B
e­o­grad­ski hor „Vi­va voks” ko­jim di­ri­gu­je Ja­smi­na Lo­rin, za ko­ji se slo­bod­no mo­že re­ći da ha­ra re­gi­o­nal­nom sce­nom, na­kon Tiv­ta na­stu­pio je i na te­ra­si KIC „Bu­do To­mo­vić”, a si­noć je svo­ju mi­ni cr­no­gor­sku tur­ne­ju za­vr­šio kon­cer­tom u Her­ceg No­vom. Ener­gi­ja ko­ju su na sce­nu do­ni­je­li pre­ni­je­li su i na pu­bli­ku. Oni ko­ji vi­še vo­le kla­si­ku, i po­dje­lu na kla­sič­ne for­me kao kon­cert za vi­o­li­nu i or­ke­star, kon­cert bi mo­gli na­zva­ti i žur­ka za hor i pu­bli­ku. Jer, već sa pr­vim tak­to­vi­ma te­me iz fil­ma „Ma­triks”, pu­bli­ka u ko­joj je za­i­sta bi­lo svih uz­ra­sta, od se­dam do 77, kre­ta­la se i di­sa­la u rit­mu me­lo­di­ja ko­je iz­vo­de čla­no­vi ho­ra „Vi­va voks”. Na­rav­no, bi­lo je tu kom­po­zi­ci­ja za sva­či­ji ukus, od ro­ka, dže­za, hard ro­ka, sim­fo­nij­skog ro­ka, teh­no mu­zi­ke… I na­rav­no, sve u nji­ho­vom sti­lu, sa mno­go bit­bok­sa – od­no­sno ka­da ljud­ski glas, uz po­moć mi­kro­fo­na, imi­tra zvu­ke uda­ralj­ki.
Pret­hod­no, za no­vi­na­re je odr­ža­na krat­ka kon­fe­ren­ci­ja na ko­joj su go­vo­ri­li čla­no­vi ho­ra Sa­nja Ma­cu­ra, Sr­đan Mla­de­no­vić i Mar­ko Živ­ko­vić. Ina­če, ova dva od­lič­na te­no­ra pu­bli­ka je ču­la i u so­lo di­o­ni­ca­ma, a Živ­ko­vić je i dru­gi aran­žer ho­ra.
Da bi zvu­ča­li ona­ko ka­ko pu­bli­ka sa­da već oče­ku­je od njih za­i­sta mno­go vje­žba­ju, i pje­va­nje, ali i ko­re­o­gra­fi­je. Sed­mič­no, ka­da ne pla­ni­ra­ju kon­cer­te to je obič­no dva pu­ta, a pred kon­cer­te oku­plja­ju se i pje­va­ju sva­ki dan. Re­per­to­ar je ra­zno­vr­stan i stvar je do­go­vo­ra.
– Tru­di­mo se da na­đe­mo kom­pro­mis, i ge­ne­ral­no se tru­di­mo da pje­va­mo ono što že­li­mo, jer mi­sli­mo da je­di­no na taj na­čin i pu­bli­ci mo­že­mo pre­ni­je­ti ener­gi­ju ko­ju osje­ća­mo dok pje­va­mo. Sva­ka ova pje­sma je naš iz­bor – ka­že Mla­de­no­vić.
Po­če­li su kao kla­si­čan hor, i po­ste­pe­no, po­če­li su da uba­cu­ju sa­vre­me­nu mu­zi­ku na re­per­to­ar, a ko­ju pu­bli­ka do­tad ni­je ni za­mi­šlja­la da mo­že iz­vo­di­ti hor a ka­pe­la.
- Ve­li­ka nam je že­lja da na re­per­to­ar uvr­sti­mo i kom­po­zi­ci­je na­ših čla­no­va ho­ra ko­ji se ba­ve mu­zi­kom, kom­po­no­va­njem. To je i lo­gi­čan sli­jed do­ga­đa­ja. Mi­slim da će to bi­ti još je­dan iza­zov, jer to ni­je isto kao iz­vo­di­ti već po­zna­to dje­lo ili kom­po­zi­ci­ju – ka­že Ma­cu­ra.
Sma­tra­ju da nji­ho­vom uspje­hu po­red di­ri­gent­ki­nje, ko­re­o­gra­fa, lju­di ko­ji se ba­ve scen­skim efek­ti­ma, po­seb­no do­pri­no­si i rad aran­že­ra. U sa­dej­stvu aran­že­ra i di­ri­gent­ki­nje tek se do­la­zi do pje­sme ko­ja će do­bro zvu­ča­ti.
- Ge­ne­ral­no, bi­ra­mo pje­sme ko­je su ener­gič­ne u sa­sta­vu u ko­me se iz­vo­de, bez ob­zi­ra na mu­zič­ki pra­vac. Ide­ja ko­jom se ru­ko­vo­di­mo je­ste da te pje­sme, i bez tih in­stru­me­na­ta, zvu­če ener­gič­no. Za­to nam se i de­ša­va na na­šim kon­cer­ti­ma lju­di re­a­gu­ju kao da je is­pred njih rok bend, sa sve ska­ka­njem, skan­di­ra­njem… - ka­že Živ­ko­vić, do­da­ju­ći da su pro­šli put u Pod­go­ri­ci go­sto­va­li pri­je če­ti­ri go­di­ne.
Kon­cert je odr­žan u sklo­pu mu­zič­kih pro­gra­ma ma­ni­fe­sta­ci­je Pod­go­rič­ko kul­tur­no lje­to.Ž.J.