Po­zna­ti ru­ski sli­kar iz Mo­skve Dmi­trij Cvet­kov, či­je se sli­ke na­la­ze u po­stav­ci Tre­tja­kov­ske ga­le­ri­je, bo­ra­vio je i sli­kao dva mje­se­ca u zgra­di „Ju­go­o­ce­a­ni­je”, ko­ja je u pro­jek­tu Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity po­sta­la „Grad umjet­ni­ka”. Re­zul­tat tog ra­da pred­sta­vio je na otva­ra­nju „Do­ma umjet­no­sti” iz­lo­žbom duž fo­a­jea i hod­ni­ka na pr­vom spra­tu. Ve­li­kim po­vr­ši­na­ma ha­me­ra osli­ka­nog akva­re­lom, Cvet­kov je unio no­vi ži­vot u za­mr­li pro­stor „Ju­go­o­ce­a­ni­je”.
– Stva­ra­ju­ći ove sli­ke ni­sam imao na­mje­ru da iko­ga im­pre­si­o­ni­ram, moj za­da­tak je bio da sli­kam i da se dru­žim sa lo­kal­nim umjet­ni­ci­ma, da bu­dem ko­ri­stan dr­ža­vi, op­šti­ni. Ne že­lim da go­vo­rim da sam do­bar sli­kar, to i ona­ko znam. Šta će da­lje bi­ti sa sli­ka­ma stvar je or­ga­ni­za­to­ra. Sa za­do­volj­stvom po­kla­njam sli­ke mu­ze­ju, ra­do ću da bu­dem sa­rad­nik i dje­lat­nik u slje­de­ćim pro­jek­ti­ma. Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan što ra­dim ov­dje, ovo je ve­li­ki, zdra­vi eks­pe­ri­ment, za­to što su ov­dje umjet­ni­ci iz Cr­ne Go­re, Ru­si­je, Ukra­ji­ne, iz ci­je­log svi­je­ta i to ve­o­ma sna­žno obo­ga­ću­je, za­to što mi je­dan od dru­gog uči­mo. Svi smo raz­li­či­ti i za­to smo do­bri i mi­slim da će „Ju­go­o­ce­a­ni­ja” usko­ro ima­ti svo­ju umjet­nič­ku ko­lek­ci­ju – ka­že Cvet­kov.
On do­da­je da je pej­zaž pre­kra­san, a ad­mi­ni­stra­tiv­na at­mos­fe­ra ve­o­ma po­volj­na, jer ih u zgra­di obi­la­ze funk­ci­o­ne­ri lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pi­ta­ju ih šta im je po­treb­no, sta­vlja­ju­ći svo­je ka­pa­ci­te­te na uslu­gu.
– To je ve­o­ma vri­jed­no, jer mi smo sprem­ni da ra­di­mo za Ko­tor, da po­ma­že­mo, da svo­je stva­ra­la­štvo, ener­gi­ju, ta­lent pre­ne­se­mo ov­dje. Ne­u­o­bi­ča­je­no ve­li­ka je čast za nas da ima­mo od­go­va­ra­ju­će pro­sto­ri­je za rad u Ko­to­ru, gra­du sa ta­kvom isto­ri­jom, lje­po­tom, kul­tu­rom - ka­zao je Cvet­kov, ko­ji ima ve­li­ko is­ku­stvo kao ured­nik dječ­jeg pro­gra­ma na Ru­skoj te­le­vi­zi­ji.
Bi­će mu za­do­volj­stvo, ka­že, da u sklo­pu Ko­tor Ar­ta ra­di sa dje­com.
– Po­zi­vam svu dje­cu Ko­to­ra da do­đu u dvo­ri­šte „Ju­go­o­ce­a­ni­je”, tu će­mo pra­vi­ti ve­li­ku skulp­tu­ru u bo­ji, cr­ta­će­mo ogrom­ne sli­ke, ra­di­će­mo če­ti­ri pu­ta sed­mič­no na ovom ma­lom tr­gu. Iz mog is­ku­stva znam da se ja­vlja­ju dje­ca, a uglav­nom do­đu i ro­di­te­lji, ba­ke, de­ke, pa i oni ra­de sa nji­ma, ka­že ve­dri i na­smi­ja­ni Dmi­trij Cvet­kov.
Me­đu do­ma­ćim sli­ka­ri­ma svo­je ate­lje u „Art cen­tru Du­klja” ima­ju Đor­đe Ra­šo­vić, Du­brav­ka Mi­li­vo­je­vić, Du­ši­ca Ive­tić, Da­vid De­li­ba­šić, Ti­ja­na Gor­dić, Adin Ras­to­der, Jo­van Mi­lo­še­vić, Mil­ka De­li­ba­šić, Ta­nja Mar­kuš, Ivo­na Mi­ja­no­vić, Na­od Zo­rić, Jo­vo Pe­tri­če­vić, Ma­ri­ca i Ba­to Bo­lje­vić, Igor Rak­če­vić, So­nja Đu­ra­no­vić i dru­gi, ko­ji su do­šli po kon­kur­su ULUCG, ili na po­ziv or­ga­ni­za­to­ra.
– Ovo je sjaj­na po­nu­da jer mo­že da se ra­di na mi­ru, bez op­te­re­će­nja ho­će se li ne­što po ku­ći pro­su­ti, a ujed­no će­mo ras­te­re­ti­ti ku­ću sli­ka­ma ko­je su se na­go­mi­la­le to­kom go­di­na - ka­že Mi­lo­dar­ka Sta­ma­to­vić, pro­fe­sor­ka li­kov­ne umjet­no­sti u OŠ „Sa­vo Ilić” i u Gim­na­zi­ji, čla­ni­ca ULUCG od 1986. go­di­ne.
Jev­ge­nij Dip­skij, sli­kar iz Mo­skve, ko­ji ži­vi i ra­di u Min­he­nu, tek je do­šao na po­ziv Ma­ra­ta Gelj­ma­na, pred­sjed­ni­ka Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity. Ka­že da mu se do­pa­da pej­zaž sa pro­zo­ra ate­ljea ko­ji gle­da na Lu­ku Ko­tor, do­pa­da mu se ko­le­gi­jal­nost i at­mos­fe­ra, a pla­ni­ra da sli­ka i da pra­vi skulp­tu­re. Smje­šten je na Ja­zu, a do­la­zi­će u Ko­tor sva­ki dan.
M.D.Po­po­vić


Po­pra­vlja­ju da bi sli­ka­li

- Udru­že­nje je ras­pi­sa­lo kon­kurs za de­set lju­di, ali zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja u ate­lje­i­ma je tri­de­se­to­ro, po dvo­je, tro­je, ne­ki su sa­mi. Ko­ri­sti­će­mo pro­stor bes­plat­no dvi­je go­di­ne, sva­ki dan, a va­lja­lo bi da tu bu­de­mo i vi­ken­dom, da bi po­sje­ti­o­ci mo­gli da do­đu i vi­de šta ra­di­mo. Pro­sto­ri­je su u po­pri­lič­no lo­šem sta­nju, vla­ga je, zi­do­vi su ru­i­ni­ra­ni, ni­je bi­lo vra­ta, mo­ra­li smo da po­sta­vi­mo bra­ve. Čla­no­vi Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka su na če­tvr­tom spra­tu, ko­ji je ta­ko­đe do­sta pro­pao, jer je krov pro­ki­šnja­vao - ka­že sli­kar­ka Ti­ja­na Gor­dić iz Bi­je­log Po­lja, ko­ja ži­vi na Ce­ti­nju.