Ako se po ju­tru dan po­zna­je, on­da će film „Gor­či­lo” ima­ti iz­u­zet­no uspje­šan bi­o­skop­ski ži­vot, ka­za­la je za „Dan” na­ša po­zna­ta glu­mi­ca Du­brav­ka Dra­kić, ko­ja u ovom fil­mu igra jed­nu od glav­nih ulo­ga.
- Ako se po ju­tru dan po­zna­je, ja on­da ne tre­ba da bri­nem. Mo­gu re­ći da sam iz­u­zet­no za­do­volj­na re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke. Na pr­voj pro­jek­ci­ji, u ho­te­lu ,,Splen­did” je za­i­sta bi­lo za­di­vlju­ju­će. Odav­no ni­je­sam pri­su­stvo­va­la pro­jek­ci­ji gdje pu­bli­ka u kon­ti­nu­i­te­tu iz­u­zet­no re­a­gu­je i na du­ho­vi­te stva­ri, ali i na ne­ke di­ja­lo­ge na ko­je ni­smo oče­ki­va­li da će re­a­go­va­ti. Tru­di­li smo se i mi­sli­li o pu­bli­ci, i ra­di­li naj­bo­lje što smo umje­li, ali na kra­ju, ovo je film i ve­li­ki broj fak­to­ra uti­če na to ho­će li bi­ti uspje­šan – ka­za­la je Dra­ki­će­va.
Ne mo­že da se opre­di­je­li iz­me­đu fil­ma i pred­sta­ve „Je­si li to do­šao da me vi­diš”, po ko­me je Mi­lan Ka­ra­džić na­pra­vio svoj film.
- I pred­sta­va i film na svoj na­čin ima­ju svo­jih pred­no­sti. Pred­sta­va na­sta­la osam­de­se­tih po tek­stu Mi­ja Ka­ra­dži­ća bi­la je iz­u­zet­no uspje­šna, a film je tek po­čeo svoj ži­vot. Vje­ru­jem da će mno­gi lju­di ko­ji ni­je­su gle­da­li pred­sta­vu us­pje­ti da do­ži­ve ovu fan­ta­stič­nu pri­ču i pre­ko fil­ma. Na­dam se da će ta ova ko­mič­na pri­ča, ko­ja go­vo­ri o na­šem men­ta­li­te­tu na taj na­čin bi­ti sa­ču­va­na od za­bo­ra­va – sma­tra Dra­kić.
Ulo­ga Gro­zda­ne bi­la je jed­na od naj­za­htjev­ni­jih ro­la u nje­noj film­skoj ka­ri­je­ri, ka­že glu­mi­ca ko­ja je ne­dav­no za svoj du­go­go­di­šnji rad na sce­ni Grad­skog po­zo­ri­šta Pod­go­ri­ca na­gra­đe­na na­gra­dom „19. de­cem­bar”.
- Oka­rak­te­ri­sa­la bih je kao jed­nu od za­htjev­ni­jih za­to što na fil­mu ni­ka­da ni­je­sam igra­la ne­što što se žan­rov­ski od­re­đu­je kao ko­me­di­ja. U po­zo­ri­štu je jed­no­stav­ni­je na­ći mo­de­le i na­čin da se rad­nja ka­ko tre­ba ura­di, a što se ti­če fil­ma uvi­jek smo ne­ka­ko bi­li na ivi­ci i uvi­jek se uža­sno pla­ši­li ho­će li to bi­ti to – is­ti­če glu­mi­ca.
Me­đu­tim, do­da­je ona, Mi­lan Ka­ra­džić je bio fan­ta­stič­no pri­pre­mljen i od po­čet­ka znao šta ho­će, glu­mač­ku eki­pu je maj­stor­ski vo­dio. Ve­o­ma je za­do­volj­na po­slom ko­ji su ura­di­le sve nje­ne ko­le­ge, ali i či­nje­ni­com da se po­sli­je du­go go­di­na na­šla pred ka­me­ra­ma sa svo­jim pro­fe­so­rom, ve­li­kim ju­go­slo­ven­skim glum­cem Bo­rom Stje­pa­no­vi­ćem.
- Po­sli­je ni­za go­di­na igram sa svo­jim pro­fe­so­rom Bo­rom Stje­pa­no­vi­ćem, što me či­ni po­seb­no po­no­snom. Ta­ko­đe, po­sli­je ni­za pro­je­ka­ta ra­dim i sa Emi­rom Ća­to­vi­ćem i Kri­sti­nom Ste­vo­vić, a na­rav­no sa Mla­de­nom Ne­le­vi­ćem i Mi­mom Ka­ra­dži­ćem. Ne znam šta da vam ka­žem ka­kvo sam za­do­volj­stvo osje­tli­la kad sam sa­zna­la da ću sni­ma­ti sa svo­ji ko­le­gom iz kla­se An­dri­jom Mi­lo­še­vi­ćem. Zbog sve­ga to­ga sam sreć­na. To su sve pro­fe­si­o­nal­ci i sjaj­ni glum­ci, ta­ko da je sa nji­ma iz­u­zet­no za­do­volj­stvo ra­di­ti – na­ve­la je na­ša glu­mi­ca.
U ve­li­koj gu­žvi na­kon pod­go­rič­ke pre­mi­je­re uspje­li smo da do­đe­mo i do po­zna­tog dram­skog umjet­ni­ka Bo­ra Stje­pa­no­vić. On ne kri­je za­do­volj­stvo ovim ostva­re­njem i gla­sa za film.
- Sve je is­pa­lo bo­lje ne­go što sam oče­ki­vao. Pred­sta­va ili film? Ko­mad sam dav­no gle­dao, ali uvi­jek gla­sam za film. Pred­sta­va je ipak dav­no bi­la, a ka­da je u pi­ta­nju ovaj film do­sta to­ga je do­pi­sa­no, a mno­go to­ga je i skra­će­no. Do­sta ma­te­ri­ja­la ni­je mon­ti­ra­no, a gle­da­o­ci će ga vi­dje­ti tek na ma­lim ekra­ni­ma, u se­ri­ji. Mo­gu da su­dim o cje­li­ni tog pro­jek­ta, a ni­ka­ko sa­mo o fil­mu. Vje­ru­jem da će se „Gor­či­lo” mno­go gle­da­ti – is­ta­kao je Stje­pa­no­vić.
- Iz­dvo­jio bih dvo­je mla­dih ko­le­ga, Emi­ra i Kri­sti­nu, ko­ji su me ja­ko iz­ne­na­di­li, ma­da ih do­bro po­zna­jem. Sma­tram da je Du­brav­ka Dra­kić na­pra­vi­la, mo­žda, svo­ju naj­bo­lju film­sku i te­le­vi­zij­sku ulo­gu u svo­joj do­sa­da­šnjoj ka­ri­je­ri. An­dri­ja se raz­vi­ja i da­lje. Ge­ne­ral­no sma­tram da su glum­ci bi­li na vi­si­ni za­dat­ka – oci­je­nio je Bo­ro Stje­pa­no­vić.
Na na­še pi­ta­nje da li je ocje­ne iz­re­kao kao pro­fe­sor Bo­ro Stje­pa­no­vić je bio ja­san.
- Ne baš, ovo ka­že s ko­le­gi­jal­nog aspek­ta. Mi smo sa­da ko­le­ge i ja uvi­jek vo­dim ra­ču­na da ne iz­ri­čem ocje­ne i mi­šlje­nja kao pre­da­vač, ne­go kao ko­le­ga – ot­krio je ve­li­ki dram­ski umjet­nik ko­ji je kao pro­fe­sor iz­nje­drio ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja cr­no­gor­skih glu­ma­ca.
A.ĆU­KO­VIĆ


Sva­ka ulo­ga je kao di­je­te

Po­zna­ti glu­mac, ko­ji je ostva­rio ne­ke od naj­u­pe­ča­tlji­vi­jih ulo­ga u ju­go­slo­ven­skoj ki­ne­ma­to­gra­fi­ji pro­te­klih de­ce­ni­ja re­kao je za „Dan” da ni­kad ne iz­dvo­ja ni jed­nu svo­ju ro­lu.
- Obič­no mi glum­ci ka­že­mo da vam je sa ulo­ga­ma kao sa dje­com - jed­na ne mo­že bi­ti mi­li­je od dru­gih, ali to je zbi­lja isti­na. Mi se ra­do sje­ti­mo ne­kih pred­sta­va, ulo­ga, fil­mo­va, po­go­to­vo ka­da smo me­đu pri­ja­te­lji­ma. Sje­ti­mo se li­je­pih tre­nu­ta­ka, ne zbog sa­me ulo­ge, ko­li­ko zbog at­mos­fe­re, dru­že­nja sa ko­le­ga­ma... – ob­ja­snio je po­zna­ti glu­mac.