-PI­ŠE: Dra­gi­ša Do­žić

Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi su, pri­je do­bi­ja­nja do­zvo­le za grad­nju ho­te­la na Bi­o­grad­skom je­ze­ru, osta­li du­žni da jav­no­sti od­go­vo­re ko je su­spen­do­vao no­mi­na­ci­ju NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra” da po­sta­ne dio Svjet­ske pri­rod­ne ba­šti­ne. Pro­šlo je 20 go­di­na od ka­ko je za­vr­šen po­stu­pak upi­sa Par­ka kod Une­ska, a od­go­vo­ra ne­ma, što je vr­lo ne­u­o­bi­ča­je­no u slič­nim pri­li­ka­ma i su­prot­no iz­ja­va­ma eks­pe­ra­ta te me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je. U me­đu­vre­me­nu, da­va­li su iz­ja­ve da je po­stu­pak u to­ku i te­če pred­vi­đe­nom pro­ce­du­rom. Sa­da je već ja­sno da je to bi­lo ob­ma­nji­va­nje jav­no­sti i da, u tom smi­slu, ne­ma kon­kret­nih ak­tiv­no­sti. U pri­log toj kon­sta­ta­ci­je je i vi­jest, ob­ja­vlje­na 9. i 10. ju­la te­ku­će go­di­ne, da su Cr­na Go­ra, Ita­li­ja i Hr­vat­ska no­mi­no­va­le ve­ne­ci­jan­sko utvr­đe­nje, na­sta­lo u pe­ri­o­du od XVI do XVI­II vi­je­ka, i da je pred­log pri­hva­ćen od Une­sko Ko­mi­te­ta za svjet­sku ba­šti­nu, na 41. za­sje­da­nju u Kra­ko­vu. U okvi­ru se­rij­ske no­mi­na­ci­je, po­red ko­tor­ske tvr­đa­ve, upi­sa­ni su gra­do­vi iz Ita­li­je i Hr­vat­ske sa ve­ne­ci­jan­skim utvr­đe­nji­ma. Une­skov ko­mi­tet, u svo­joj od­lu­ci, osta­vlja mo­guć­nost i da se tvr­đa­va For­te Ma­re u Her­ceg No­vom pri­klju­či upi­sa­nom do­bru, na­kon što se do­ne­su od­go­vo­ra­ju­će stu­di­je i spro­ve­du kon­zer­va­tork­se mje­re. Cr­na Go­ra je, ta­ko­đe, kan­di­do­va­la i Ul­cinj…
S ob­zi­rom na sve te no­mi­na­ci­je ko­je, sva­ka­ko, ra­du­ju pi­ta­nje upi­sa NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra” na li­stu Svjet­ske ba­šti­ne po­sta­je kon­tro­ve­r­zno, ako se ima u vi­du vri­je­me ka­da je kan­di­do­van. Jav­nost mo­ra bi­ti oba­vi­je­šte­na o is­ho­du te no­mi­na­ci­je i raz­lo­zi­ma ko­ji su uti­ca­li da po­stu­pak tra­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je. Po­sto­je dvi­je mo­guć­no­sti – ili je Une­sko od­bio no­mi­na­ci­ju par­ka, zbog de­va­sta­ci­je pro­sto­ra, na­ja­ve grad­nje ho­te­la ili je ne­ko od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na su­spen­do­vao du­go če­ka­ni upis NP na li­stu Svjet­ske ba­šti­ne.
Na­ve­de­ne okol­no­sti ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju da se pri­pre­ma pro­mje­na sta­tu­sa za­šti­će­nih pod­uč­ja, od­no­sno, na­co­nal­nih par­ko­va u od­no­su na nji­hov do­sa­da­šnji tret­man i zna­čaj. Re­vi­zi­ja va­že­ćih pro­stor­nih pla­no­va na­ci­o­nal­nih par­ko­va i za­mje­na pla­no­vi­ma vi­šeg re­da za ši­re pod­ruč­je, sa li­be­ral­nim zo­na­ma u zo­a­ma stro­ge za­šti­te, sa in­fra­struk­tur­nim i tu­ri­stič­kim objek­ti­ma, for­si­ra­nje eko­nom­ske funk­ci­je, ra­di po­ve­ća­nja iz­vor­nih pri­ho­da, sma­nje­nje bu­džet­skih sred­stva i je­nja­va­nje za­štit­ne funk­ci­je su ka­rak­te­ri­sti­ka eko­nom­ske po­li­ti­ti­ke, ko­ja te­ži pri­va­ti­za­ci­ji na­ci­o­nal­nih par­ko­va i for­mi­ra­nju pri­vred­nih dru­šta­va sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću.
Za ta­kva opre­dje­lje­nja u vo­đe­nju dr­žav­ne po­li­ti­ke pre­ma za­šti­će­nim pri­rod­nim vri­jed­no­sti­ma, u di­je­lu jav­no­sti, vla­da mi­šlje­nje da ve­li­ku od­go­vor­nost sno­si biv­ši mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. U jav­nim na­stu­pi­ma i svo­jim dje­lo­va­njem, on je na­gla­še­no po­ten­ci­rao va­lo­ri­za­ci­ju pri­rod­nih re­sur­sa, bez iz­ra­de od­go­vo­ra­ju­ćih stu­di­ja, ko­je tre­ti­ra­ju za­hva­te i po­sle­di­ce na ži­vot­nu sre­di­nu. Ta­kva po­li­ti­ka uti­ca­la je na pro­mje­nu upra­vlja­nja u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma i pro­mje­nu od­no­sa dr­ža­ve pre­ma tim do­bri­ma, usmje­ra­va­ju­ći ih vi­še na eko­nom­sku ne­go na za­štit­nu funk­ci­ju.
Cr­na Go­ra gu­bi iz vi­da prak­su raz­vi­je­nih evrop­skih dr­ža­va, či­joj za­jed­ni­ci sva­ko­dnev­no te­ži, da su oza­ko­nje­ni i za­šti­će­ni pro­sto­ri nje­na traj­na bri­ga u uprav­nom i fi­nan­sij­skom do­me­nu. Neo­prav­da­no je tra­ži­ti od na­ci­o­nal­nih par­ko­va da se sa­mo­fi­nan­si­ra­ju pu­tem iz­vor­nih pri­ho­da, po­seb­no od onih kod ko­jih je za­štit­na, na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka i ku­tu­r­no- pro­svjet­na funk­ci­ja do­mi­nant­na, kao što je slu­čaj sa NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra”. Ti za­htje­vi o sa­mo­fi­na­si­ra­nju, u kon­kret­nom slu­ča­ju, ima­ju obi­ljež­je de­va­sta­ci­je pro­sto­ra, čak i u zo­nu stro­ge za­šti­te – pra­šum­skom re­ze­ra­tu. Da­nas smo do­šli u si­tu­a­ci­ju da su u tom Par­ku ubje­đu­je­mo šta je ko­ri­sni­je gra­di­ti, ho­tel­čić u sr­cu pra­šu­me ili oču­va­ti jed­nu od tri po­sled­nje pra­šu­me u Evro­pi i po­sta­ti dio Svjet­ske pri­rod­ne ba­šti­ne. Pro­či­ta­li smo u štam­pi da me­na­dže­ment NP tra­ži po­moć jav­no­sti u pre­va­zi­la­že­nju pro­ble­ma sa Agen­ci­jom za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, u do­bi­ja­nju do­zvo­le za grad­nju ho­te­la na Bi­o­grad­skom je­ze­ru. Apel neo­bi­čan za sve ko­ji iole po­zna­ju vri­jed­nost i pri­rod­ne za­ko­ni­to­sti, ko­je ka­rak­te­ri­šu pra­šum­ski si­stem Bi­o­grad­ske go­re i uop­šte pra­šu­mu kao pri­rod­nu tvo­re­vi­nu, ko­ja se raz­vi­ja bez uti­ca­ja čo­vje­ka. To su zna­li i na­ši pre­ci u vri­je­me ka­da na­u­ka ni­je bi­la raz­vi­je­na, pa su je ču­va­li i sa­ču­va­li do da­na­šnjeg vre­me­na za ko­rist bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja.
(NA­STA­VI­ĆE SE)