Se­dam že­na, se­dam sud­bi­na, se­dam bor­bi za žen­ska, a time i ljud­ska pra­va. Ri­ječ je o do­ku­men­tar­noj dra­mi za­sno­va­noj na in­ter­vju­i­ma se­dam že­na iz raz­li­či­tih di­je­lo­va svi­je­ta, ko­je su se hra­bro, ugro­ža­va­ju­ći sva­ko­dnev­no svo­je ži­vo­te i pr­ko­se­ći si­li i vo­lji ve­ći­ne, upu­sti­le u bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i na­si­lja nad že­na­ma, za bo­lje sju­tra, za mir.
Fa­ri­da Azi­zi, Ines Me­kor­mak, Ma­ri­na Pi­skla­ko­va Par­ker, Ana­be­la de Le­on, Muk­htar Mai, Mu So­kua i Haf­sat Abi­o­la su „sta­vi­le gla­vu u tor­bu” za­rad bo­ljeg sju­tra, po­kre­nu­li su pro­mje­ne i po­sta­le uzor sto­ti­na­ma hi­lja­da lju­di u ze­mlja­ma oda­kle po­ti­ču, ali i na svim kon­ti­nen­ti­ma. Za­ne­ma­ri­ši strah i bol ko­je su pre­ži­vlja­va­le i do­ži­vlja­va­le me­đu svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma, one su raz­ot­kri­le li­ce­mjer­je onih ko­ji po­dr­ža­va­ju na­si­lje.
Na­ših „Se­dam”: Fa­ti­ma Na­za, Ma­ja Ra­ko­če­vić, Ma­ri­ja Vu­jo­vić Vuk­če­vić, Tea Gor­janc Pre­le­vić, Je­li­sa­va Ka­le­zić i Na­da Drob­njak, ko­ji­ma se pri­dru­žio Mi­ro­slav Mi­nić, do­ča­ra­li su nam, ka­ko bi u Cr­noj Go­ri re­kli, pri­mje­re čoj­stva i ju­na­štva, tih istin­skih he­ro­i­na. Jed­no­stav­no, pu­kim či­ta­njem in­ter­vjua se­dam hra­brih že­na ko­je su svi­je­tu ot­kri­le svo­ju sud­bi­nu, na­da­nja i že­lje, do­ta­kle su sr­ca pu­bli­ke ko­ja je is­pu­ni­la Ve­li­ku sce­nu Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta. Apla­uz je bio dug i sna­žan.
Na­si­lje se de­ša­va svu­da i ima istu te­mu, da se ne­ko po­vri­je­di, da se po­vri­je­de ne­či­ja osje­ća­nja, da se na­ne­se zlo, re­kla je Fa­ti­ma Na­za jed­na od za­čet­ni­ca žen­skog rom­skog ak­ti­vi­zma u Cr­noj Go­ri. Ni­su ovo sa­mo žen­ske pri­če, one se ti­ču svih nas - že­na, mu­ška­ra­ca, oče­va, bra­će, dje­ce, upo­zo­ri­la je ona.
- Pro­či­ta­la sam pri­ču jed­ne pet­na­e­sto­go­di­šnje dje­voj­či­ce ko­ja je do­ži­vje­la stra­ho­tu. Ali, ni­je to sa­mo nje­na pri­ča, nje­nu sud­bi­nu di­je­li i nje­na po­ro­di­ca, za­jed­ni­ca. Če­sto ču­je­mo‚ „to se de­ša­va ne­kom dru­gom, ne­gdje dru­go”. Ali, ovo su stvar­ne pri­če ko­je mo­gu da se de­se svi­ma na­ma. Ovo su isti­ni­te pri­če, ove že­ne, či­je smo in­ter­vjue či­ta­le po­sto­je, a one su nam ot­kri­le gro­zne stva­ri ko­je su im se de­si­le. Ne­ke se stva­ri mo­ra­ju pro­mi­je­ni­ti i ne­ke stva­ri se mo­gu pro­mi­je­ni­ti – po­ru­či­la je Na­za.
Da­ni­lo Ma­ru­no­vić, ko­ji je po­ti­sao re­ži­ju ove do­ku­men­tar­ne dra­me is­ta­kao je da isto­ri­ja ovog pro­jek­ta, ko­ji je iz­ve­den u pre­ko 30 ze­ma­lja svi­je­ta, da ga je vi­dje­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da lju­di, a da je 600 jav­nih lju­di uče­stvo­va­lo u nje­go­voj re­a­li­za­ci­ji, me­đu ko­ji­ma su naj­po­zna­ti­je Me­ril Strip i Hi­la­ri Klin­ton, go­vo­ri o to­me ko­li­ko je ova pri­ča va­žna.
- Sna­ga i an­ga­žo­va­nost ove pred­sta­ve go­vo­ri o to­me ko­li­ko ima pro­sto­ra za vo­je­va­nje na lo­kal­nim ni­vo­i­ma kao što je Cr­na Go­ra. I te ka­ko nas se ti­ču ove pri­če, jer ži­vi­mo u dru­štvo ko­je eks­trem­no, tra­di­ci­o­nal­no, pa­tri­jar­hal­no, u ko­jem se pod­ra­zu­mi­je­va da je od­nos pre­ma že­na­ma, ta­kav ka­kav je­ste, nor­ma­lan, a mi pod hit­no tre­ba da mi­je­nja­mo svo­je na­vi­ke u ko­rist na­ših maj­ki, se­sta­ra, dje­vo­ja­ka, kćer­ki... – sma­tra Ma­ru­no­vić.
Kod ovog pro­jek­ta je za­ni­mlji­vo što ko­ri­sti iz­vor­nu te­a­tar­sku po­tre­bu da se kroz de­ba­tu i ele­men­ta­r­ni po­zo­ri­šni čin – jav­no či­ta­nje, de­si dra­ma, de­si po­zo­ri­šte. Na­mje­ra ove do­ku­men­tar­ne dra­me je da ele­men­tar­ne stva­ri i po­tre­be, go­ru­će pro­ble­me po­sta­vi za te­me broj je­dan i da ak­tu­e­li­zu­je to pi­ta­nje.
S.Ć.


Ni­ste sa­me, obra­ti­te se za po­moć

– Ova­kva pred­sta­va mo­že da ohra­bri sva­ku že­nu da uči­ni ne­što za se­be, ako ne da za­šti­ti svo­ja pra­va, on­da bar da se obra­ti za po­moć, ka­za­la je prav­ni­ca i ak­ti­vist­ki­nja za ljud­ska pra­va Tea Gor­janc Pre­le­vić. To je ve­o­ma va­žan pr­vi ko­rak, ka­za­la je Gor­janc Pre­le­vić i pod­sje­ti­la sve či­ta­telj­ke ko­ji­ma je po­moć po­treb­na i ko­je su iz­lo­že­ne bi­lo ka­kvoj vr­sti na­si­lja, da ni­su sa­me, da po­sto­je lju­di ko­ji­ma je po­ziv da im po­mog­nu da se obra­te žen­skim cen­tri­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
- Sve ovo što ste ču­li de­si­lo se že­na­ma i ze­mlja­ma oda­kle su one. Mo­ram da ka­žem da u tim pri­ča­ma ima mno­go slič­no­sti sa Cr­nom Go­rom, ne­kad i prak­tič­no ka­ri­ka­tu­ral­nih. Is­ku­stva ovih že­na, ko­je su pre­va­zi­šle ne­prav­du od­lu­čiv­ši da se bo­re pro­tiv nje, go­vo­ri da ne mo­že sva­ko, ali ova pred­sta­va že­li da ohra­bri sve one u ko­ji­ma po­sti­ji ono ma­lo ža­ra da se su­o­če sa pro­ble­mi­ma i da ih rje­ša­va­ju na do­bro­bit dru­gih – ka­za­la je ona.