-Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj

Že­lio je da ta­kvi li­ko­vi sa­mi, svo­jim po­kre­ti­ma, obez­bi­je­de ne sa­mo pri­su­stvo ne­go i dje­lo­va­nje unu­tar fil­ma. Nje­go­ve li­ni­je su do­bi­le osnov­nu sna­gu ko­ja im je do­zvo­lja­va­la tra­ga­nje za vi­zu­el­nim efek­ti­ma. Kre­a­tiv­ni čin tre­ba svu­da da bu­de pri­su­tan čak i ta­mo gdje se ob­li­ko­va­nje iz­vje­snih cr­te­ža vr­ši na do­bro po­zna­tim i to­li­ko pu­ta pro­vje­re­nim prin­ci­pi­ma.
Sa­mo pla­sti­kom iz­ra­za mo­gu­će je obez­bi­je­di­ti objek­tiv­nost onom što se do­ga­đa unu­tar fil­ma. Di­zni, stva­ra­ju­ći „Sne­ža­nu i se­dam pa­tu­lja­ka”, ni­je išao za po­seb­nim na­gla­ša­va­njem svog od­no­sa pre­ma ži­vo­tu i umjet­no­sti. Sma­trao je da svi nje­go­vi fil­mo­vi za­jed­no pro­is­ti­ču iz jed­ne svi­je­sti i da pred­sta­vlja­ju nje­nu estet­sku ak­tiv­nost, a am­bi­ci­je su u to­me da po­ka­žu ko­li­ko je svi­jet ilu­zi­ja ne­raz­dvo­ji­vo ve­zan za me­đu­ljud­ske od­no­se i sve ono što se zbi­va u stva­no­sti. Oslo­niv­ši se na baj­ku bra­će Grim kao na pred­lo­žak, Di­zni je svo­jim ani­ma­to­ri­ma dao odri­je­še­ne ru­ke do­zvo­liv­ši im pot­pu­nu slo­bo­du u kre­a­tiv­nom po­du­hva­tu. Film obi­lu­je ge­go­vi­ma, ali i emo­ci­ja­ma, ko­je iz­vi­ru iz po­let­ne kom­bi­na­ci­je sli­ka i vječ­nih pje­sa­ma kao što su ,,Whi­stle whi­le you work“ i „So­me day my prin­ce will co­me”. Ori­gi­nal­ni sa­und trek (zvuč­na tra­ka) za Sne­ža­nu bio je pr­vi ika­da pu­šten u pro­da­ju. Za­to cr­tež, ma ka­ko bio kre­a­ci­ja du­ha, mo­ra da bu­de ma­te­ri­ja­li­zo­van u tom ire­al­nom am­bi­jen­tu i po­tvr­đen kroz po­kret. Ti­me je Di­zni iz­bje­ga­vao sve one pri­go­vo­re da su nje­go­vi sta­vo­vi o ljud­skoj do­bro­ti, psi­ho­lo­gi­ji, mo­ra­lu i stvar­no­sti apri­or­ni, i una­pri­jed is­tak­nu­ti kao go­to­vi poj­mo­vi. Ani­ma­ci­ja ni­je do­ka­zi­va­nje tih su­do­va ne­go do­ča­ra­va­nje ži­vo­ta u ko­me će na­ša od­re­đe­na shva­ta­nja i ide­je do­bi­ti ade­kvat­ne vi­ze­ul­ne for­me. Kroz nji­ho­vo dje­lo­va­nje do­la­zi do tog unu­tra­šnjeg iz­gra­đi­va­nja me­đu­sob­nih ve­za a po­kret sti­če do­volj­no sa­mo­stal­no­sti, da na kra­ju mo­že­mo, na osno­vu po­je­di­nih si­ta­u­ci­ja, da iz­ve­de­mo za­ključ­ke o onom šta je autor že­lio i šta je ostva­rio. Ov­dje sve pro­is­ti­če iz cr­te­ža. Ide­je o do­bru i zlu se oslo­ba­đa­ju iz svi­je­sti re­di­te­lja i ne dje­lu­ju ni­ma­lo iz­vje­šta­če­no ni­ti na­met­nu­to. Za­hva­lju­ju­ći unu­tra­šnjem in­ten­zi­te­tu dje­lo­va­nja do­šlo je do že­lje­nih pro­mje­na pa su se ta­ko ka­rak­te­ri­stič­ni cr­te­ži pre­o­bra­zi­li i in­di­vi­du­a­li­zo­va­li do mo­guć­no­sti da se is­ka­zu­ju sa­mi. Vri­jed­nost ovog fil­ma ni­je sa­mo u toj po­e­ti­zo­va­noj pri­či, bo­ga­tim cr­te­ži­ma i sa­vr­šen­stvu teh­ni­ke, već u sna­zi du­ha ko­jim se sve to po­kre­će i pre­tva­ra u sa­svim ži­vi or­ga­ni­zam. Iz te per­spek­ti­ve, pot­pu­no je ne­po­treb­no iz­dva­ja­ti ma­nje uspje­le frag­men­te ili ma­nje vje­što ani­mi­ra­ne po­kre­te, jer vi­še ni­je pre­sud­no – da li po­jed­nač­no sva­ki ele­me­nat do­se­že do ide­a­li­za­ci­je, ne­go da li je obez­bi­je­đe­na neo­gra­ni­če­nost u dje­lo­va­nju. To je za­i­sta po­stig­nu­to pa se ra­ci­o­nal­nost či­ni po­ti­snu­tom i ma­nje vi­dlji­vom, a do­pu­šta se pot­pu­na ilu­zi­ja stvar­nog.
Di­zni je svim ovim do­ka­zi­vao ne­iz­mjer­nu slo­že­nost svo­ga sti­la ko­ji je te­ško pod­ve­sti pod sa­mo ne­ko­li­ko uop­šte­nih poj­mo­va.
Za nje­ga je osnov­no da se za­dr­ža­va­ju, u jed­noj pot­pu­noj no­voj i da­le­ko bo­ga­ti­joj kom­po­zi­ci­ji, od svih nje­go­vih ra­ni­jih osnov­nih ka­rak­te­ri­sti­ka sti­la. U to­ku ra­da osta­vlja da raz­ri­je­ši sve one pro­ti­vur­ječ­no­sti ko­je mu sme­ta­ju, da po­stig­ne ne­što vi­še i sve­o­bu­hvat­ni­je. Sve ono što se sma­tra­lo traj­nom vri­jed­no­šću i što ni­je pod­li­je­ga­lo da­ljim pro­mje­na­ma, ov­dje je do­bi­lo, ako ni­šta dru­go, a ono iz­mi­je­nje­ni smi­sao ili no­vi kva­li­tet. To je do­ne­kle ne­u­tra­li­zo­va­lo efe­mer­nost i tre­nut­ni ukus ko­ji je ve­o­ma bio pri­su­tan u ra­ni­jim krat­kim fil­mo­vi­ma o Mi­ki­ju i dru­gim ju­na­ci­ma po­je­di­nih cr­ta­nih se­ri­ja.
NA­STA­VI­ĆE SE