-Piše: dr Vukić Ilinčić

Đo­no­vić da­lje ka­že da gra­na­te ni­je bi­lo u to vri­je­me te­ško na­ba­vi­ti, na­ro­či­to od ko­mit­skih če­ta iz obla­sti još neo­slo­bo­đe­nih od Tu­ra­ka. To­dor Bo­žo­vić je, pre­ko stri­ca, po­zna­vao ove lju­de. Bo­žo­vi­ću je bom­be dao Če­do­milj Po­po­vić, pje­ša­dij­ski ka­pe­tan.
Iz Be­o­gra­da su bom­be, pre­ma uput­stvu ko­je je do­nio No­va­ko­vić, po­sla­te pre­ma gra­ni­ci Cr­ne Go­re. Po Va­su Ću­la­fi­ću, biv­šem na­rod­nom po­sla­ni­ku iz Va­so­je­vi­ća, po­sla­li su de­set ko­ma­da, a on je pre­ko ta­da­šnje tur­ske te­ri­to­ri­je u San­dža­ku sti­gao na cr­no­gor­sku gra­ni­cu 12. ok­to­bra. Tre­ba­lo je da se ja­vi biv­šem po­sla­ni­ku Mi­lo­sa­vu Ra­i­če­vi­ću, ko­ji će mu sa­op­šti­ti da­lja uput­stva.
Pre­nos bom­bi „na za­pad­nu“ gra­ni­cu pre­u­ze­li su na se­be Bo­žo­vić, Đu­ro Voj­vo­dić i Ste­van Raj­ko­vić. Za Raj­ko­vi­ća Đo­no­vić ka­že da je bio je­dan od is­tak­nu­ti­jih rad­ni­ka, ti­po­graf u dr­žav­noj štam­pa­ri­ji i štam­pa­ri­ji opo­zi­ci­o­nog li­sta u Nik­ši­ću. Pre­po­ru­čio ga je cr­no­gor­skoj uni­ver­zi­tet­skoj omla­di­ni Pe­tar No­va­ko­vić. Raj­ko­vić je, po nje­mu, oda­vao uti­sak vr­lo bi­strog i otre­si­tog rad­ni­ka o ko­me ni­je­su zna­li ni­šta rđa­vo. Zna­li su da je or­ga­ni­zo­vao ne­ko­li­ko štraj­ko­va u dr­žav­noj štam­pa­ri­ji, iako mlad, sa sve­ga dva­de­se­tak go­di­na.
Pri­je njih Jo­van Đo­no­vić je dan ra­ni­je, 11. ok­to­bra, ot­pu­to­vao na sa­sta­nak sa Da­ko­vi­ćem, na ko­jem bi od­lu­či­li ka­ko da smje­ste bom­be i omla­din­ce ko­ji ih no­se. Raj­ko­vić je ot­pu­to­vao 12. a Bo­žo­vić i Voj­vo­dić 13. ok­to­bra. No­vac za put obez­bije­dio im je ofi­cir Ni­ko­la Vu­ko­tić.
Đo­no­vić da­lje ka­že da na ovom sa­stan­ku, kao ni na ka­sni­jim, ni­je čak ni „go­vo­re­no o aten­ta­ti­ma na knja­za i nje­go­vu fa­mi­li­ju“, da su po­mi­šlja­li na bor­bu „sa­mo u slu­ča­ju gra­đan­skog ra­ta“, te da je u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji „sa­svim pri­rod­no“ da se sa njim „kao glav­nim kriv­cem, mo­ra­lo raš­či­sti­ti“. Đo­no­vić još do­da­je da je na to uti­ca­la i či­nje­ni­ca što ni­je­su vje­ro­va­li u „pa­tri­o­ti­zam i če­sti­tost kne­že­vih si­no­va“.
Da­ko­vić je u Ri­snu imao sa­stan­ke sko­ro sva­ki dan, oba­vje­šta­vao ih o sta­nju u ze­mlji na osno­vu iz­vje­šta­ja ko­ji su mu sti­za­li, te da je „na­rod­njač­ko vođ­stvo sa Da­ko­vi­ćem pred­vi­đa­lo na­pa­de i kr­vo­pro­li­ća, da je go­vo­rio o od­bra­ni, ali da ni­je po­sto­jao ni­ka­kav ra­ni­je iz­gra­đe­ni i utvr­đe­ni plan za ak­ci­ju“ i da ih je to učvr­sti­lo u uvje­re­nju da ne tre­ba pre­na­gli­ti u slu­ča­ju “po­ru­ke i iz­vje­šta­ja” vođ­stva Na­rod­ne stran­ke
Iz tih raz­lo­ga od­lu­či­li su da se bom­be sklo­ne na si­gur­no mje­sto, da se Raj­ko­vić uklo­ni iz Ko­to­ra, da se do­đe u naj­kra­ćem ro­ku u ve­zu sa vođ­stvom u ze­mlji, a ako se ne us­pi­je, da se po­vu­ku iz Bo­ke i sa­če­ka­ju po­volj­ni­je pri­li­ke za svo­je dje­lo­va­nje.
Đo­no­vić da­lje ka­že da ih je na­ro­či­to bri­nu­lo dr­ža­nje Ste­va­na Raj­ko­vi­ća, za ko­jeg se ču­lo da je sklon pi­ću i bi­li su ubi­je­đe­ni da je od nje­ga po­te­kla pri­ča o do­ni­je­tim bom­ba­ma. Me­đu­tim, „iz­gle­da da je vest o bom­ba­ma od­neo na Ce­ti­nje rad­nik Iv­ko­vić, ko­ga je Da­ko­vić s po­ru­ka­ma ta­ko­đe slao na Ce­ti­nje“. Ti­po­graf sa Ce­ti­nja Jo­vo La­za­re­vić sa­op­štio im je 22. ok­to­bra da je Raj­ko­vić uzeo bom­be dok je Da­ko­vić bio u Ri­snu i od­nio ih na Ce­ti­nje, i da je ova vi­jest dje­lo­va­la po­ra­ža­va­ju­će, jer su po­sum­nja­li da je Raj­ko­vić u do­slu­hu sa vla­sti­ma od­nio bom­be i da su pred jed­nom afe­rom ko­joj je bi­lo „te­ško sa­gle­da­ti do­ma­šaj“.
Po po­vrat­ku u Be­o­grad Bo­žo­vić i Đo­no­vić su od­mah uhap­še­ni, a cr­no­gor­ska vla­da za njih je već bi­la za­tra­ži­la eks­tra­di­ci­ju. Da­ko­vić se sklo­nio kod pri­ja­te­lja u Pod­ri­nju. U Sr­bi­ji se pi­ta­nje eks­tra­di­ci­je pro­te­za­lo se­dam­de­set i pet da­na. Ka­rak­te­ri­stič­no je bi­lo to što je To­ma­no­vi­će­va vla­da bi­la po­vje­ri­la po­slo­ve eks­tra­di­ci­je, pri­pre­mu i oda­bi­ra­nje ma­te­ri­ja­la ko­ji se slao u Be­o­grad i Austro­u­gar­sku, on­da­šnjem sim­pa­ti­ze­ru Na­rod­ne stran­ke Jan­ku Spa­so­je­vi­ću.
(Na­sta­vi­će se)