KO­RI­FEJ ili Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val al­ter­na­tiv­nog te­a­tra ko­ji se već če­tvr­tu go­di­nu za re­dom odr­ža­va u Ko­la­ši­nu, po­če­će ove go­di­ne 21. ju­la. Mo­to ovo­go­di­šnjeg jed­no­mje­seč­nog KO­RI­FEJ-a (za­vr­ša­va 22. av­gu­sta) je „Ži­va uli­ca”. Jed­no od za­štit­nih li­ca ovog fe­sti­va­la za ko­ji se mo­že re­ći da se usta­lio, da je na­šao svo­je mje­sto na ma­pi kul­tur­nih – fe­sti­val­skih de­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri, sva­ka­ko je i mla­da glu­mi­ca An­đe­li­ja Ron­do­vić.
● Jed­no ste od za­štit­nih li­ca KO­RI­FEJ-a, ini­ci­ja­tor­ka fe­sti­va­la. U gru­bim cr­ta­ma - što će pu­bli­ka ima­ti pri­li­ke da vi­di ove go­di­ne? Ko­ja će ove go­di­ne bi­ti Va­ša ulo­ga na ovom fe­sti­va­lu, da li će­te po­no­vo dr­ža­ti ra­di­o­ni­ce ili će­mo Vas gle­da­ti u ne­koj dru­goj ulo­zi?
- KO­RI­FEJ - i ove go­di­ne rad sa dje­com, a kraj­nji re­zul­tat pred­sta­va-per­for­mans „Mu­zej la­ži„. Or­ga­ni­za­tor fe­sti­va­la pla­ni­ra da pu­bli­ka vi­di oko 20 pred­sta­va iz Polj­ske, Ita­li­je, Ru­mu­ni­je, Li­tva­ni­je, Slo­vač­ke, Ru­si­je...
● Ko­li­ko je, na­zo­vi­mo to, al­ter­na­tiv­na po­zo­ri­šna sce­na po­treb­na Cr­noj Go­ri, ima li uop­šte svo­ju pu­bli­ku? Ako su ovi od­go­vo­ri po­tvrd­ni, za­što se ba­rem mla­di dram­ski umjet­ni­ci sa­mi ne udru­žu­ju oko ta­kvih pro­je­ka­ta i mi­mo fe­sti­va­la, i ta­ko sa­mi se­bi kre­i­ra­ju „mje­sto„ za rad?
- Ko­le­gi­ni­ca i ja ima­mo pred­sta­vu za dje­cu na­sta­lu u pro­duk­ci­ji Ko­ri­fe­ja, ko­ju još uvi­jek ni­smo od­i­gra­le po svim gra­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri iako smo sla­le po­nu­de. Mi­slim da se ovo pi­ta­nje po­sta­vlja di­rek­to­ri­ma cen­ta­ra za kul­tu­ru, a ne na­ma. tru­di­mo se da funk­ci­o­ni­še­mo po prin­ci­pu: ne po­sto­ji pro­blem, po­sto­je sa­mo rje­še­nja. do­ka­zu­je­mo sit­nim na­gra­da­ma iz­van Cr­ne Go­re, pro­jek­ti­ma po ta­mo ne­koj Nje­mač­koj i pri­zna­nji­ma u ta­mo ne­koj Ita­li­ji da smo ta­len­to­va­ni, da vri­je­di­mo. Da ako se i ov­dje pro­ču­je za nas..
●Kao mla­da glu­mi­ca, ko­ja glu­mi u pro­jek­ti­ma svo­jih mla­dih ko­le­ga, ali i is­ku­snih re­ži­se­ra, kao i ne­kim (po­lu)ama­ter­skim pro­jek­ti­ma, što sma­tra­te svo­jim do­sad naj­zna­čaj­ni­jim pro­jek­tom i za­što? Ko­li­ko mla­di glum­ci da­nas ima­ju pri­li­ku da se afir­mi­šu na sce­ni, fil­mu, a o te­le­vi­zi­ji da mo­žda i ne pri­ča­mo?
- Ne­ki pro­jek­ti su zna­čaj­ni jer su mi se de­si­li u spe­ci­fič­nom pe­ri­o­du mog od­ra­sta­nja kao glum­ca; pr­va dje­či­ja pred­sta­va u Grad­skom po­zo­ri­štu, pr­vi pro­je­kat me­ne kao di­plo­mi­ra­ne glu­mi­ce i ne baš li­je­po is­ku­stvo sa re­di­te­ljem ko­ji vi­še ra­ču­na vo­di o ka­kvo­ći, a ma­lo o smi­slu, mo­ja sum­nja u sop­stve­ni ta­le­nat ko­ja pre­sta­je pre­mi­je­rom „Lju­ba­fi” ko­ju re­ži­ra pro­fe­sor Fe­rid Ka­ra­ji­ca, ko­ji nas na spe­ci­ja­li­stic­kim stu­di­ja­ma ohra­bru­je da se ne sti­di­mo da glu­mi­mo. „Jao, moj Ja­go­še„, ko­me­di­ja u Nik­ši­ću, ulo­ga se­ljan­ke ko­jim do­ka­zu­jem i kao glu­mi­ca ko­me­di­je, „Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda„ za­hva­lju­ju­ci ko­me ne na­pu­štam mje­sto asi­sten­ta na Ce­ti­nju, is­pla­tom ho­no­ra­ra obez­bje­đu­jem svoj bo­ra­vak na ne­ko­li­ko mje­se­ci.
●U­po­re­do sa glu­mač­kim an­ga­žma­nom, Vi ste i asi­stent­ki­nja na FDU na Ce­ti­nju. Šta je ono na če­mu in­si­sti­ra­te kao pe­da­gog, a ko­ji je po go­di­na­ma vr­lo bli­zu oni­ma ko­ji­ma pre­da­je?
- Če­ti­ri go­di­ne asi­stent kod pro­fe­so­ra Bra­ni­mi­ra Po­po­vi­ća, od ove go­di­ne i kod Bra­ni­sla­va Mi­ću­no­vi­ća. Ja sam bo­ja­žlji­vi oslu­ški­vač ko­rek­ci­ja. bo­jim se da ikog učim, s ob­zi­rom na zna­nje ko­je po­sje­du­jem, tru­dim se da ohra­brim in­di­vi­du­al­nost.
ŽJ.