Knji­ga po­e­zi­je „Obol” Her­ceg­no­vljan­ke Kse­ni­je Ma­to­vić pred­sta­vlje­na je i pu­bli­ci u Pod­go­ri­ci, u mul­ti­me­di­jal­noj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić”. Pred­sta­vlje­ni su sti­ho­vi ko­ji su uve­za­li vo­de Ja­dra­na i Ege­ja u isti čvor, jer ču­li su se Kse­ni­ji­ni ver­si i na srp­skom, ali i u pre­vo­du na grč­ki. Sve to, „pod­vu­če­no pla­vo”, fo­to­gra­fi­ja­ma Ne­na­da Man­di­ća s pri­zo­ri­ma Kr­fa, te grč­kom mu­zi­kom ko­ju je uz bu­zu­ki iz­veo Mi­ško Ob­ra­do­vić.
Na­gla­ša­va­ju­ći da je za­do­volj­stvo go­vo­ri­ti o dje­lu pje­sni­ki­nje ko­ja s pje­sni­štvom nje­gu­je sa­vr­še­no čist i ja­san, traj­no živ i pul­si­ra­ju­ći od­nos, knji­žev­ni kri­ti­čar Vlat­ko Si­mu­no­vić do­da­je:
- Kse­ni­ja Ma­to­vić je in­di­vi­du­a­list sta­rog ko­va, ko­ji dra­mu svo­je vla­sti­to­sti pri­sno pro­jek­tu­je na plan Me­di­te­ra­na i osje­ća­nje me­di­te­ran­skog svi­je­ta i kul­tu­re is­traj­no nje­gu­je u in­ti­mi. Nje­na je po­e­zi­ja ogra­đe­na čvr­stim i ši­ro­kim gra­ni­ca­ma. Osva­ja ener­gi­jom ka­kvu je svi­jet mo­rao ima­ti pri­je ne­go što je raz­ne­sen olu­ja­ma mo­der­nih sum­nji, pri­je ne­go što su lju­di po­vje­ro­va­li da su bo­go­vi mr­tvi i da su lju­di bo­go­vi. To je po­e­zi­ja ko­ju ka­rak­te­ri­šu mi­sa­o­na ozbilj­nost, auten­tič­nost mo­ti­va, kon­struk­ci­ja sti­ha ko­ja je ra­zu­mlji­va sa­mo iz­van­red­noj in­tu­i­ci­ji. To su pje­sme sli­ke, ne sa­mo na se­man­tič­kom pla­nu, već i kad ih po­gle­da­te na bje­li­ni pa­pi­ra, uti­snu­te. Mo­že­te se po­i­gra­ti slič­no kao u psi­ho­lo­gi­ji Ror­ša­ho­vim mr­lja­ma. Sva­ki po­sma­trač i u nji­ho­vom gra­fič­kom ob­li­ku mo­že pro­na­ći vla­sti­te sim­bo­le – ka­že Si­mu­no­vić, do­da­ju­ći da se u stva­ri, u ci­je­loj zbir­ci Ma­to­vi­će­va po­i­gra­va sim­bo­lom mo­ra.
- Mo­re, pred­me­ti i raz­u­đen re­ljef Me­di­te­ra­na s obi­ljem raz­li­či­tih obri­sa i ob­li­ka, is­ka­za­ni su u pje­sma­ma Kse­ni­je Ma­to­vić kroz pri­zmu bi­ća ko­je se plo­do­no­sno na­pa­ja iz jed­nog, re­kao bih, ne­za­mje­nji­vog svi­je­ta ne­u­ga­si­ve ener­gi­je ko­ji po­či­va na tri po­če­la – mo­re, je­zik, ze­mlja. Na­pa­ja se pam­će­njem He­la­de. Na­pa­ja se mi­šlje­njem i me­mo­ri­jom Gr­ka ko­ji su sto­lje­ći­ma go­spo­da­ri­li mo­ri­ma i je­zi­kom, a da­nas plo­do­vi nji­ho­vog mi­šlje­nja i uma go­spo­da­re naj­o­sje­tlji­vi­jim di­je­lo­vi­ma lič­no­sti i in­te­re­so­va­nja iza­bra­nih lju­di. Jed­na me­đu nji­ma je i Kse­ni­ja Ma­to­vić – ka­že Si­mu­no­vić, do­da­ju­ći da se za­to zbir­ka do­i­ma i kao jed­na vr­sta sa­mo­spo­zna­je ove pje­sni­ki­nje.
Am­ba­sa­dor Grč­ke u Cr­noj Go­ri So­ti­ri­os Ata­na­siu is­ta­kao je da mu se ova zbir­ka či­ni iz­u­zet­no grč­kom po osje­ća­ju.
- Kse­ni­ji­na po­e­zi­ja mi­ri­še na Grč­ku, pu­na je mo­ra, pu­na je zvu­ko­va – zvu­ko­va ko­ji do­pi­ru iz Grč­ke, zvu­ka vje­tra, zvo­na ko­ja zvo­ne, šu­ma mo­ra i mi­ri­sa ko­ji pre­vla­đu­ju nje­nom po­e­zi­jom. Re­kao bih da je Kse­ni­ja svo­jom po­e­zi­jom dio Grč­ke. Znam i da je pu­to­va­la u Grč­ku, i mo­ram pri­zna­ti da mi je pa­žnju skre­nu­la pje­sma o ma­lo se­lu Ko­zma­le, u ko­jem sam pri­je 30 i vi­še go­di­na slu­žio voj­sku. Na nas na­ro­čit uti­sak osta­vlja osje­ćaj lju­ba­vi ko­ji Ke­sni­ja ga­ji pre­ma Grč­koj što nam da­je za pra­vo da je sma­tra­mo svo­jom – re­kao je am­ba­sa­dor Ata­na­siu po­že­ljev­ši uspjeh ovom ostva­re­nju Ma­to­vi­će­ve.
Sti­ho­ve na grč­kom či­tao je Ge­ra­sim Hri­sta­tos, ata­še za kul­tu­ru u grč­koj Am­ba­sa­di. Mo­de­ra­tor­ka ve­če­ri bi­la je Eli­da Ko­rać, a pre­vo­di­la Ža­na Vuk­če­vić, se­kre­tar­ka Am­ba­sa­de Grč­ke.
Ina­če, pje­sni­ki­nja je od­lu­či­la da ve­če bu­de hu­ma­ni­tar­nog ka­rak­te­ra, pa je no­vac od pro­da­tih knji­ga na­mi­je­ni­la za li­je­če­nje Pod­go­ri­čan­ke Ne­ven­ke Slo­mo­vić. Iz­vje­stan broj pri­mje­ra­ka svo­je zbi­kre „Obol” Ma­to­vi­će­va je osta­vi­la u KIC-u gdje ih za­in­te­re­so­va­ni mo­gu ku­pi­ti i ta­ko do­pri­ni­je­ti ovoj hu­ma­noj ak­ci­ji.
Knji­ga Kse­ni­je Ma­to­vić, ina­če na­o­vi­nar­ke „Da­na”, ob­ja­vlje­na je dvo­je­zič­no, na srp­skom i grč­kom, kao iz­da­nje no­vo­sad­skog „Or­fe­u­sa”. Ovo je dru­go iz­da­nje ove zbir­ke.Ž.J.