Is­tra­ži­va­nje ame­rič­ke Ko­mi­si­je za me­đu­na­rod­nu prav­du i od­go­vor­nost (CI­JA) po­ka­za­lo je da u Cr­noj Go­ri po­sto­je oso­be ko­je oprav­da­va­ju na­sil­ni eks­tre­mi­zam.
To se mo­že vi­dje­ti u do­ku­men­tu pod na­zi­vom „Pro­cje­na eks­tre­mi­stič­ke ra­di­ka­li­za­ci­je i na­si­lja u Cr­noj Go­ri”. Ra­di se o pro­cje­ni ko­ja je pred­sta­vlje­na ju­če na kon­fe­ren­ci­ji o bor­bi pro­tiv na­sil­nog eks­tre­mi­zma, odr­ža­noj u Pod­go­ri­ci.
Is­tra­ži­va­nje je oba­vlje­no u op­šti­na­ma Be­ra­ne, Bi­je­lo Po­lje, Plav, Tu­zi i pre­sto­ni­ci Ce­ti­nje. Re­zul­ta­ti su po­ka­za­li da na Ce­ti­nju 1,2 od­sto is­pi­ta­nih oso­ba odo­bra­va na­sil­ni eks­tre­mi­zam. Sli­je­de Tu­zi sa 0,9 od­sto, Be­ra­ne sa 0,6 i Plav sa 0,3 od­sto.
Is­tra­ži­va­nje je spro­ve­de­no u sa­rad­nji CI­JA i agen­ci­je De­fak­to (De­Fac­to) u pe­ri­o­du od ok­to­bra 2017. do ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne.
Pri­ku­plje­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da je čak 54 od­sto is­pi­ta­ni­ka u Tu­zi­ma po­tvr­di­lo po­sto­ja­nje ra­di­kal­ne vjer­ske ide­o­lo­gi­je ili or­ga­ni­za­ci­je u nji­ho­voj za­jed­ni­ci, a sli­je­di pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje sa 33, za­tim Plav sa 31, Be­ra­ne sa 29 i Bi­je­lo Po­lje sa tri pro­cen­ta is­pi­ta­ni­ka ko­ji su po­tvr­di­li tu po­ja­vu u svo­joj sre­di­ni.
Kad je u pi­ta­nju po­sto­ja­nje ra­di­kal­ne na­ci­o­na­li­stič­ke ide­o­lo­gi­je ili or­ga­ni­za­ci­je, u Ce­ti­nju je 43 od­sto is­pi­ta­ni­ka na­ve­lo da je ta po­ja­va pri­sut­na u nji­ho­voj sre­di­ni.
Kad su u pi­ta­nju ra­di­kal­ne na­ci­o­na­li­stič­ke ide­o­lo­gi­je, sli­je­de Plav (19%), Tu­zi (14%), Be­ra­ne (9%) i Bi­je­lo Po­lje (4%).
– Po­je­din­ci ili gru­pe ko­je su eko­nom­ski za­vi­sne i so­ci­jal­no i ma­te­ri­jal­no pot­po­mog­nu­te i mar­gi­na­li­zo­va­ne vi­še su spo­sob­ne da iz­ne­su ra­di­kal­ne sta­vo­ve u od­no­su na one ko­ji ni­su u slič­nom po­lo­ža­ju – uka­za­li su struč­nja­ci u is­tra­ži­va­nju.
Am­ba­sa­dor­ka SAD u Cr­noj Go­ri Mar­ga­ret En Uje­ha­ra is­ta­kla je da pro­blem ra­di­kal­nog eks­tre­mi­zma ni­je li­mi­ta­ran na jed­nu re­li­gi­ju i jed­nu et­nič­ku gru­pu.
–Izo­lo­va­ni po­je­din­ci pred­sta­vlja­ju od­re­đe­ne ri­zi­ke. Ovaj pro­blem ni­je li­mi­ta­ran na jed­nu re­li­gi­ju i jed­nu et­nič­ku gru­pu. Sa­da zna­mo da se eks­tre­mi­sti prak­tič­no hra­ne ak­ci­ja­ma dru­gih. Oni in­spi­ri­šu jed­ni dru­ge da pra­te sta­zu na­si­lja i vi­še smo ne­go svje­sni da ne­dav­ni na­pad na Am­ba­sa­du SAD u Pod­go­ri­ci pod­sje­ća da ra­di­ka­li­za­ci­ja ni­je li­mi­ti­ra­na na jed­nu od­re­đe­nu re­li­gi­ju. Ključ­no je to da se u pre­ven­ci­ju na­si­lja mo­ra uklju­či­ti za­jed­ni­ca –ne­ve­la je Uje­ha­ra.
Ni­ko­la Ša­ra­no­vić iz Mi­ni­star­stva prav­de Cr­ne Go­re re­kao je da na­sil­ni eks­tre­mi­zam ni­je za­o­bi­šao ni Cr­nu Go­ru.
– Ve­o­ma je ak­tu­e­lan, a bez ob­zi­ra na ma­li broj po­je­di­na­ca za ko­je se mo­že ka­za­ti da pri­pa­da­ju toj ka­te­go­ri­ji, ovo pi­ta­nje se ne mo­že po­sma­tra­ti kvan­ti­ta­tiv­no, već kva­li­ta­tiv­no, ima­ju­ći u vi­du ste­pen dru­štve­ne opa­sno­sti ko­ju no­si ovaj fe­no­men – ka­zao je Ša­ra­no­vić.
Do­dao je da su na tom po­lju re­a­li­zo­va­ne broj­ne ak­tiv­no­sti.
– Ura­đe­na je iden­ti­fi­ka­ci­ja gru­pa pod­lo­žnih uti­ca­ji­ma na­sil­nog ra­di­ka­li­zma i eks­tre­mi­zma, uz ana­li­zu po­ten­ci­jal­nih ve­za sa stra­nim bor­ci­ma. Ura­đe­na je i pro­cje­na ri­zi­ka i ana­li­za opa­sno­sti. Lo­kal­na po­li­ci­ja upo­zna­ta je sa mje­ra­ma pre­po­zna­va­nja po­jav­nih ob­li­ka na­sil­ne ra­di­ka­li­za­ci­je i te­ro­ri­zma – na­veo je Ša­ra­no­vić.
On je pod­sje­tio da su dvo­ji­ca cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na kri­vič­no go­nje­na zbog uče­stvo­va­nja u stra­nim oru­ža­nim for­ma­ci­ja­ma.
– To, uz dru­ge pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti, po­ka­zu­je ozbilj­nost i te­melj­nost pri­stu­pa cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja ovoj pr­o­ble­ma­ti­ci – za­klju­čio je Ša­ra­no­vić.Vl.O.


Pe­ro­vić: Cr­kva je vje­kov­ni ču­var od eks­tre­mi­zma

Ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji o bor­bi pro­tiv na­sil­nog eks­tre­mi­zma, po­red pred­stav­ni­ka ame­rič­ke am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci, dr­žav­nih or­ga­na i gra­đa­na, pri­su­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci vjer­skih za­jed­ni­ca.
Rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je Goj­ko Pe­ro­vić ka­zao je za „Dan” da je to­kom di­sku­si­je ko­men­ta­ri­sao re­zul­ta­te ana­li­ze ame­rič­ke Ko­mi­si­je za me­đu­na­rod­nu prav­du i od­go­vor­nost.
– Pred­sta­vi­li su svoj pro­gram, ana­li­zu dru­štve­nih kre­ta­nja u Cr­noj Go­ru i an­ke­tu u ne­ko­li­ko cr­no­gor­skih gra­do­va. Sa­op­šti­li su da se ra­di o na­su­mič­no oda­bra­nim oso­ba­ma ko­je su bi­le uklju­če­ne u ana­li­zu. Is­ta­kli su i da vi­de po­ten­ci­jal­ne iz­vo­re eks­tre­mi­zma, iz­me­đu osta­log su tu na­ve­li cr­kve i vjer­ske za­jed­ni­ce. Kon­sta­to­va­li su i da sa­me cr­kve i vjer­ske za­jed­ni­ce svo­jim auto­ri­te­tom u dru­štvu mo­gu bi­ti koč­ni­ca i bra­na za ra­di­kal­ni eks­tre­mi­zam i na­si­lje. Uklju­čio sam se u ras­pra­vu i re­kao da su vjer­ske za­jed­ni­ce za­pra­vo vje­kov­ni ču­va­ri od eks­tre­mi­zma. Ma­lo mi je bi­lo čud­no da ne­ko sa stra­ne da­je pre­po­ru­ke te vr­ste kad smo mi ov­dje u Cr­noj Go­ri vje­ko­vi­ma ču­va­li vri­jed­no­sti ko­je se ko­se sa ra­di­kal­nim eks­tre­mi­zmom – re­kao je Pe­ro­vić.