Po­zna­ti slo­ve­nač­ki umjet­nič­ki fo­to­graf Bo­jan Ra­do­vič iz­lo­žbom „Hi­ro­ši­ma Pro­je­kat” pred­sta­vio se na­šoj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re „Klub” pr­vi put. Za su­sret sa Pod­go­ri­ča­ni­ma Ra­do­vič, či­je ime je bi­lo po­zna­to i u „onoj Ju­go­sla­vi­ji” iza­brao je ra­do­ve ko­je je ura­dio u Hi­ro­ši­mi. Upra­vo u Pod­go­ri­ci „Hi­ro­ši­ma” je do­ži­vje­la svjet­sku pre­mi­je­ru, jer su fo­to­gra­fi­je ko­je su na­sta­le u ovom gra­du ko­ji je do­ži­vio i pre­ži­vio nu­kle­ar­nu bom­bu pr­vi put iz­lo­že­ne su­du jav­no­sti.
Po­stav­ku „Hi­ro­ši­ma Pro­je­kat” otvo­rio je slo­ve­nač­ki am­ba­sa­dor u Cr­noj Go­ri Mi­tja Moč­nik, ko­ji je broj­nu pu­bli­ku upo­znao sa rad­nom bi­o­gra­fi­jom re­no­mi­ra­nog umjet­ni­ka ko­ji ima bo­gat opus i ko­ji stva­ra i iz­la­že od se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Moč­nik je is­ta­kao da iz­lo­žbom „Hi­ro­ši­ma Pro­je­kat” Ra­do­vič „uje­di­nju­je sna­žno sje­ća­nje na ba­če­nu atom­sku bom­bu na Hi­ro­ši­mu za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta i da­na­šnji ži­vot u tom gra­du”.
- Ve­o­ma me je in­te­re­so­va­lo da vi­dim ka­ko Hi­ro­ši­ma iz­gle­da da­nas. Sve što sam znao o tom gra­du bi­lo je iz dru­ge ru­ke, iz pri­če i fo­to­gra­fi­ja ko­je su dru­gi na­pra­vi­li. Ka­da sam do­šao ta­mo osvo­ji vas ču­dan osje­ćaj. Na­pro­sto, zna­te šta se ta­mo do­go­di­lo - ob­ja­snio je Ra­do­vič. Fo­to­gra­fi­je su auto­rov od­go­vor na nje­gov do­ži­vljaj ovog gra­da ko­ji je, sa Na­ga­sa­ki­jem, je­di­ni na svi­je­tu imao tu­žnu, uža­sa­va­ju­ću, sud­bi­nu – da do­ži­vi ra­za­ra­ju­će atom­sko bom­bar­do­va­nje.
- S jed­ne stra­ne op­hr­vao me je osje­ćaj tu­ge i uža­snog sa­zna­nja da je to grad u ko­jem je ra­di­ja­ci­ja, ko­ja je pri­je se­dam de­ce­ni­ja bri­sa­la sve pred so­bom, i da­lje pri­sut­na. A, s dru­ge stra­ne, fa­sci­ni­rao me je sva­ko­dnev­ni ži­vot. Nas fa­sci­ni­ra ta kul­tu­ra, na­čin ži­vo­ta, ali kad stu­pi­te na ja­pan­sko tlo iz­ne­na­di vas ve­li­ka ko­li­či­na ki­ča, pop kul­tu­re, ame­ri­ka­ni­za­ci­je. To mi je i bi­lo čud­no – Ame­ri­kan­ci ba­ce dvi­je atom­ske bom­be, a Ja­pan­ci osje­ća­ju po­tre­bu za kul­tu­rom na­ro­da i ze­mlje iz ko­je im je do­šao taj užas. Ali, ta­mo sam osje­tio i shva­tio da je to nji­hov na­čin da se is­ku­pe, po­ka­ju. Kad sam do­šao ta­mo po­ve­li su nas u epi­cen­tar eks­plo­zi­je i za­pa­zio sam ve­li­ki broj mla­dih ko­ji pje­va­ju. Oni jed­no­stav­no pri­hva­ta­ju atom­sku bom­bu kao ka­znu ko­ju su za­slu­ži­li, i da je to bio na­čin da se re­vi­ta­li­zu­ju i po­no­vo poč­nu nor­mal­no da ži­ve i sla­ve ži­vot – sma­tra Ra­do­vič.
Po­stav­ka na ne­vje­ro­va­tan na­čin spa­ja do­ku­men­ta­ri­stič­ka i umjet­nič­ka svoj­stva fo­to­gra­fi­je kao me­di­ja. Nje­gov cilj je da s jed­ne stra­ne sa­ču­va do­ku­men­tar­nost, a sa dru­ge stra­ne eks­pe­ri­men­ti­še sa fo­to­gra­fi­jom. „Hi­ro­ši­ma pro­je­kat” osim svje­do­čan­stva o ra­di­ja­ci­ji po­ka­zu­je i do­ča­ra­va ži­vot sa uli­ca ovog gra­da.
- I one ko­je dje­lu­ju kraj­nje ap­strakt­no za­pra­vo su do­ku­ment o ra­di­ja­ci­ji. Na­sta­le su kao fo­to sni­mak ruč­nog ske­ne­ra ko­jim je ske­ni­rao sta­bla ko­ja su pre­ži­vje­la atom­sko bom­bar­do­va­nje. Sve fo­to­gra­fi­je su do­ku­ment, ali je pri­stup ap­strak­tan – ob­ja­snio je svoj na­čin ra­da Bo­jan Ra­do­vič. S.Ć.