Ape­la­ci­o­ni sud uva­žio je žal­be i uki­nuo rje­še­nje ko­jim je od­lu­če­no da se iz spi­sa pred­me­ta iz­dvo­ji na­laz vje­šta­ka Za­gre­bač­kog sve­u­či­li­šta ko­ji pot­pi­su­ju Mi­ro­slav Li­stić i Da­vor Ma­jer o uzro­ku smr­ti tri­de­se­to­go­di­šnje Ce­ti­njan­ke Iva­ne Šoć. Rje­še­njem je opo­vrg­nu­ta kon­sta­ta­ci­ja su­di­je Ve­sne Mo­štro­kol da je na­laz ura­đen bez na­red­be su­da, što je su­prot­no pro­ce­du­ra­ma ko­je pro­pi­su­je Za­ko­nik o kri­vič­nom po­stup­ku.
Vje­šta­ci iz Za­gre­ba kon­sta­to­va­li su u na­la­zu da je do smr­ti Iva­ne Šoć do­šlo usled gri­pa H1N1 i ošte­će­nja mo­zga i plu­ća, kao po­sle­di­ca kom­pli­ka­ci­ja vi­ru­sa gri­pa. Do­da­je se da je Šoć ima­la kla­sič­ne simp­to­me gri­pa sa kom­pli­ka­ci­ja­ma bo­le­sti, u vri­je­me ka­da je u Cr­noj Go­ri vla­dao vi­rus gri­pa H1N1.
Na op­tu­že­nič­koj klu­pi Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci na­la­ze se lje­ka­ri Kli­nič­kog cen­tra dr Dra­gan Ob­ra­do­vić, Bran­ki­ca Du­pa­no­vić i Bog­dan­ka An­drić zbog kri­vič­nog dje­la – te­ško dje­lo pro­tiv zdra­vlja lju­di. Iva­na Šoć je li­je­če­na na In­fek­tiv­noj kli­ni­ci od 12. do 18. fe­bru­a­ra 2011. go­di­ne, ka­da je ot­pu­šte­na u te­škom sta­nju. Ne­pu­na 24 sa­ta ka­sni­je pre­mi­nu­la je na Ce­ti­nju. Pre­ma sta­vu tu­ži­la­štva, ob­duk­ci­o­ni na­laz po­ka­zao je da je smrt uzro­ko­va­na ugu­še­njem na­sta­lim usled kom­pli­ka­ci­ja iza­zva­nih vi­ru­som AH1N1 (svinj­ski grip).
U svo­joj od­bra­ni lje­ka­ri su ka­te­go­rič­no tvr­di­li da snim­ci i na­la­zi ko­je su ura­di­li ni­je­su uka­zi­va­li da je Šoć za­ra­že­na vi­ru­som AH1N.
Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da uva­ži­le su žal­be ošte­će­nih i vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca i kon­sta­to­va­li da je ne­pri­hva­tljiv za­klju­čak pr­vo­ste­pe­nog su­da da je „u kon­kret­nom slu­ča­ju pred­met­nog vje­šta­če­nja mo­ra­la po­sto­ja­ti pi­sa­na na­red­ba su­di­je za is­tra­ge u Pod­go­ri­ci, a shod­no od­red­ba­ma na­šeg za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku“.
– Ape­la­ci­o­ni sud je mi­šlje­nja da je pr­vo­ste­pe­ni sud su­vi­še for­ma­li­stič­ki ci­je­nio za­mol­ni­cu, pri­tom is­pu­šta­ju­ći iz vi­da či­nje­ni­cu da je tom za­mol­ni­com ja­sno od­re­đe­no me­di­cin­sko vje­šta­če­nje i u ko­joj je ja­sno od­re­đen za­da­tak vje­šta­ci­ma za sud­sku me­di­ci­nu i kri­mi­na­li­sti­ku Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu, po kom su vje­šta­ci ko­nač­no i po­stu­pa­li – pi­še u rje­še­nju.
Ošte­će­na po­ro­di­ca Šoć iz­ja­vi­la je žal­bu na pr­vo­ste­pe­no rje­še­nje o iz­dva­ja­nju, u ko­joj uka­zu­ju na sve pro­pu­ste ko­jim se ru­ko­vo­dio i Ape­la­ci­o­ni sud pri­li­kom uki­da­nja rje­še­nja. Oni po­bi­ja­ju rje­še­nje, zbog bit­ne po­vre­de od­re­da­ba kri­vič­nog po­stup­ka i po­gre­šno i ne­pot­pu­no utvrđe­nog či­nje­nič­nog sta­nja. Iz­me­đu osta­log, u žal­bi po­seb­no apo­stro­fi­ra­ju či­nje­ni­cu „ ka­ko je vje­šta­če­nje za­tra­že­no od stra­ne dru­ge dr­ža­ve, isto se spro­vo­di u skla­du sa pra­vi­li­ma i prak­som pru­ža­nja me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći, a ne unu­tra­šnjeg za­ko­no­dav­stva“.
– Ako se uzmu u ob­zir za­kon­ske od­red­be i do­ka­zi u spi­si­ma pred­me­ta, pro­zi­la­zi da je vje­šta­če­nje u pot­pu­no­sti spro­ve­de­no u skla­du sa za­ko­nom pro­pi­sa­nim pra­vi­li­ma pru­ža­nja me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći, te da je su­di­ja za is­tra­gu, pro­fe­si­o­nal­no i „ škol­ski“ pred­u­zeo sve ko­ra­ke, ka­ko bi se ostva­ri­la va­lja­na i na za­ko­nu za­sno­va­na me­đu­na­rod­na prav­na po­moć – na­vo­de ošte­će­ni u žal­bi.
Na­laz i mi­šlje­nje vje­šta­ka sa Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu oni ci­je­ne kao „ja­san, stru­čan i objek­ti­van“ i bez pri­mjed­bi bi­lo ko­je vr­ste.
VJ.D.


Šest go­di­na ago­ni­je

Ovo je če­tvr­to rje­še­nje ko­je Ape­la­ci­o­ni sud u pred­me­tu do­no­si i uva­ža­va žal­be tu­ži­o­ca i ošte­će­ne po­ro­di­ce. Otac po­koj­ne Iva­ne, Mi­la­din Šoć, tvr­di da je 1.510 da­na bi­lo i vi­še ne­go do­volj­no da pred­sjed­ni­ca kri­vič­nog vi­je­ća, su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol uoči i ri­je­ši sve even­tu­al­ne ne­do­stat­ke i sop­stve­ne ne­do­u­mi­ce sa pred­met­nim na­la­zom.
– Ta­ko­đe, ne­do­pu­sti­vo du­go i u ne­skla­du sa Za­ko­nom o pra­vu na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku je či­nje­ni­ca da do sa­da ni­je do­ne­se­na pr­vo­ste­pe­na pre­su­da. Ima­ju­ći u vi­du da je kri­vič­ni po­stu­pak za­po­čeo 30.5. 2011. go­di­ne i da ošte­će­na stra­na ni­je bi­lo či­me do­pri­ni­je­la da ovaj pro­ces to­li­ko du­go tra­je, osta­je otvo­re­no pi­ta­nje, na ko­je je, ka­ko tvr­di Šoć, la­ko na­ći od­go­vor – za­što tek sa­da, na­kon pro­te­ka to­li­ko go­di­na, Vi­je­će do­no­si pred­met­no rje­še­nje.