Iz­lo­žbom umjet­nič­kih fo­to­gra­fi­ja „Ja” u okvi­ru ko­je se umjet­nič­ki fo­to­graf De­jan Ka­le­zić pred­sta­vio kra­jem pro­šle go­di­ne be­o­grad­skoj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji „Art­get”, pred­sta­vlja pre­kret­ni­cu u nje­go­voj ka­ri­je­ri du­goj vi­še od dvi­je de­ce­ni­je. Ka­ko is­ti­če za „Dan”, iz­lo­žba ko­ju je pri­pre­mio sa ko­le­gi­ni­com iz Sr­bi­je Mi­le­nom Đor­đe­vić, ot­kri­la mu je no­vi put pre­ma do­ku­men­ta­ri­stič­koj fo­to­gra­fi­ji, ko­ja do sko­ro ni­je bi­la u fo­ku­su nje­go­vog ra­da.
Po­stav­ka fo­to­gra­fi­ja na­zva­na „Ja” pri­ka­zu­je sva­ko­dne­vi­cu tran­sve­sti­ta Vla­de i vir­dži­ne Đu­ste – či­me su Ka­le­zić i Đor­đe­vi­će­va osvo­ji­li da­nas iz­u­zet­no ak­tu­el­ne pro­sto­re dru­štve­nih zbi­va­nja. Ri­ječ vir­dži­na po­bu­đu­je da­nas dru­ge aso­ci­ja­ci­je od onih pri­je 50 go­di­na. Sa­da je to znat­no in­ci­dent­ni­ja te­ma, ka­že Ka­le­zić.
- Mi­le­na i ja smo se ba­vi­li pri­lič­no in­tri­gant­nom te­mom. Ona je fo­to­gra­fi­sa­la tran­sve­sti­ta, a ja vir­dži­nu. Te­ma ko­jom smo se ba­vi­li do­ti­če ak­tu­el­ni tre­nu­tak. Ni­je nam bi­la na­mje­ra da ne­što afir­mi­še­mo ili za ne­kog na­vi­ja­mo. Fo­to­gra­fi­sao sam Đu­stu, a Mi­le­na Vla­du, sva­ko iz svo­je per­spek­ti­ve, pa smo raz­li­či­to­sti ko­je ove dvi­je oso­be pred­sta­vlja­ju spo­ji­li u jed­nu iz­lo­žbu – ob­ja­šnja­va Ka­le­zić.
Iz­lo­žba „Ja” na­sta­la je na ini­ci­ja­ti­vu umjet­nič­kog di­rek­to­ra ga­le­ri­je „Art­get” pro­fe­so­ra Alek­san­da­ra Ke­li­ća, ko­ji je is­ta­kao da je ova po­stav­ka je­dan od pro­je­ka­ta ko­ji je obi­lje­žio be­o­grad­sku umjet­nič­ku sce­nu pro­šle go­di­ne.
- Nje­go­va ide­ja su bi­le iz­lo­žbe fo­to­graf­skih du­e­ta. Ni­je nam na­me­tao te­mu, već sa­mo pred­la­gao pa­ro­ve fo­to­gra­fa. Na­ša po­la­zna tač­ka bi­la je iz­lo­žba o Ro­mi­ma, jer smo i Mi­le­na i ja već ra­di­li fo­to­gra­fi­je sa tom te­mom. Me­đu­tim, to­kom raz­go­vo­ra do­šli smo na ide­ju da bi mo­gli da is­tra­žu­je­mo po­jav­ne ob­li­ke raz­li­či­to­sti. Ta­ko smo do­šli na ide­ju da fo­to­gra­fi­še­mo tran­sve­sti­ta i vir­dži­nu. Ni­sam bio na po­čet­ku odu­še­vljen, no br­zo sam shva­tio, kao i Mi­le­na, da je ri­ječ o ne­is­tra­že­noj obla­sti u okvi­ru do­ku­men­ta­ri­stič­ke fo­to­gra­fi­je, ko­ja bi mo­gla bi­ti ve­o­ma za­ni­mlji­va i na­ma ve­o­ma za­hval­na – ka­zao je on.
Kad su za­gre­ba­li po po­vr­ši­ni ove ne­is­tra­že­ne te­me, bar kad je fo­to­gra­fi­ja kod nas u pi­ta­nju, za­in­tri­gi­ra­li su se i shva­ti­li da tran­sve­sti­ti i vir­dži­ne mo­gu bi­ti po­sma­tra­ne i kao li­ce i na­lič­je.
- Bio sam ve­o­ma za­do­vo­ljan ka­da sam vi­dio da ni­smo ni­kog osta­vi­li rav­no­du­šnim. Svje­stan sam da uvi­jek mo­že bo­lje, i sa­da da se pri­pre­mam mo­žda bih ne­što ura­dio dru­ga­či­je. U sva­kom slu­ča­ju, to što smo po­ka­za­li po­bu­di­lo je mno­go in­te­re­so­va­nja – ko­men­ta­ri­še Ka­le­zić.
Ni­je bi­lo la­ko pro­na­ći vir­dži­nu, pa još onu ko­ja že­li da se po­ja­vi na fo­to­gra­fi­ja­ma. Te­melj­no se pri­pre­mao za te­mu i ot­krio da se vir­dži­nom po­sta­je iz ni­za dru­gih raz­lo­ga, a ne sa­mo za­to što po­ro­di­ca ne­ma mu­ških po­to­ma­ka.
- Mo­ja vi­zi­ja je bi­la da pri­ka­žem ovu po­ja­vu kroz že­nu ko­ja je iza­bra­la ta­kvu sud­bi­nu za­rad vi­ših in­te­re­sa – odr­ža­nja po­ro­di­ce, fa­mi­li­je, do­ma­ćin­stva, a ne kroz tra­di­ci­ju – ob­ja­šnja­va on. Po­red do­ze in­tri­gant­no­sti ko­ju je iz­lo­žba „Ja” ima­la on na­po­mi­nje da po­ja­va vir­dži­ne kod nas go­to­vo da ni­je do­ku­men­tar­no za­bi­lje­že­na, pa se nje­go­ve fo­to­gra­fi­je mo­gu po­sma­tra­ti i kao ču­va­nje jed­nog di­je­la na­še tra­di­ci­je od za­bo­ra­va.S.ĆET­KO­VIĆ

Otva­ra­nje
vi­di­ka

Ka­le­zić još uvi­jek, ka­ko ka­že, sa­bi­ra uti­ske ko­je mu je iza­zva­la ova iz­lo­žba i njen od­li­čan pri­jem kod be­o­grad­ske pu­bli­ke. No, sma­tra on, naj­va­žni­je mu je što mu je ova po­stav­ka otvo­ri­la po­gle­de i sma­tra da je kao fo­to­graf do­šao do do­ku­men­ta­ri­stič­ke fa­ze.
- Ova iz­lo­žba me je uve­la u ne­ki dru­gi te­ren umjet­nič­ke fo­to­gra­fi­je. U od­no­su na mo­je po­čet­ke, do­ku­men­tar­na fo­to­gra­fi­ja je bi­la da­le­ka. Ka­da vra­tim film, shva­tam da su i fo­to­gra­fi­je Ro­ma bi­le do­ku­men­ta­ri­stič­ke. Sa­da su u fo­ku­su mog in­te­re­so­va­nja lju­di. To je ono što me sa­da naj­vi­še pre­o­ku­pi­ra – ot­krio je Ka­le­zić ža­nr ko­jim će se ba­vi­ti u bu­duć­no­sti.