre­sta­je da nas odu­še­vlja­va, a u isto vri­je­me nas is­pu­nja­va me­lan­ho­li­jom. Sjen­ke ko­je se mi­ču u jed­noj igri ži­vo­ta i smr­ti, u nje­go­vim sti­ho­vi­ma, a da bi od­lo­žio, ma­kar na tren, bol ži­vo­ta, ot­po­či­nju ima­gi­nar­no-mi­zi­kal­no-me­lan­ho­lič­ni ples ko­ji se oslo­ba­đa u etru, i ko­ji sva­ko­ga do­ti­če. Nje­go­ve pje­sme su pu­ne ži­vo­ta i ap­so­lut­ne slo­bo­de”, sto­ji u sa­op­šte­nju ži­ri­ja za na­gra­du No­si­de (Une­sko, Ita­li­ja).
Zbir­kom ,,An­đeo u pše­ni­ci” Ra­du­lo­vić je po­sta­vio ozbi­ljan re­per ka­da je u pi­ta­nju po­et­sko stva­ra­la­štvo na ovim pro­sto­ri­ma.
Ta­ko i Alek­san­dar Se­ku­lić pi­še da ta zbir­ka za­slu­žu­je ozbilj­nu pa­žnju, za skri­ve­na ot­kri­ća, za ak­tu­el­nost i stal­nu sa­vre­me­nost, za stvar­nu slo­bo­du for­me.
,,Ove pje­sme za­slu­žu­ju pri­zna­nje- za vrh pše­ni­ce, vrh po­e­zi­je! Ocje­nji­va­či po­e­zi­je An­dri­je Ra­du­lo­vi­ća nek su­de pra­ved­no jer u zr­nu pše­ni­ce je lik Bo­go­ro­di­ce”, sma­tra Se­ku­lić.
Slič­no mi­šlje­nje di­je­li i po­zna­ti ru­mun­ski pro­fe­sor Đor­đe Ko­an­da.
,,Pje­snik iz Pod­go­ri­ce otvo­rio mi je pro­laz u lir­sko baj­ko­vi­to po­lje... Bu­du­ći u sna­žnoj ve­zi sa pri­ro­dom, po­ro­dič­nim stva­ri­ma, isto­ri­jom, An­dri­ja Ra­du­lo­vić je upa­lio na po­sto­lju evrop­ske li­ri­ke, po­čet­kom ovog mi­le­ni­ju­ma, di­ja­mant­ski sjaj jed­ne zvi­je­zde na cr­no­gor­skom ho­ri­zon­tu, ču­vaj­ći sje­ća­nje i na onog kra­lje­vi­ća kul­tu­re sa ne­sreć­nom sud­bi­nom, Cr­no­je­vi­ća! Uzi­ma­ju­ći na se­be od­go­vor­nost vred­no­va­nja, mi­slim da je An­dri­ja Ra­du­lo­vić ve­li­ki pje­snik. Je­dan pje­snik pro­roč­ke mi­sli u uni­ver­zal­no­sti. Po­zdra­vljam te An­dri­ja Ra­du­lo­vi­ću! Do­bro­do­šao u ve­le­lep­ni je­zik Emi­ne­skua i pod iz­da­vač­ko po­kro­vi­telj­stvo ove evrop­ske tvr­đa­ve ru­mun­ske kul­tu­re-gra­da Tr­go­vi­šta”, sma­tra prof. dr Đor­đe Ko­an­da.
,,Ra­du­lo­vić, ko­ji spa­da me­đu one ri­jet­ke cr­no­gor­ske li­ri­ča­re do­bra­no pre­vo­đe­ne na slo­ven­ske je­zi­ke, ni­je sa­mo da­ro­vit no i obra­zo­van pje­snik-ško­lo­va­nje nje­go­va gla­sa je sa­mo ce­zi­li­ra­lo auten­tič­nost, ar­ti­ku­li­sao mo­tive i mo­de­le sti­ho­va. Na­da­ren i obra­zo­van či­ta­lac na­ći će u Ra­du­lo­vi­će­vim sti­ho­vi­ma mno­štvo re­zo­nan­ci na me­lo­di­je ko­je su tvo­ri­le i stva­ra­ju pje­snič­ku sli­ku svi­je­ta. Naj­če­šće la­pi­dar­nog iz­ra­za, An­dri­ja Ra­du­lo­vić umi­je da obo­ji svo­je sti­ho­ve ko­li­ko tam­nim to­no­vi­ma me­lan­ho­li­je to­li­ko i onim, če­sto ni­ma­lo svje­tli­jim, hu­mor­nim”, pi­še Mi­o­drag Vu­ko­vić.
Svo­je­vr­snim stva­ra­lač­kim po­seb­stvom oka­rak­te­ri­sa­na je i po­zna­ta Ra­du­lo­vi­će­va zbir­ka ,,Sni­je­žna azbu­ka”.
,,Knji­ga po­e­zi­je ‘Sni­je­žna azbu­ka’ uka­zu­je pje­sni­ka neo­bič­ne na­ra­tiv­ne fan­ta­sti­ke, ras­ko­šne in­ven­ci­je, sa la­kim kre­ta­njem kroz vri­je­me i pro­stor. Pje­snik An­dri­ja Ra­du­lo­vić sa la­ko­ćom ula­zi u obi­lje mo­ti­va, ko­ji su uvi­jek nad­re­al­ni, za­čud­ni, sa bo­ga­tom hro­ma­ti­kom i iz­ne­na­đu­ju­ćim po­en­ti­ra­njem. U ‘Sni­je­žnoj azbu­ci’ Ra­du­lo­vić ci­je­lom li­ni­jom pri­ča mo­der­ne baj­ke, ču­de­snjač­ke, iz­ne­na­đu­ju­će sa pri­mje­som no­vo­vje­kov­ne ap­strak­ci­je, što mu sve sku­pa u mo­der­noj po­e­zi­ji srp­sko­ga je­zi­ka obez­bje­đu­je stva­ra­lač­ko po­seb­stvo”, mi­šlje­nja je Alek Vu­ka­di­no­vić.
(Na­sta­vi­će se)