Ob­no­vlje­na knji­ga „Vi­ta Ko­to­ra­nin, ne­i­mar De­ča­na” auto­ra Ri­sta Ko­vi­ja­ni­ća, u iz­da­nju „Knji­ža­re So” iz Her­ceg No­vog, pred­sta­vlje­na je pr­vi put u cr­kvi Sv. Ni­ko­le u Ko­to­ru, u or­ga­ni­za­ci­ji ko­tor­skog Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo”. Knji­ga je po­sve­će­na Vi­ti Ko­to­ra­ni­nu, pro­to­maj­sto­ru (glav­ni ar­hi­tek­ta), ko­ji je od 1328. do 1335. go­di­ne, za­jed­no sa gru­pom za­na­tli­ja iz Ko­to­ra, gra­dio Vi­so­ke De­ča­ne, za­du­žbi­nu Ste­fa­na De­čan­skog i ca­ra Du­ša­na. Za­hva­lju­ju­ći po­sve­će­no­sti Ni­ko­le Ma­lo­vi­ća, iz­da­va­ča i ured­ni­ka ovog iz­da­nja, pi­sca ko­ji nje­gu­je li­te­ra­tu­ru sa te­ma­ma ve­za­nim za mo­re i Bo­ku Ko­tor­sku, knji­ga je do­bi­la pot­pu­no no­vo ru­ho, te je sta­ra ras­ku­pu­sa­na knji­ga, uz bo­ga­tu opre­mu, u kva­li­tet­nom tvr­dom po­ve­zu, do­bi­la sa­vre­me­ni iz­gled fo­to­mo­no­gra­fi­je. Vr­sni knji­žar je uba­cio ilu­stra­ci­je, iz­dvo­jio u fu­sno­ta­ma mno­ga ob­ja­šnje­nja, u ve­li­kom slo­gu dao naj­va­žni­je po­dat­ke, te na po­pu­la­ran na­čin pri­re­dio već za­bo­ra­vlje­nu ar­hiv­sku gra­đu.
„Ko­tor­ska dli­je­ta is­pi­sa­la su di­plo­mu na Vi­so­kim De­ča­ni­ma. Ma­na­stir is­kle­san od ka­me­na pri­je sko­ro 700 go­di­na sto­ji i da­nas kao sa­li­ven. De­čan­ski ži­vo­pis odu­ho­vio je Vi­ti­no dje­lo. Po mno­štvu fre­sa­ka, a ima ih pre­ko 1.000, to je jed­na od naj­bo­ga­ti­jih cr­ka­va na svi­je­tu”, za­pi­sao je Ma­lo­vić.
On je do­dao da je Ko­tor bio naj­kul­tur­ni­ji grad srp­ske dr­ža­ve to­kom 200-go­di­šnje vla­da­vi­ne Ne­ma­nji­ća.
- Ovo je knji­ga o srp­skom sred­njem vi­je­ku, u ko­me se čas se­li­mo na Pri­mor­je, u Bo­ku Ko­tor­sku, a čas na kon­ti­nent. Kao da je ri­ječ o ka­kvoj isto­rij­skoj či­tan­ci, li­sta­mo stra­ni­ce po ko­ji­ma ca­re­vi, ar­hi­e­pi­sko­pi, umjet­ni­ci, di­plo­ma­te, pro­to­ve­sti­ja­ri, tr­gov­ci i za­na­tli­je pro­vi­ja­va­ju kao ju­na­ci - is­ta­kao je Ma­lo­vić.
Vi­ta Ko­to­ra­nin sa­gra­dio je de­čan­ski ep po­la vi­je­ka pri­je Ko­sov­ske bit­ke (1389), po­di­gav­ši naj­ra­sko­šni­ju srp­sku sred­njo­vje­kov­nu gra­đe­vi­nu – spo­me­nik svjet­ske kul­tur­ne i umjet­nič­ke ba­šti­ne, ka­zao je Ma­lo­vić.
- Kao ro­đe­ni Ko­to­ra­nin osje­ćam se za­do­volj­no i po­no­sno zbog ovog iz­da­nja. Bi­lo mi je vr­lo va­žno da apo­stro­fi­ram bo­ga­tu bi­o­gra­fi­ju i stva­ra­la­štvo mo­ga dje­da Ri­sta Ko­vi­ja­ni­ća, jer to je vr­hun­ska du­hov­nost sta­rog Cr­no­gor­ca. Kao knji­žev­nik i isto­ri­čar pod­stak­nut re­zul­ta­ti­ma svo­jih na­uč­nih is­tra­ži­va­nja u ko­tor­skom ar­hi­vu, ko­ja su se od­no­si­la na ve­ze Ko­to­ra sa Sr­bi­jom iz do­ba Ne­ma­nji­ća, moj djed je 1962. go­di­ne na­pi­sao knji­žev­no dje­lo pod na­slo­vom „Vi­ta Ko­to­ra­nin - ne­i­mar De­ča­na”, gdje je har­mo­nič­no uskla­dio na­uč­na is­tra­ži­va­nja i ar­hiv­ske za­pi­se sa po­et­skim du­hom i iz­ra­zom - ka­zao je Bra­ti­slav Sti­pa­nić, unuk Ri­sta Ko­vi­ja­ni­ća, pro­fe­sor na Gra­đe­vin­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du.
Knji­gu iz 1962. go­di­ne, ko­ju mu je sa po­sve­tom po­klo­nio autor, Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, pa­roh ko­tor­ski, lju­bo­mor­no je ču­vao u svo­joj bi­bli­o­te­ci, kao mla­di sve­šte­nik ko­ji je 1969. go­di­ne pr­vi put do­šao na slu­žbu u Ko­to­ru. Bi­la mu je, ka­že, „kao bu­kvar”.
-Uka­zao sam na tu knji­gu Ni­ko­li Ma­lo­vi­ću 2000. go­di­ne, ni­je znao da ona po­sto­ji, znao je za Ri­sto­ve „Ko­tor­ske me­da­ljo­ne”. Fan­ta­stič­no je ka­ko je on sa­da toj knji­zi dao no­vi ži­vot. Ko bu­de htio da či­ta, ko ho­će da zna istin­ski ne­što o Ko­to­ru, sad će ima­ti oda­kle da to sa­zna, jer do sa­da je ta knji­ga bi­la iz­gu­blje­na kao bi­ser u ne­kom bla­tu, ta­ko da je nje­no po­ja­vlji­va­nje neo­bič­no zna­čaj­no za srp­sku kul­tu­ru - ka­zao je otac Mom­či­lo.
M.D.P.


Fra­tar i maj­stor

- Ko­tor je u to do­ba bio u ze­ni­tu svog raz­vo­ja. Vi­to je pri­pa­dao fra­nje­vač­kom re­du i u do­ba ka­da od­nos ri­mo­ka­to­li­čan­stva i pra­vo­sla­vlja još ni­su po­pri­mi­li to­li­ko an­ta­go­ni­zma, pod­jed­na­ko su ga an­ga­žo­va­li i Mle­ča­ni i Ne­ma­nji­ći. Vje­ru­jem da je fra Vi­to ta­da ne­gdje po­red De­ča­na slu­žio mi­su i ni­ko­me to ni­je sme­ta­lo. Je­dan od Vi­to­vih sa­rad­ni­ka je i Mi­len ka­me­no­re­zac, ko­ji je za­jed­no sa su­pru­gom Ma­rom sa­hra­njen u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ko­to­ru. On je vje­ro­vat­no ra­dio one ukra­se, gri­fo­ne, ple­te­ni­ce... Ri­sto Ko­vi­ja­nić je pro­na­šao sve nje­go­ve sa­rad­ni­ke - za­na­tli­je, na­pra­vio je svo­je­vr­sno is­tra­ži­va­nje Sta­rog gra­da Ko­to­ra - ob­ja­snio nam je Kri­vo­ka­pić.