- Iden­ti­tet sva­ke na­ci­je iz­ra­žen je u nje­noj kul­tur­noj ba­šti­ni, a od­nos pre­ma njoj go­vo­ri o ste­pe­nu zre­lo­sti. Kul­tur­na ba­šti­na Cr­ne Go­re je dio evrop­ske i svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, kao što su i one dio na­šeg is­ku­stva i zna­nja. Bo­gat­stvo kul­tu­ra na­ro­da i kul­tur­na do­bra ili nji­ho­vi osta­ci u svi­je­tu, a i na na­šim pro­sto­ri­ma su, u po­sljed­njoj de­ka­di, po­sta­li je­dan od naj­ja­čih mo­ti­va­to­ra pu­to­va­nja – ka­za­la je kon­zer­va­tor sa­vjet­nik mr Mag­da­le­na Ra­du­no­vić na pro­mo­ci­ji ča­so­pi­sa ,,Re­no­me”.
Osmi broj ovog ča­so­pi­sa za kul­tur­ni tu­ri­zam, ma­te­ri­jal­nu i ne­ma­te­ri­jal­nu kul­tur­nu ba­šti­nu, kao i ak­tiv­ni tu­ri­zam, pro­mo­vi­san je u Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nom cen­tru ,,Bu­do To­mo­vić” u Pod­go­ri­ci.
- Ča­so­pis ,,Re­no­me” će i u bu­du­će tre­ti­ra­ti te­me ve­za­ne za kul­tur­nu ba­šti­nu sa tek­sto­vi­ma ko­ji se od­no­se na kon­kret­ne pro­jek­te i ak­tiv­no­sti ko­je se pred­u­zi­ma­ju na za­šti­ti spo­me­nič­kog fon­da i na­či­na nje­go­ve im­ple­men­ta­ci­je za tu­ri­stič­ke po­tre­be – ka­za­la je Ra­du­no­vi­će­va. Ona je u tom kon­tek­stu is­ta­kla slje­de­će lo­ka­li­te­te: tvr­đa­va Rib­ni­ca, Ju­so­va­ča, Me­dun, kao i osta­li spo­me­ni­ci i spo­men - obi­ljež­ja.
- Kul­tur­no-isto­rij­sko na­slje­đe ima pr­vo­ra­zre­dan zna­čaj kao do­kaz tra­ja­nja i iden­ti­te­ta, kao in­spi­ra­ci­ja za no­va do­stig­nu­ća, kao pri­vlač­ne tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je, kao bi­tan sa­dr­žaj obra­zov­nih, na­uč­nih i kul­tur­nih pro­gra­ma. Is­tra­ži­va­nje, ču­va­nje i va­lo­ri­zo­va­nje kul­tur­nog na­slje­đa i usmje­ra­va­nje nje­go­vog ko­ri­šće­nja u funk­ci­ju tu­ri­zma, mo­ra­lo bi bi­ti pri­o­ri­tet sa­vre­me­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke sva­ke dr­ža­ve po če­mu se pre­po­zna­je i ci­je­ni ste­pen nje­nog raz­vit­ka – sma­tra Ra­du­no­vić.
Po­red Ra­du­no­vi­će­ve go­vo­ri­li su i pla­ni­nar Mi­lan Ra­do­vić, kao i ured­ni­ca ča­so­pi­sa Rad­mi­la Kr­go­vić.
- Ape­lu­jem na sve, da sva­kog iz svog ugla po­ku­ša da mi­je­nja svi­jet i shva­ti zna­čaj lje­po­ta ko­ji­ma je Bog ob­da­rio Cr­nu Go­ru – ka­zao je pla­ni­nar Mi­lan Ra­do­vić, ko­ji za ,,Re­no­me” pi­še re­por­ta­že od pr­vog bro­ja.
- Ne­ma­mo do­vo­ljan broj re­por­ta­ža o pri­rod­noj ba­šti­ni i lje­po­ta­ma na­še ze­mlje. Ma­li broj auto­ra je ra­ni­je osta­vljao ta­kve za­pi­se – ka­zao je Ra­do­vić, upo­re­div­ši si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri sa ma­lim alp­skim mje­sti­ma ko­ja po­sje­ću­je i na ko­ja se, ka­ko ka­že, mo­že­mo ugle­da­ti. On je is­ta­kao da nje­go­vo iz­la­ga­nje dje­lu­je kao kri­ti­ka, ali da mu ni­je bi­la na­mje­ra da iz­no­si kri­ti­ku ra­di kri­ti­ke, već da bi se svi za­pi­ta­li za­što smo tu gdje je­smo.
- O sve­mu to­me je va­žno pi­sa­ti i ob­ja­vlji­va­ti – na­gla­sio je Ra­do­vić. Ured­ni­ca ča­so­pi­sa ,,Re­no­me” Rad­mi­la Kr­go­vić uru­či­la je za­hval­ni­ce oni­ma ko­ji su po­mo­gli pro­mo­ci­ji ča­so­pi­sa, po­slov­nim part­ne­ri­ma i sa­rad­ni­ci­ma.
- Kul­tur­ni tu­ri­zam je di­sci­pli­na ko­ju tre­ba tre­ni­ra­ti na sva­kom mje­stu. Cr­na Go­ra ima bo­ga­tu kul­tur­nu ba­šti­nu i sto­ga mi ne mo­ra­mo ni­šta da iz­mi­šlja­mo, sa­mo da ski­ne­mo pra­ši­nu i otrg­ne­mo od za­bo­ra­va ne­ke vri­jed­no­sti i lo­ka­li­te­te. Njih naj­pri­je mi mo­ra­mo upo­zna­ti, a on­da, na­rav­no i tu­ri­sti – ka­za­la je Kr­go­vić. Ona je do­da­la da ča­so­pis ,,Re­no­me” sla­vi ma­li ju­bi­lej jer je pr­vi broj iza­šao 10. mar­ta 2010. go­di­ne.
Pro­gram je vo­di­la Alek­san­dra Ro­lo­vić.
A.ĆU­KO­VIĆ


Uz zvu­ke gi­ta­re

Za mu­zič­ki dio pro­gra­ma bi­le su za­du­že­ne Vi­šnja Du­kić i Anja Vu­ja­čić, ko­je su na gi­ta­ra­ma iz­vo­di­le kom­po­zi­ci­je. Du­kić je uče­ni­ca od­sje­ka gi­ta­re pri Mu­zič­koj ško­li ,,Va­sa Pa­vić” u kla­si Bo­ja­ne Bra­jo­vić, dok je Vu­ja­čić uče­ni­ca ni­že mu­zič­ke ško­le u kla­si Bor­ja­na Ra­do­vi­ća.