Gu­dač­ki kvar­tet ko­ji či­ne čla­no­vi Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra odr­žao je kon­cert u Bi­bli­o­te­ci za sli­je­pe Cr­ne Go­re po­vo­dom Da­na ne­za­vi­sno­sti. Or­ga­ni­za­to­ri kon­cer­ta bi­li su Bi­bli­o­te­ka i Kul­tur­ni cen­tar „Ho­mer”, od­no­sno pro­fe­sor mu­zi­ke Sa­ša Vu­ko­vić.
Vi­o­li­ni­sta Mar­ko Si­mo­vić, vi­o­li­nist­ki­nja Ana Pe­ra­zić, vi­o­li­sta Uroš Lap­če­vić i vi­o­lon­če­li­sta Vla­di­mir Drob­njak, pu­bli­ci su iz­ve­li pi­tak umjet­nič­ki pro­gram, mu­zič­ke mi­ni­ja­tu­re se­ri­o­zne mu­zi­ke svi­ma do­bro zna­ne. Ka­ko je re­kao Si­mo­vić, dje­la ko­ja se naj­če­šće iz­vo­de na bis, a ko­ja ima­ju sve estet­ske kva­li­te­te da se ču­ju i za­seb­no, iako je ri­ječ o krat­kim ko­ma­di­ma. Ri­ječ je o pra­vim „slat­ki­ši­ma”, ka­že Si­mo­vić, od­no­sno „mu­zič­kim pra­li­na­ma”, ko­je su oni ovo ve­če sa­ku­pi­li u jed­nu bom­bo­nje­ru. I upra­vo ta­ko, kon­cert ko­ji je do­nio sa­mo li­je­pa osje­ća­nja, na­kon ko­jeg po­že­li­te da „ku­ša­te” još, još, još... kao ma­lo di­je­te ko­je ne zna sta­ti sa slat­ki­ši­ma. No, ka­ko je ri­ječ o bo­ga­tim, „za­si­će­nim” ko­ma­di­ma, pra­vim dra­gu­lji­ma kla­sič­ne i sa­vre­me­ne mu­zi­ke, mo­ra­te se na­da­ti da će­te do­bi­ti pri­li­ku da ih po­no­vo ču­je­te i to u iz­vo­đe­nju ovog kvar­te­ta. Uosta­lom, to su i obe­ća­li - usko­ro no­vi kon­cert u Bi­bli­o­te­ci za sli­je­pe.
Pu­bli­ka je, bez ob­zi­ra da li je pro­gram či­ta­la na Bra­je­vom ili „cr­nom” pi­smu, uži­va­la slu­ša­ju­ći: „Ma­lu noć­nu mu­zi­ku” V. A. Mo­car­ta; Me­nu­et in G L. van Be­to­ve­na; „Mo­ment mu­si­cal” F. Šu­ber­ta; „Hu­mo­re­sku” A. Dvor­ža­ka; „Je­su Joy of Our De­si­ring” J.S. Ba­ha; in­ter­me­co iz „Ca­val­le­ria Ru­sti­ca­ne” P. Ma­ska­nji­ja; „Adi­os No­ni­no” A. Pja­co­le; „O so­le mio” Di Ka­pue; „Scent of wo­man” A. Pja­co­le; te­mu iz „Šin­dle­ro­ve li­ste” Dž. Vi­li­jam­sa; „Bar­ka­ro­lu” Ž. Ofen­ba­ha i „Tan­go” G. Bre­go­vi­ća.
- Ovo je pri­lič­no ne­kon­ven­ci­o­na­lan re­per­to­ar za kon­cert­no ve­če. Htje­li smo da na­pra­vi­mo ma­li iz­u­ze­tak, i pro­sto od­stu­pi­mo od ne­kog stro­go aka­dem­skog pri­stu­pa kon­cer­tu gdje bi­smo svi­ra­li mo­žda dva ve­li­ka ka­pi­tal­na dje­la. Za­to smo od­lu­či­li da pro­sto po­di­je­li­mo sa pu­bli­kom ne­ko­li­ko ma­njih ko­ma­da ko­ji se če­sto pro­vla­če na kon­cer­ti­ma kao za­vr­šni di­je­lo­vi – na bis. Sa­da smo te „sit­ne” ko­ma­de ko­ji pri­vla­če pa­žnju pu­bli­ke ob­je­di­ni­li – ka­že Si­mo­vić.
Ina­če, do­da­je Si­mo­vić, kad god po­sto­ji ini­ci­ja­ti­va za ova­kvim na­stu­pom, a ka­da se or­ga­ni­za­to­ri­ma mo­že iza­ći u su­sret čla­no­vi kvar­te­ta ra­do se oda­zi­va­ju.
- Ci­vi­li­za­cij­ski do­me­ti in­klu­ziv­nog dru­štva nas na pr­vom mje­stu na to oba­ve­zu­ju. Mu­zi­ča­ri, kao umjet­ni­ci ko­ji go­vo­re uni­ver­zal­nim je­zi­kom umjet­no­sti, ko­ji se ba­ve umjet­no­šću ko­ja je ple­me­ni­ta dje­lat­nost, mo­ra­mo na­ći za shod­no da iza­đe­mo i po­dr­ži­mo ini­ci­ja­ti­ve za po­pu­la­ci­ju ko­ja ima pro­ble­ma u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Mi smo tu da ne­što uči­ni­mo, ba­rem od­go­vo­ri­mo na nji­hov po­ziv – is­ti­če Si­mo­vić.
Po­sje­će­nost kon­cer­tu bi­la je ma­lo sla­bi­ja zbog lo­šeg vre­me­na ko­je je ome­lo mno­ge ko­ji su že­lje­li da do­đu u Bi­bli­o­te­ku za sli­je­pe. Iz­o­stao je i ve­ći broj dje­ce ko­ja ima­ju pro­ble­ma s vi­dom, a ko­ja po­ha­đa­ju mu­zič­ku ško­lu, jer su bi­li oku­pi­ra­ni ma­tur­skom ve­če­ri, ka­že Si­mo­vić i do­da­je:
- Na­da­mo se da je ovo sa­mo pr­vi u ni­zu na­ših kon­ce­ra­ta ov­dje, i da će­mo usko­ro po­no­vo na­stu­pi­ti u Bi­bli­o­te­ci za sli­je­pe – na­ja­vio je vi­o­li­ni­sta da­lju sa­rad­nju sa Bi­bli­o­te­kom.
Na kra­ju, do­daj­mo, bio je ovo kon­cert ko­ji bi­ste po­že­lje­li da ču­je­te još ko­ji put, i za­što da ne, i u dru­gim pro­sto­ri­ma, jer ima i estet­sku i edu­ka­tiv­nu stra­nu - sve ono što tre­ba da ima na­stup jed­nog gu­dač­kog kvar­te­ta.
Ž.J.