Po­no­sna sam što sam uče­stvo­va­la u stva­ra­nju naj­bo­ljeg i naj­ve­ćeg cr­no­gor­skog fi­nan­sij­skog pro­jek­ta u no­vi­joj cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, ko­ji je vi­še od de­ce­ni­je sna­žio cr­no­gor­sku pri­vre­du i do­pri­no­sio bo­ljem stan­dar­du gra­đa­na. Ov­dje sam zbog onih ko­ji su de­val­vi­ra­li stru­ku, do­pri­ni­je­li de­va­sta­ci­ji cr­no­gor­ske pri­vre­de i si­ro­ma­še­nju cr­no­gor­skih gra­đa­na, iz­ja­vi­la je ju­če u svo­joj od­bra­ni na su­đe­nju u slu­ča­ju CKB-a Bo­sa Ta­tar.
Ta­tar je is­ta­kla da se ne sma­tra kri­vom za kri­vič­no dje­lo ko­je je pred­met op­tu­žbe. Op­tu­žni­cu je na­zva­la ne­tač­nom, iz­mi­šlje­nom, is­kon­stru­i­sa­nom i ne­u­te­me­lje­nom. Ka­za­la je da je u CKB-u ra­di­la kao za­mje­nik ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra, da je po­što­va­la sve pro­ce­du­re i pro­pi­se, kao i da je pri­li­kom nje­nog od­la­ska u pen­zi­ju iz­vr­še­na pri­mo­pre­da­ja po­slo­va a na­kon to­ga i re­vi­zi­ja kom­plet­nog po­slo­va­nja.
– Na­kon pro­mje­ne vla­snič­ke struk­tu­re za­hva­li­li su mi se na od­lič­noj sa­rad­nji i to ni­je bi­la kur­to­a­zna za­hval­nost – ka­za­la je Ta­tar.
Pre­ma nje­nim tvrd­nja­ma, sva­ki kre­dit je pro­šao kre­dit­nu pro­ce­du­ru i sve je pri­ja­vlji­va­no Cen­tral­noj ban­ci.
– Do 2007. go­di­ne Ko­mi­tet za upra­vlja­nje kre­dit­nim ri­zi­kom ured­no je oba­vje­šta­vao o ste­pe­nu na­pla­ti­vo­sti kre­di­ta. Od 2007. go­di­ne Ma­đa­ri upra­vlja­ju ban­kom i for­mi­ra se sek­tor ri­zi­ka ko­ji ured­no in­for­mi­še uprav­ni od­bor, ko­ji je sva­kog mje­se­ca usva­jao iz­vje­štaj o po­slo­va­nju ban­ke. Ta ban­ka je, pre­ma tvrd­nji op­tu­že­ne Ta­tar, bi­la iz­u­zet­no li­kvid­na. Tvr­di­la je da u kre­di­ti­ra­nju ter­min „šte­ta” ne po­sto­ji i da za to sa­da pr­vi put ču­je.
– Ne sje­ćam se po­je­di­nač­no šest kre­di­ta ko­ji se po­mi­nju u op­tu­žni­ci, što je i lo­gič­no, jer ni­je­sam bi­la za­du­že­na za ope­ra­ti­vu, ali vi­dim da je sva­ki od njih pro­šao pro­ce­du­ru. Svi ti kre­di­ti su bi­li pri­ja­vlje­ni u kre­dit­nom bi­rou Cen­tral­ne ban­ke i svi kli­jen­ti su bi­li li­kvid­ni u vri­je­me do­bi­ja­nja ovih kre­di­ta – is­ta­kla je Ta­tar i do­da­la da se sa njom ni­ko ni­ka­da ni­je do­go­va­rao oko tih kre­di­ta.
Po­slov­na po­li­ti­ka CKB-a je bi­la, ka­ko ona is­ti­če, da je sve pod­re­đe­no kli­jen­tu i da je po­vje­re­nje naj­bo­lja svjet­ska va­lu­ta. Od­lu­ke o odo­bre­nju kre­di­ta je do­no­sio kre­dit­ni od­bor i ona je u sve­mu to­me bi­la pr­va me­đu jed­na­ki­ma. Sva­ka od tih od­lu­ka do­ni­je­ta je kon­sen­zu­som. Ona je, iz­me­đu osta­log, ju­če tvr­di­la da Cen­tral­na ban­ka ni­ka­da ni­je ima­la pri­mjed­bi na kom­plet­nost ne­kog kre­dit­nog faj­la.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja bra­ni­o­ca Go­ra­na Ro­di­ća, Ta­tar je tvr­di­la da od Mil­ke Lju­mo­vić ili bi­lo ko­ga dru­gog ni­ka­da ni­je do­bi­la ne­ki na­log po­vo­dom spor­nih šest kre­di­ta ni­ti je sa­ma da­la ta­kav na­log. Ta­ko­đe, ko­ri­sni­ke tih kre­di­ta sko­ro da ni­ka­da ni­je ni upo­zna­la ni­ti je oko kre­di­ta što do­go­va­ra­la.
– Me­ni ni­je ja­sno za­što smo mi ov­dje ka­da ni­ko­me ni­šta ni­smo omo­gu­ći­li i ni sa kim ni­smo do­go­va­ra­li – ka­za­la se Ta­tar.
Pre­ma nje­nim tvrd­nja­ma, svih še­sto­ro okri­vlje­nih su ra­di­li sve po pro­ce­du­ri.
– Iako sam op­tu­že­na u ovom slu­ča­ju, ta­ko se ne osje­ćam. Moj lič­ni i pro­fe­si­o­nal­ni dig­ni­tet mi da­je sna­gu da svi­ma mo­gu da po­gle­dam u oči i sma­tram da sam se na­šla u ovoj po­zi­ci­ji is­klju­či­vo zbog onih ko­ji su de­val­vi­ra­li ovu stru­ku – iz­ja­vi­la je Ta­tar.
U na­stav­ku od­bra­ne ko­ju je za­po­če­la na pret­hod­nom pre­tre­su, biv­ša di­rek­tor­ka Pr­ve ban­ke Mil­ka Lju­mo­vić iz­ja­vi­la je da je kao pr­vi čo­vjek te ban­ke bi­la upo­zna­ta sa pro­ble­mi­ma oko na­pla­te spor­nih kre­di­ta, za ko­ja se te­re­ti op­tu­žni­com. Me­đu­tim, ona je ob­ja­sni­la da po­sto­je i oni kre­di­ti ko­ji se ne na­pla­ću­ju pre­ma pla­ni­ra­noj di­na­mi­ci. Je­dan od njih je bio i kre­dit prav­nog li­ca „Ocean Gold”, za ko­ji je ga­rant bio Ve­se­lin Ba­ro­vić i sa ko­jim su je upo­zna­li nad­le­žni slu­žbe­ni­ci iz sek­to­ra kre­di­ti­ra­nja. Pre­ma nje­nim tvrd­nja­ma, pr­vi pro­ble­mi sa tim kre­di­tom ja­vi­li su se 2006. go­di­ne, a, ka­ko je ovaj kre­dit bio u ka­te­go­ri­ji A kre­di­ta, po­zva­la je Ba­ro­vi­ća da uti­če na svog part­ne­ra u po­me­nu­tom pred­u­ze­ću i da vi­di o če­mu se tu ra­di. Lju­mo­vi­će­va je is­ta­kla da je Ba­ro­vić ga­ran­to­vao da će to bi­ti u re­du, te da je bio „za­i­sta sja­jan kli­jent”. Što se ti­če ko­mu­ni­ka­ci­je oko na­pla­te tog kre­di­ta iz ban­ke, sa­op­šti­la je da je je­di­no ona ima­la ko­mu­ni­ka­ci­ju sa Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem. Lju­mo­vi­će­va se sje­ća da su se ra­di­la dva re­pro­gra­ma ovog kre­di­ta i oni su u me­đu­vre­me­nu oti­šli iz ban­ke.
– Da smo osta­li vje­ro­vat­no bi na ne­ki na­čin iz­vr­ši­li pri­ti­sak i taj bi kre­dit bio vra­ćen. Ina­če, „Ocean Gold” ni­ka­da ne bi do­bio kre­dit od CKB-a da nje­gov part­ner ni­je bio Ba­ro­vić, ko­ji je bio na VIP li­sti – tvr­di­la je Lju­mo­vi­će­va.
Što se ti­če na­pla­te osta­lih kre­di­ta ko­ji su po op­tu­žni­ci spor­ni, Lju­mo­vi­će­va je tvr­di­la da je u ban­ci o to­me ni­ko ni­je upo­znao.
Ona je po­tvr­di­la da je sa čla­no­vi­ma svo­je po­ro­di­ce bi­la ma­njin­ski vla­snik u ban­ci, a to su bi­li i osta­li op­tu­že­ni, pa je, ka­ko je ka­za­la, lo­gič­no da svo­jim po­stu­pa­njem ne bi šte­ti­li ak­ci­o­na­ru.
VJ.D.


Ni­je bi­la od­go­vor­no li­ce

Du­brav­ka Pa­vi­će­vić je kao i pred tu­ži­o­cem ka­za­la da se to­kom ra­da u CKB-u ba­vi­la is­klju­či­vo po­slo­vi­ma ve­za­nim za li­kvid­nost i da ni­ka­da ni­je bi­la član kre­dit­nog ko­mi­te­ta i do­no­si­la od­lu­ke ve­za­ne za kre­di­te. Tvr­di da ni­je bi­la in­vol­vi­ra­na u odo­bra­va­nje kre­di­ta, već sa­mo u „pu­šta­nje” sred­sta­va. Njen pot­pis je zna­čio da od­re­đe­ni kre­dit mo­že da ide na is­pla­tu, jer na ži­ro ra­ču­nu ban­ke po­sto­je sred­stva za to.
– Ne osje­ćam se kri­vom ni po jed­nom na­vo­du op­tu­žni­ce. I ban­ka se ogra­di­la od go­nje­nja ka­da sam ja u pi­ta­nju, jer me ni­ko ni­je sta­vio u kon­tekst od­go­vor­nog li­ca, što ni po sta­tu­tu ban­ke ni­sam bi­la. U op­tu­žni­ci se na­vo­di da sam iz­da­la na­log, što ni­je isti­na, jer to ni­je bi­lo u mom op­se­gu. Ja ni­je­sam mo­gla kon­tr­o­li­sa­ti rad dru­gih sek­to­ra, bi­la sam dio me­nadž­men­ta, ali sa­mo za jed­nu oblast – ka­za­la je Pa­vi­će­vi­će­va.
Ona je u na­stav­ku is­ta­kla da je ban­ka dnev­no pro­ce­su­i­ra­la i po 20.000 na­lo­ga i da je gre­ška bi­la mo­gu­ća.


Sve po usta­lje­noj pro­ce­du­ri

Bo­sa Ta­tar je tvr­di­la da u šest spor­nih kre­di­ta ni­šta ni­je po­seb­no odo­bre­no u od­no­su na osta­le kre­di­te ko­ji su u to vri­je­me odo­bra­va­ni u CKB-u.
– Ni­ko ni­šta ni­je na­re­dio po­seb­no i sve je, kao i obič­no, išlo po usta­lje­noj pro­ce­du­ri. Na­kon na­šeg od­la­ska iz ban­ke, Ba­ro­vić je iz­mi­rio sve kre­di­te, a za­što ni­je i taj ko­ji se po­mi­nje u op­tu­žni­ci, ja ne znam – tvr­di­la je Ta­tar.