La­li­ćev ro­man ,,Do­kle go­ra za­ze­le­ni” za­in­te­re­so­va­ni mo­gu ku­pi­ti na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re po ci­je­ni od 4.99 eura. Ovo po­zna­to dje­lo već se na­šlo u ru­ka­ma mno­go­broj­nih či­ta­la­ca.
Ba­ra­nin Mi­o­drag Ba­no­vić ka­že da ga je ob­ra­do­va­la ova edi­ci­ja, štam­pa­na u ju­bi­lar­noj, 100. go­di­ni od ro­đe­nja ve­li­kog pi­sa­ca.
- La­lić je je­dan od naj­ve­ćih knji­žev­ni­ka, na sa­mo na pro­sto­ru Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, već i ši­re. Za­to či­ta­lač­ka pu­bli­ka mo­ra da bu­de za­hval­na iz­da­vač­koj ku­ći i dnev­nom li­stu ,,Dan”, jer su omo­gu­ći­li da se na ovaj na­čin do­đe do vri­jed­ne li­te­ra­tu­re. La­lić u svo­jim ro­ma­ni­ma pri­ka­zu­je vri­je­me ka­da je u par­ti­zan­skom ra­to­va­nju do­šlo do kri­ze, ka­da su se pro­bu­di­li sta­ri su­ko­bi i po­dje­le, i ka­da iz­vje­snost bor­be ni­je mo­gla da se na­slu­ti. Nje­go­vi ju­na­ci su za­hva­će­ni mo­ral­nim i psi­ho­lo­škim kri­za­ma, a po­je­di­ni li­ko­vi nje­go­vih di­je­la se ja­vlja­ju u vi­še ro­ma­na. Za svoj umjet­nič­ko-stva­ra­lač­ki do­pri­nos La­lić je do­bio broj­na pri­zna­nja i na­gra­de. Ne­ke od nje­go­vih knji­ga do­ži­vje­le su de­set i vi­še iz­da­nja. Ka­rak­te­ri­stič­no za nje­ga je to što se on stal­no vra­ća za­vr­še­nim pri­po­vjet­ka­ma i ro­ma­ni­ma, na­kon od­re­đe­nog vre­me­na da bi ih opet pre­ra­dio. Po­je­di­na nje­go­va dje­la pre­ve­de­na su na sve je­zi­ke ju­go­slo­ven­skih na­ro­da, kao i na bu­gar­ski, če­ški, slo­vač­ki, polj­ski, ru­ski, ru­mun­ski, li­tvan­ski, dan­ski, nje­mač­ki, en­gle­ski i dr. Nje­go­va dje­la su uvi­jek po­treb­na da bi ra­zag­na­li ta­mu iz ra­ni­jih vre­me­na - ka­že Ba­no­vić.
Zo­ran Lok­ti­o­nov iz Bi­je­log Po­lja, ta­ko­đe sma­tra da je ve­li­ka stvar što je La­lić po­no­vo na ovaj na­čin sa svo­jim dje­li­ma do­stu­pan či­ta­o­ci­ma.
- Nje­go­va dje­la pred­sta­vlja­ju šti­vo ko­je mo­ra da na­u­či i po­ka­že ka­ko se ži­vje­lo u jed­nom vre­me­nu. I da se shva­te sve po­u­ke i po­ru­ke. La­lić je naš po­zna­ti sta­va­ra­lac i je­dan od tro­ji­ce knji­žev­ni­ka naj­po­zna­ti­jih i na pro­sto­ru one ne­kada­šnje Ju­go­sla­vi­je. Na­kon Iva An­dri­ća za­si­gur­no za­u­zi­ma dru­go mje­sto u na­šoj li­te­ra­tu­ri. Ipak, to nas ni­je na­tje­ra­lo da ga ci­je­ni­mo i uva­ža­va­mo ona­ko ka­ko tre­ba. Du­go je neo­prav­da­no ne­ka­ko bio u za­peć­ku. I ova sad ak­ci­ja Da­na vra­ća mu mje­sto ko­je i za­slu­žu­je – ka­zao je Lok­ti­o­nov. On je do­dao da či­nje­ni­ca da je ušao u sve mo­gu­će škol­ske lek­ti­re go­vo­ri o nje­go­voj ve­li­či­ni.
- Mi smo kroz sred­nju ško­lu kao oba­ve­znu li­te­ra­tu­ru či­ta­li nje­go­va dje­la, a u na­šoj štam­pa­ri­ji ,,Pe­ga” štam­pa­li slo­vo po­zna­tog knji­žev­nog kri­ti­ča­ra Ra­do­mi­ra Iva­no­vi­ća iz Be­o­gra­da, ko­ji je i naj­bo­lji po­zna­va­lac mo­žda Mi­ha­i­la La­li­ća, za­klju­čio je Lok­ti­o­nov.
Dra­gan Ku­laš iz Her­ceg No­vog sma­tra da je ro­man „Do­kle go­ra za­zel­eni” u bo­ga­toj bi­bli­o­gra­fi­ji La­li­ća uvi­jek je imao po­se­ban tret­man i zna­čaj.
- Nje­go­va po­ja­va pri­je tri­de­se­tak go­di­na ini­ci­ra­la je broj­ne rad­nje zbi­va­nja emo­ci­jal­ni sta­nja, po­kret, mi­sao ma­šu ilu­zi­je. La­li­će­va maj­stor­ska pri­ča uspje­la je za tre­nu­tak pre­u­smje­ri či­ta­o­če­ve mi­sli i nje­gov tok mi­sli uvu­če u svoj pro­stor i či­ta­o­če­vu svi­jest na­to­pi svo­jim sa­dr­ža­jem. Vri­je­di­lo je nje­no umjet­nič­ko uob­li­če­nje, jer je otrg­nut par­čić ži­vo­ta i za­hva­lju­ći ovom na­slo­vu on da tra­je. Tre­ba po­no­vo či­ta­ti La­li­ća i nje­go­vu bi­bli­o­te­ku ko­ja je car­stvo bez prem­ca – sma­tra Ku­laš.
Ta­ko­đe, No­vljan­ka Per­si­da Bi­go­vić sma­tra da je ovaj ro­man ve­li­ka ma­tu­ra knji­žev­nog stva­ra­nja Mi­ha­i­la La­li­ća jer ova sre­di­na na ste­pe­ni­štu Evro­pe, iako ma­te­ri­jal­no po­pri­lič­no is­tro­še­na, ona u du­hov­nom, pa pre­ma to­me i u knji­žev­nom smi­slu pre­sta­vlja ogrom­ni po­ten­ci­jal.
- La­li­će­vi re­do­vi tri­je­zni­li su nas iz na­še uspa­va­no­sti u za­jed­ni­štvu, re­kli šta je bi­lo po­čet­kom i na­go­vje­sti­li šta će bi­tu na kra­ju 20 vi­je­ka. Na­rav­no po­hval­no je što se ova­kvim ka­pi­tal­nim na­slo­vi­ma po­sve­ću­je pa­žnja ovom i dru­gim La­li­će­vim ro­ma­ni­ma po­no­vo po­ka­zu­je­da ta­kav pri­stup ži­vo­tu, po­tvr­đu­je ovog pi­sca kao iz­u­zet­nu stva­ra­lač­ku lič­nost, brit­kog je­zi­ka, oštre ri­je­či i hi­tre pa­me­ti – sma­tra Bi­go­vić.
Gu­si­nja­nin Ri­fat Gru­da, za ro­man „Do­kle go­ra za­ze­le­ni”, u iz­da­nju „Obod­skog slo­va”, ko­ji se za­hva­lju­ju­ći dnev­nim no­vi­na­ma ,,Dan”, na ki­o­sci­ma mo­že ku­pi­ti po po­volj­noj ci­je­ni, ka­že da ima slič­nu te­ma­ti­ku kao i osta­la nje­go­va dje­la.
- Sva de­ša­va­nja u La­li­će­vim dje­li­ma, kon­kret­no i u ro­ma­nu „Do­kle go­ra za­ze­le­ni”, u pu­noj su mje­ri sa rat­nom te­ma­ti­kom, gdje pro­ve­ja­va i du­bo­ka psi­ho­a­na­li­za i broj­ne po­le­mi­ke, ka­ko sa sa­mim so­bom, ta­ko i sa okru­že­njem, što su pre­po­zna­tlji­ve ka­rak­te­ri­sti­ke ukup­nih dje­la tog bar­da cr­no­gor­ske i ju­go­slo­ven­ske knji­žev­no­sti – is­ta­kao je Gru­da. EKI­PA ,,DA­NA”


No­vo či­ta­nje ve­li­ka­na

Mir­ko Džu­do­vić iz Pla­va, ka­že da sa­da, ka­da se pru­ži­la mo­guć­nost da se svi La­li­će­vi ro-ma­ni na­đu na jed­nom mje­stu, pro­sto se na­met­nu­lo i no­vo či­ta­nje, a sa­mim tim i no­vo pro­mi-šlja­nje ono­ga o če­mu je pi­sac že­lio ka­za­ti, ali sa­da iz jed­nog dru­ga­či­jeg ugla.
- U ovom no­vom či­ta­nju mno­ga pi­ta­nja će se raz­ja­sni­ti, a mno-ga i po­sta­vi­ti, kao, šta je bi­lo, šta se ni­je pro­mi­je­ni­lo, ka­kvi smo, ko­ja nam je sud­bi­na, šta nas oče­ku­je, što ni sam La­lić ni­je uspio da od­go­net­ne, ali je­ste da nas usmje­ri pra­vim pu­tem i po­mog­ne u od­go­ne­ta­nju. Svi La­li­će­vi ro­ma­ni, ka­da se ana­li­zi­ra­ju i na­pra­vi pre­sjek, da­ju sli­ku jed­nog vri­jed­nog mi­sa-onog knji­žev­nog mo­za-ika, gdje je smje­šten či­tav je­dan men­ta­li­tet jed­nog na-ro­da sa svom svo­jom sud­bi­nom i bur­nom rat­nom isto­ri­jom, bez od­go­vo­ra za sa­da­šnjost, pa i bu­duć­nost. La­li­će­vo bo­ga­to dje­lo iz­dr­žao je sud vre­me­na to maj­stor­sko re­še­to, što ga či­ni be­smrt­nim - ka­zao je Džu­do­vić.