Pred či­ta­o­ci­ma je no­vi, kri­mi­na­li­stič­ki ro­man Ob­ra­da Ne­ne­zi­ća ,,Še­ta­či po mje­se­či­ni”, ko­ji pred­sta­vlja svo­je­vr­snu cr­nu hro­ni­ku jed­ne mla­do­sti. Ro­man se mo­že ku­pi­ti uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan” na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, kao i pred­stav­ni­štvi­ma ,,Da­na”, po ci­je­ni od 4.99 eura.
,,U ko­joj mje­ri po­bje­de i po­ra­zi po­je­din­ca mo­gu pred­sta­vlja­ti sli­ku jed­no­ga vre­me­na po­ka­zu­je ro­man Še­ta­či po mje­se­cu, jer je tra­ge­di­ja po­je­din­ca uvi­jek tra­ge­di­ja ko­lek­ti­va. (Gu­bi­tak čla­na po­ro­di­ce ne ubi­ja po­ro­di­cu, ali je ne­po­vrat­no une­sre­ću­je)”, bi­lje­ži mr Go­ran Ra­do­ji­čić, u tek­stu ,,Tu­ma­ra­nje po pa­klu ili 'Še­ta­či po mje­se­cu'”.
Strah je, bi­lje­ži on, lajt­mo­tiv, strah od sra­mo­te, od ne­is­pu­nje­nja oče­ki­va­nja, od iz­da­je, od sve­ga ono­ga što je u cr­no­gor­skom men­ta­li­te­tu po­sto­ja­no kao lov­ćen­ski krš.
,,Faj­te­ri, o ko­ji­ma go­vo­ri Ne­ne­zi­ćev ro­man, ko­la­te­ral­na su šte­ta tran­zi­ci­o­nih si­stem­skih pro­pu­sta, pa je zbog to­ga ovo cr­na hro­ni­ka jed­ne mla­do­sti, pri če­mu je mla­dost uni­ver­za­lan po­jam i ni­je ni u kom smi­slu ve­za­na za dob. Zlo ko­je je po­sta­vlje­no na­spram mla­do­sti (ne na­spram do­bra) one­mo­gu­ću­je iz­la­zak iz pod­zem­nih slo­je­va svi­je­ta Ne­ne­zi­će­vog ro­ma­na (a i na­še stvar­no­sti). Ro­man ne do­no­si pri­ču o do­bru (jer nje­ga odav­no ne­ma), ne­go o is­tro­še­noj, po­ro­znoj i auto­de­struk­tiv­noj mla­do­sti. A da li je to svi­jet u ko­me mi ži­vi­mo? Da li su me­đu na­ma Do­sta­ni­ći i Faj­te­ri, da li u Pla­vom pre­po­zna­je­mo po­jam kul­tur­nog po­sle­ni­ka ko­ji per­so­ni­fi­ku­je smrad jed­nog svo­je­volj­no po­ni­že­nog slo­ja lju­di ko­ji je za­gli­bio u pri­zem­nom i ni­štav­nom? Da li su pat­njom ge­ne­ra­ci­ja po­no­si­tih maj­ki za­vi­je­nih u cr­no obe­smi­šlje­ni svi pri­mje­ri čoj­stva i ju­na­štva?”, naglašava Ra­do­ji­čić.
Pri­mje­ću­je da se pri­po­vje­dač po­i­gra­va sa či­ta­o­cem pro­mje­nom per­spek­ti­ve i for­mi­ra­njem pri­ča u pri­či.
,,Ne­ka­da autor tu gu­bi kon­ce i pre­la­zi iz jed­ne per­spek­ti­ve u dru­gu po ne­ko­li­ko pu­ta, ali ne či­ni se da je u pi­ta­nju ne­u­mje­šnost u pri­po­vi­je­da­nju, ko­li­ko že­lja za uslo­žnja­va­njem, zgu­snu­to­šću, ote­ža­va­nju či­ta­nja či­ta­o­cu. Jer ha­o­su ko­ji do­no­si Maj­dan od­go­va­ra ne­do­sljed­nost. Li­ko­vi su no­si­o­ci per­spek­ti­va, pa pra­ti­mo mi­sli Kr­sta, Mi­še­la, Žap­ca, Pi­to­na, Mr­vi­ce, Emi­li, Mak­si­ma i dru­gih, iako se kao pri­vi­le­go­va­na in­stan­ca is­ti­če Ivo Dža­da, ro­ma­no­pi­sac, uče­snik i svje­dok zbi­va­nja. Ot­kri­va­mo i slo­je­ve ro­ma­nesk­ne struk­tu­re ko­ja ima tri ni­voa: ko­lum­na, ro­man o na­stan­ku Ivo­vog ro­ma­na, ro­man o de­ša­va­nji­ma u Maj­da­nu. Ta slo­je­vi­tost obez­bje­đu­je i raz­li­či­te ni­voe in­te­lek­tu­al­nog pro­fi­li­sa­nja pri­po­vje­da­ča, pa Ne­ne­zić kroz ro­man Iva Dža­du vo­di od ne­za­in­te­re­so­va­nog gu­bit­ni­ka me­đu Faj­te­ri­ma do obra­zo­va­nog (ali i da­lje po­gu­blje­nog) ko­lum­ni­ste i ro­ma­no­pi­sca”, mi­šlje­nja je Ra­do­ji­čić.
A.Ć.


Bi­o­gra­fi­ja

Ob­rad Ne­ne­zić je di­plo­mi­ra­ni dra­ma­turg; sce­na­ri­sta du­go­me­tra­žnih fil­mo­va ,,Bal­kan­ska bra­ća” i ,,As pik”, ko­ji je pr­vi cr­no­gor­ski pred­stav­nik za Oska­ra. Autor je dram­skih tek­sto­va ,,Je­le­na Sa­voj­ska”, ,,Pro­ljeć­na že­tva”, ,,No­be­lov­ci”, ,,Ne­že­nje”, ,,Bu­ba­ma­ra”, ,,Bak­suz bluz”, ,,Ta­šti­na­ri­je”, ,,Mul­ti­mi­ni­jev­ci” i autor po­zo­ri­šnih pred­sta­va: ,,Per­so­ne non gra­te”, ,,Žde­ra iz kon­tej­ne­ra”, ,,Sve­ti i pro­kle­ti”. Autor je knji­ga po­e­zi­je ,,Pi­sma go­spo­đi­ci M” i ,,Po­e­zi­ja”, ro­ma­na ,,Lje­to­pi­sje za­bo­ra­vlje­nog gra­da” i ,,Osmi­jeh za Ma­ri­ju Mi­ha­i­lo­vič. Dra­me i po­e­zi­ja su mu pre­ve­de­ni na vi­še je­zi­ka. Na­uč­ne ra­do­ve ob­ja­vlju­je u do­ma­ćim i ino­stra­nim štam­pa­nim i di­gi­tal­nim ča­so­pi­si­ma.