Iz­lo­žba ra­do­va Pa­bla Pi­ka­sa ko­ja je ne­dav­no otvo­re­na u Cr­no­gor­skoj ga­le­ri­ji „Mi­o­drag Da­do Đu­rić“ na Ce­ti­nju pred­sta­vlja dje­la iz pri­vat­ne ko­lek­ci­je „Osten“ iz Sko­plja. Po­stav­ka ob­u­hva­ta niz ra­do­va u raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma iz vi­še fa­za ovog iz­u­zet­no plod­nog umjet­ni­ka.
Di­rek­tor­ka Umjet­nič­kog mu­ze­ja Cr­ne Go­re i ku­stos iz­lo­žbe Mir­ja­na Da­bo­vić Pe­jo­vić ka­že za „Dan“ da iako se ne ra­di o re­pre­zen­ta­tiv­nim dje­li­ma, po­put onih na iz­lo­žbi odr­ža­noj u Klo­vi­će­vim dvo­ri­ma u Za­gre­bu pri­je dvi­je go­di­ne, ko­ja je re­a­li­zo­va­na u sa­rad­nji sa Pi­ka­so­vim mu­ze­jom iz Pa­ri­za, a ko­ja je po­kri­va­la či­tav umjet­ni­kov opus, sa­mo pri­su­stvo ova­ko ve­li­kog ime­na na iz­lo­žbi u Cr­noj Go­ri uka­zu­je na ne­ke no­ve pro­gram­ske tren­do­ve ko­ji do­bi­ja­ju na za­ma­hu po­seb­no od otva­ra­nja umjet­nič­ke ga­le­ri­je „Mi­o­drag Da­do Đu­rić“.
- Ova­kvi do­ga­đa­ji, po­put iz­lo­žbe cr­te­ža i skulp­tu­ra Hen­ri­ja Mu­ra ko­ju je Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re re­a­li­zo­vao u sa­rad­nji sa Bri­tan­skim sa­vje­tom, ili iz­lo­žbe ra­do­va Vik­to­ra Va­za­re­li­ja ta­ko­đe iz ko­lek­ci­je mu­ze­ja „Osten“, ko­je su ta­ko­đe odr­ža­ne u ovoj ga­le­ri­ji, ne sa­mo što osvje­ža­va­ju na­šu iz­la­gač­ku po­nu­du i da­ju uvid iz pr­ve ru­ke u dje­la svjet­ski po­zna­tih umjet­ni­ka već i po­pu­la­ri­zu­ju umjet­nost i me­đu oni­ma ko­ji do sa­da ni­je­su bi­li pu­bli­ka za­in­te­re­so­va­na za umjet­nič­ka do­ga­đa­nja – is­ti­če Da­bo­vić Pe­jo­vić.
Pi­ka­so­vo ime, ka­ko je re­kla, do­volj­no je za­ni­mlji­vo i pri­vlač­no i ka­da su u pi­ta­nju ra­do­vi ko­ji ne spa­da­ju me­đu nje­go­va ka­pi­tal­na ostva­re­nja. Či­nje­ni­ca da su pred­sta­vlje­ni ke­ra­mi­ka, gra­fi­ke i cr­te­ži ko­ji su u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va bi­li pred­lo­šci od­no­sno ski­ce za mo­nu­men­tal­ne sli­ke u po­stav­ci ko­ja ob­u­hva­ta 48 ra­do­va omo­gu­ća­va gle­da­o­cu da na­slu­ti kva­li­tet i vri­jed­nost Pi­ka­so­vog dje­la u cje­li­ni.
- Pi­ka­so­va iz­ja­va „umi­jem da svi­ram na vi­še in­stru­me­na­ta” naj­bo­lje svje­do­či o mno­štvu nje­go­vih ta­le­na­ta i sklo­no­sti ba­vlje­nja raz­li­či­tim me­di­ji­ma - sli­kar­stvom, gra­fi­kom, skulp­tu­rom, iz­ra­dom ke­ra­mi­ke, po­zo­ri­šnom sce­no­gra­fi­jom… a na ovoj iz­lo­žbi su pred­sta­vlje­na dje­la iz raz­li­či­tih fa­za od naj­ra­ni­jih ra­do­va s po­čet­ka 20. vi­je­ka pre­ko ra­do­va u du­hu ku­bi­zma, dok su naj­broj­ni­ji ra­do­vi na­sta­li to­kom `50. i `60. go­di­na 20. vi­je­ka, ka­da je već bio u zre­lim go­di­na­ma, ali i da­lje pun sna­ge i stva­ra­lač­kog za­no­sa – ka­že Da­bo­vić Pe­jo­vić. Isto­ri­čar­ka umjet­no­sti do­da­je da uko­li­ko bi tre­ba­lo po­seb­no iz­dvo­ji­ti ne­ko dje­lo na ovoj iz­lo­žbi on­da bi to bi­le ski­ce iz pla­vog pe­ri­o­da „Gla­va že­ne” i „Ar­le­kin i dje­čak”, obje iz 1905. go­di­ne.
- To je jed­na od ka­rak­te­ri­stič­nih Pi­ka­so­vih fa­za, ko­ja je ime­no­va­na po pla­voj - do­mi­nant­noj bo­ji to­ga raz­do­blja, a ko­ja sim­bo­li­zu­je tu­gu i de­pre­si­ju ko­ju je osje­ćao usljed smr­ti bli­skog pri­ja­te­lja Ka­za­ge­ma­sa ko­ji je iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo. „Po­čeo sam da sli­kam pla­vom ka­da sam shva­tio da se Ka­za­ge­mas ubio“ – go­vo­rio je ka­sni­je. Do­mi­nant­no hla­dan ton i uz­dr­ža­nost ko­joj do­pri­no­se par­ti­je sme­đih i ze­le­nih ni­jan­si kao i tam­ne sjen­ke, do­pri­no­se pre­fi­nje­no­sti iz­ra­za, ali je sna­žno pri­sut­no osje­ća­nje usa­mlje­no­sti i od­su­stva lju­ba­vi, što su bi­le ne­ke od glav­nih ka­rak­te­ri­sti­ka ovog Pi­ka­so­vog raz­do­blja, a ko­je se mo­gu na­slu­ti­ti i na ovim dje­li­ma. Ova fa­za će tra­ja­ti ne­ko­li­ko go­di­na, dok će sli­ka­nje iz­u­zet­no iz­du­že­nih fi­gu­ra na­sta­vi­ti i u ru­ži­ča­stom pe­ri­o­du, a in­spi­ri­sa­no je El Gre­ko­vim dje­lom ko­jim je bio op­či­njen u to vri­je­me – re­kla je Da­bo­vić Pe­jo­vić.
Iz­lo­žba ra­do­va Pa­bla Pi­ka­sa na Ce­ti­nju će bi­ti otvo­re­na do 30. ok­to­bra.
Z. Pe­ta­no­vić