Po­vo­dom smr­ti prof. dr Bla­go­te Mr­ka­i­ća, pro­svjet­nog rad­ni­ka, is­tak­nu­tog na­uč­nog stva­ra­o­ca i vi­še­de­ce­nij­skog pro­fe­so­ra na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću ju­če je u pri­su­stvu po­ro­di­ce, ko­le­ga i gra­đa­na na toj vi­so­ko­škol­skoj in­sti­tu­ci­ji, odr­ža­na ko­me­mo­ra­tiv­na sjed­ni­ca. Opra­šta­ju­ći se od ko­le­ge i pri­ja­te­lja prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca je na­gla­sio da je Mr­ka­ić, ži­ve­ći do­sto­jan­stve­ni ži­vot po­put li­ko­va iz pje­sme Le­sa Iva­no­vi­ća „ko­ji ti­ho tra­ju u vre­me­nu”, ži­vio u du­hu svo­ga ime­na, ko­je ga je na­dah­nu­lo, te da je na­ma svi­ma po­da­rio po­znan­stvo s njim.
– Bla­go­ta Mr­ka­ić je bio i ostao onaj naš do­bro zna­ni ko­le­ga i pri­ja­telj, bla­go­ro­dan, do­bre na­mje­re, u svom po­zi­vu pro­fe­so­ra na­la­ze­ći in­te­lek­tu­al­ni sklad, smi­sao du­hov­nog po­sto­ja­nja, ra­de­ći na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu ča­sno i od­go­vor­no, od 1989. do od­la­ska u pen­zi­ju 2008. go­di­ne. Po­red od­go­vor­ne du­žno­sti su­pru­ga i oca fa­mi­li­je u slo­že­nim vre­me­ni­ma ko­ja su iza nas, uz sre­ću da mu Bog po­da­ri div­no po­tom­stvo, ko­jim se mo­že po­no­si­ti pred ovim gra­dom, Bla­go­ta Mr­ka­ić se to­kom svog ča­snog po­sto­ja­nja is­traj­no raz­vi­jao u vr­snog in­te­lek­tu­al­ca, pro­svjet­nog rad­ni­ka, po­sto­ja­no pro­la­ze­ći sve ključ­ne fa­ze i rad­ne an­ga­žma­ne na pla­nu lič­nog usa­vr­ša­va­nja i sti­ca­nja naj­ši­rih zna­nja iz stru­ke i na­u­ke – ka­zao je Ko­pri­vi­ca, pod­sje­tiv­ši na nje­gov ži­vot­ni put, pro­fe­si­o­nal­nu ka­ri­je­ru.
On je do­dao da je Mr­ka­ić, kao is­ku­san pe­da­gog, i vr­stan po­zna­va­lac srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, iz­vo­dio na­sta­vu me­to­di­ke srp­skog je­zi­ka sa škol­skim ra­dom na Od­sje­ku za raz­red­nu na­sta­vu Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta i dr­žao pre­da­va­nja iz uvo­da u knji­žev­nost i me­to­di­ke srp­skog je­zi­ka na Od­sje­ku za uči­telj­ske stu­di­je.
- Bio je vr­stan me­to­di­čar, men­tor na škol­skom ra­du. Spek­trom svo­jih pro­svjet­no-pe­da­go­ških ak­tiv­no­sti, zna­nja i naj­ši­rih in­te­re­so­va­nja, va­žio je za pro­fe­so­ra od po­što­va­nja i ugle­da. Kao ta­kav i osta­je u na­šim sje­ća­nji­ma. Kao na­da­ren pre­da­vač po lič­noj vo­ka­ci­ji, ko­ji je uva­ža­vao svo­je stu­den­te, sa­vje­stan, vri­je­dan i da­ro­vit pro­svjet­ni rad­nik, lič­nost sa pu­no du­ha i zna­nja, me­đu svim ge­ne­ra­ci­ja­ma stu­de­na­ta, ko­ji­ma je pre­da­vao, ste­kao je po­što­va­o­ce. Ta­ko­đe i me­đu ko­le­ga­ma, pro­fe­so­ri­ma na ma­tič­noj ka­te­dri, fa­kul­te­tu i ši­re. Ob­ja­vio je vi­še od 150 re­spek­ta­bil­nih čla­na­ka i ras­pra­va, de­vet na­uč­nih stu­di­ja, i uče­stvo­vao u vi­še za­jed­nič­kih na­uč­nih pro­je­ka­ta. Oba­vljao je i du­žnost ru­ko­vo­di­o­ca Stu­dij­skog pro­gra­ma. Bio je pro­de­kan za na­u­ku i usa­vr­ša­va­nje na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u dva man­da­ta. To­kom svog plod­nog pe­da­go­škog i na­uč­nog ra­da na­gra­đi­van je sa vi­še ugled­nih dru­štve­nih pri­zna­nja, me­đu ko­ji­ma Or­de­nom ra­da sa sre­br­nim vi­jen­cem – ka­zao je Ko­i­pri­vi­ca.
Doc. dr Ve­se­lin Mi­ća­no­vić je re­kao da je struč­nim, pro­fe­si­o­nal­nim i na­da­sve ljud­skim dje­li­ma Mr­ka­ić osta­vio traj­ne uspo­me­ne kod svo­jih ko­le­ga, pri­ja­te­lja i stu­de­na­ta ko­ji­ma je ne­se­bič­no pre­no­sio zna­nje.
- Prof. dr Bla­go­ta Mr­ka­ić je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih ute­me­lji­va­ča aka­dem­skog Stu­dij­skog pro­gra­ma za obra­zo­va­nje uči­te­lja. Sva iz­bor­na aka­dem­ska zva­nja, od pro­fe­so­ra vi­še ško­le, pre­ko do­cen­ta, van­red­nog pro­fe­so­ra do re­dov­nog pro­fe­so­ra, on je sti­cao ra­de­ći na ovom stu­dij­skom pro­gra­mu. Pro­fe­sor Mr­ka­ić je na Uni­ver­zi­te­tu pro­veo 26 go­di­na, u stal­nom ran­dom od­no­su do 2008. a po­sli­je pen­zi­o­ni­sa­nja ho­no­rar­no do 2015. go­di­ne. Ak­tiv­no je uče­stvo­vao u re­dak­ci­ji ra­znih li­sto­va i ča­so­pi­sa, bio re­cen­zent znat­nog bro­ja knji­ga iz obla­sti po­e­zi­je, pro­ze, dram­ske knji­žev­no­sti iz do­me­na knji­žev­ne kri­ti­ke, bio član ko­mi­si­je za do­dje­lu pre­sti­žne re­pu­bli­ke na­gra­de „Ok­to­ih”. Kao na­uč­ni rad­nik uče­stvo­vao je sa sa­op­šte­nji­ma svo­jih ra­do­va na ve­li­kom bro­ju do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih na­uč­nih i struč­nih sku­po­va i sim­po­zi­ju­ma - ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Mi­ća­no­vić.
L.N.