Her­ceg­nov­ski sa­jam „Trg od knji­ge” za­vr­šen je prek­si­noć uru­či­va­njem pla­ke­ta naj­u­spje­šni­jim uče­sni­ci­ma ovo­go­di­šnjeg 13. iz­da­nja svet­ko­vi­ne knji­zi u čast. Sa­jam­ske na­gra­de do­dje­lju­ju se dje­li­ma ko­ja po svom kva­li­te­tu i zna­ča­ju na­uč­nog i umjet­nič­kog do­stig­nu­ća pred­sta­vlja­ju iz­u­ze­tan na­por iz­da­va­ča, ured­ni­ka i pi­sa­ca. Na­gra­đu­ju se dje­la iz­da­ta u pe­ri­o­du iz­me­đu pro­šlo­go­di­šnjeg i ovo­go­di­šnjeg saj­ma, ka­ko je ob­ja­snio prof. dr Go­ran Mak­si­mo­vić, pred­sjed­nik ži­ri­ja.
Pla­ke­ta za iz­da­vač­ki po­du­hvat go­di­ne pri­pa­la je Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti i Za­vo­du za udž­be­ni­ke iz Be­o­gra­da. Na­gra­da im je pri­pa­la za iz­da­nje „Reč­nik poj­mo­va li­kov­nih umet­no­sti i ar­hi­tek­tu­re”. Ka­ko je re­kao dr Mak­si­mo­vić, obra­zla­žu­ći ovu na­gra­du, u „Reč­ni­ku” su ob­ja­vlje­na do­stig­nu­ća ra­ni­je ute­me­lje­nog ve­li­kog na­uč­nog pro­jek­ta iz­ra­de umjet­nič­kog i na­uč­nog lek­si­ko­na iz obla­sti li­kov­nih umjet­no­sti i ar­hi­tek­tu­re.
- Lek­si­kon­ske od­red­ni­ce ob­u­hva­ta­ju op­štu isto­ri­ju, pri­ro­du, svoj­stva i funk­ci­ju dvi­je srod­ne obla­sti: li­kov­ne umjet­no­sti i ar­hi­tek­tu­re, a opi­su­ju fe­no­me­ne, lič­no­sti i dje­la od an­tič­ke do sa­vre­me­ne umjet­no­sti, te od afrič­kih ple­men­skih skulp­tu­ra, pre­ko ita­li­jan­ske re­ne­san­se, do sa­vre­me­nih du­bo­re­za, gra­vi­ra i sli­kar­skih kom­po­zi­ci­ja na­sta­lih me­đu ju­žno­slo­ven­skim na­ro­di­ma – re­kao je dr Mak­si­mo­vić.
Pla­ke­ta za naj­bo­lju edi­ci­ju pri­pa­la je IP „Ar­hi­pe­lag” za edi­ci­ju „De­la Da­ni­la Ki­ša“, ko­ja je pri­re­di­la Mir­ja­na Mi­o­či­no­vić. Po­seb­no vri­jed­nu či­nje­ni­cu pred­sta­vlja ob­ja­vlji­va­nje Ki­šo­vih film­skih sce­na­ri­ja ko­ji do sa­da ni­su bi­li uvr­šte­ni u iz­da­nja nje­go­vih sa­bra­nih dje­la, a ko­ji po­red re­pre­zen­ta­tiv­nih i po­zna­tih tek­sto­va, kao što su ro­ma­ni „Pe­šča­nik“ i „Ba­šta, pe­peo“, te auto­po­e­tič­ka i po­le­mič­ka stu­di­ja „Čas ana­to­mi­je“, iz­no­va raz­ot­kri­va­ju ak­tu­el­nost Ki­šo­vog dje­la.
Ži­ri je Pla­ke­tu za naj­ljep­šu knji­gu do­di­je­lio IP „Kre­a­tiv­ni cen­tar“, ta­ko­đe iz Be­o­gra­da, za knji­gu Si­me­o­na Ma­rin­ko­vi­ća, „Pri­če od A do Š“, za ko­ju su ilu­stra­ci­je ura­di­li Ti­ho­mir Če­la­no­vić i Du­šan Pa­vlić. U obra­zlo­že­nju se na­vo­di da je ri­ječ o „iz­u­zet­no kre­a­tiv­noj, sa­vre­me­no iz­ve­de­nim gra­fič­kim rje­še­nji­ma i ilu­stra­ci­ja­ma, ko­je su raz­vi­je­ne na ni­vo vi­še­znač­nih sim­bo­la u pot­pu­noj ko­re­spon­den­ci­ji sa knji­žev­nim tek­stom”.
Pla­ke­tu za naj­bo­lju dje­či­ju knji­gu je do­bi­la IP „Pče­li­ca” iz Pod­go­ri­ce i Čač­ka, za knji­gu Da­vi­da Var­te­be­di­ja­na „Ilu­stro­va­ni ro­ken­rol vo­dič”. Obra­zla­žu­ći ovo pri­zna­nje dr Mak­si­mo­vić je na­gla­sio da su „ovo za­ni­mlji­va ka­zi­va­nja o ro­ken­ro­lu kao po­pu­lar­nom mu­zič­kom po­kre­tu dru­ge po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka, is­pri­ča­na kroz ma­što­vi­to sje­di­nja­va­nje tek­stu­al­nog i vi­zu­el­nog do­ži­vlja­ja zna­čaj­nih kom­po­zi­ci­ja, auto­ra i ben­do­va. Po­seb­nu vri­jed­nost ovo­ga iz­da­nja pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da je ru­ko­pis u ci­je­lo­sti pri­la­go­đen dje­či­jem uz­ra­stu i da sa­dr­ži pre­vas­hod­ni edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter”.
Na­gra­de je do­bit­ni­ci­ma uru­čio Vla­di­mir Dže­le­to­vić, se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti SO Her­ceg No­vi, ko­ji je na­veo da je na­mje­ra or­ga­ni­za­to­ra Tr­ga od knji­ge - Grad­ske bi­bli­o­te­ke i či­ta­o­ni­ce, kao i Op­šti­ne Her­ceg No­vi, da upr­kos ta­ko­zva­nim sa­vre­me­nim tren­do­vi­ma ko­ji­ma se če­sto ba­na­li­zu­je i obe­smi­šlja­va sva­ka vri­jed­nost, ugra­de još ko­ji ka­men u be­de­me u ko­ji­ma se gra­di bra­na i kul­tu­ra. Pod­sje­tio je i da su to­kom saj­ma obi­lje­že­na tri zna­čaj­na ju­bi­le­ja: 80 go­di­na od ro­đe­nja Da­ni­la Ki­ša, 50 go­di­na od smr­ti Alek­san­dra Le­sa Iva­no­vi­ća i 100 go­di­na od ro­đe­nja Bran­ka Ćo­pi­ća.
- U pro­te­klih osam da­na uvje­ri­li smo se da se štam­pa­na knji­ga ne pre­pu­šta pro­šlo­sti i za­bo­ra­vu i ne po­su­sta­je pred na­le­tom no­vih teh­no­lo­gi­ja. Njom se ču­va i zna­ča­jan seg­ment ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re, ali što je još bit­ni­je ču­va­ju se ži­vi­ma vri­jed­no­sti na ko­ji­ma po­či­va da­na­šnja ci­vi­li­za­ci­ja – re­kao je Dže­le­to­vić.
Na kra­ju, na Tr­gu od knji­ge svi­ra­la je nov­ska gru­pa „Ka­stel nu­o­vo”. Z. ŠA­KO­TIĆ


Vje­ra u knji­gu i kul­tu­ru

U ime na­gra­đe­nih za­hva­lio se Dra­go­ljub Ko­ji­čić, iz be­o­grad­skog Za­vo­da za udž­be­ni­ke, is­ti­ču­ći da sva­ka na­gra­da ko­li­ko go­vo­ri o ono­me ko je njen la­u­re­at, isto to­li­ko go­vo­ri i o oni­ma ko­ji us­po­sta­vlja­ju kri­te­ri­ju­me.
- Ve­o­ma mi je dra­go, po­go­to­vo kad vi­dim ova mla­da li­ca, da po­sto­ji bunt onih ko­ji vje­ru­ju u kul­tu­ru i ko­ji se na ozbi­ljan na­čin ba­ve kul­tu­rom i ko­ji će pre­ni­je­ti kul­tu­ru u bu­du­će vri­je­me. Ove go­di­ne, svih ovih ve­če­ri, od go­spo­đe Vi­de Og­nje­no­vić i nas dru­gih ko­ji smo sje­di­li za ovom tri­bi­nom, pro­vla­či se za­jed­nič­ki ime­ni­telj da vje­ru­je­mo u knji­gu i da vje­ru­je­mo u elit­nu kul­tu­ru. U to ime, go­spo­do hva­la vam, bi­li ste dio ovog pro­jek­ta – re­kao je Ko­ji­čić.


Epo­ha bez sa­vje­sti

Po­sljed­nje ve­če Tr­ga od knji­ge ni­je pro­šlo bez pro­mo­ci­je. Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da uži­va u po­e­zi­ji ču­ve­nog so­vjet­skog pje­sni­ka Bu­la­ta Oku­dža­ve (1924-1997), či­je dje­lo je do­stup­no i na srp­skom za­hva­lju­ju­ći be­o­grad­skoj iz­da­vač­koj ku­ći Pa­i­de­ia. Ovaj ku­ća iz­da­la je iz­bor i pre­vod Oku­džav­nih sti­ho­va ob­je­di­nje­nih u knji­gu „Ogle­da­lo”. U ime iz­da­va­ča go­vo­rio je Pe­tar Ži­va­di­no­vić, ured­nik Pa­i­de­ie, a od­su­stvo pre­vo­di­o­ca Mi­ha­i­la B. Đa­ko­vi­ća, od­lič­no su na­do­mje­sti­li glu­mac De­jan Đo­no­vić i vo­di­telj­ka Želj­ka Če­pić, ko­ji su či­ta­li nje­gov tekst. Da uti­sak bu­de pot­pun po­bri­nu­li su se ru­ski umjet­ni­ci Na­ta­li­ja Ra­si­je­va – glu­mi­ca No­vog mo­skov­skog dram­skog te­a­tra, gi­ta­ri­sta Da­nil Ba­sner i do­mri­sta Kon­stan­tin Fjo­do­rov.
Ka­ko je is­ta­kao Đa­ko­vić „Oku­dža­va je vas­kr­snuo u ru­skoj li­te­ra­tu­ri čo­vje­ka, po­je­din­ca, usa­mlje­nog sta­nov­ni­ka ve­li­kog gra­da, žr­tvu „slav­ne epo­he”. I to ne na pro­test­ni ”di­si­dent­ski” na­čin, već na bes­kraj­no lir­ski i ne­na­sil­ni. Upra­vo za­to je bo­ri­ti se pro­tiv Oku­dža­vi­nog uti­ca­ja i po­pu­lar­no­sti ide­o­lo­zi­ma iz CK KPSS bi­lo ta­ko te­ško, upr­kos svim mo­gu­ćim cen­zu­ra­ma soc­re­a­li­zma i za­htje­vi­ma zva­nič­ne kri­ti­ke”.
- Ne­vje­ro­vat­no je nje­go­vo umi­je­će, da sa sva­kim po­je­di­nim slu­ša­o­cem us­po­sta­vi svo­je­vr­stan dvo­smjer­ni du­hov­ni kon­takt. Na taj na­čin, slu­ša­ju­ći Oku­dža­vi­ne pje­sme pre­tva­ra­mo se u nje­go­vog sa­be­sjed­ni­ka, po­sto­je sa­mo slu­ša­lac i pje­snik, a pje­snik i pje­vač pre­u­zi­ma na se­be na­še bri­ge, od­go­va­ra na na­ša pi­ta­nja, umi­ru­je nas, pod­u­ča­va i uli­va nam na­du. Pje­vao je o lju­ba­vi i na­di i uči­nio da lju­di sa­ču­va­ju na­du i da po­vje­ru­ju u lju­bav, u vri­je­me ka­da je to bi­lo naj­ma­nje lo­gič­no. To so­vjet­sko sto­lje­će će ga na kra­ju obi­lje­ži­ti, ako ni­ka­ko dru­ga­či­je, on­da u sva­kom slu­ča­ju kao „sa­vjest epo­he bez sa­vje­sti”. U mno­gim pje­sma­ma je u du­bo­kom pod­tek­stu pri­sut­na me­ta­fo­rič­nost, kao i za nje­ga ta­ko ka­rak­te­ri­stič­na am­bi­va­lent­nost, ko­ja ga je pra­ti­la či­ta­vog ži­vo­ta zbog te­ških po­ro­dič­nih oži­lja­ka, bor­be iz­me­đu vje­re i ate­i­zma, na­de i raz­o­ča­re­nja, sre­će i bo­la – pro­či­tao je Đo­no­vić dio iz tek­sta Đa­ko­vi­ća.
Z. Š.