Na­kon Pod­go­ri­ce i Bi­je­log Po­lja, tur­ski no­be­lo­vac Or­han Pa­muk bo­ra­vio je ju­če na Ce­ti­nju gdje je u Mu­ze­ju nov­ca Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re uče­stvo­vao na na­uč­nom sim­po­zi­ju­mu po­sve­će­nom nje­go­vom knji­žev­nom stva­ra­la­štvu.
Or­ha­na Pa­mu­ka i uče­sni­ke sim­po­zi­ju­ma, emi­nent­ne uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­re iz Cr­ne Go­re i re­gi­o­na po­zdra­vio je gu­ver­ner CBCG dr Ra­do­je Žu­gić ko­ji je is­ta­kao da je ve­li­ka čast i za­do­volj­stvo ugo­sti­ti naj­po­pu­lar­ni­jeg svjet­skog i tur­skog pi­sca.
- Or­han Pa­muk je naj­po­pu­lar­ni­ji pi­sac i u Cr­noj Go­ri, a nje­go­va dje­la pre­ve­de­na su na 63 svjet­ska je­zi­ka. Pa­muk je do­bit­nik naj­ve­ćih svjet­skih pri­zna­nja. Go­di­ne 2006. do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost za svoj ro­man „Zo­vem se Cr­ve­no”, a go­di­nu ra­ni­je do­bio je i naj­pre­sti­žni­ju nje­mač­ku na­gra­du u obla­sti kul­tu­re - Na­gra­du za mir. Je­dan je od naj­u­ti­caj­ni­jih in­te­lek­tu­a­la­ca svi­je­ta – pod­sje­tio je Žu­gić na­gla­siv­ši da, kao i sva­ki pi­sac, Or­han Pa­muk na­sto­ji da da svoj do­pri­nos pra­ved­ni­jem, flek­si­bil­ni­jem i de­mo­krat­ski­jem dru­štvu.
- Da­nas ovaj ve­li­kan pe­ra go­stu­je u na­šem Mu­ze­ju u Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re do­pri­no­se­ći jed­noj od na­ših bit­nih nad­le­žno­sti, a to je dru­štve­na od­go­vor­nost na­še ban­ke i na­dam se da će i ovaj Mu­zej, sto­pa­ma Mu­ze­ja u Is­tan­bu­lu, ako ne bi­ti pr­vi, a ono bi­ti zna­čaj­no una­pri­je­đen, a sa­mi tim i dru­štve­na od­go­vor­nost CBCG - re­kao je Žu­gić i na­ja­vio da će na­sa­vi­ti da po­dr­ža­va­ju sve pro­jek­te ko­ji otva­ra­ju no­ve vi­di­ke i obo­ga­ću­ju zna­nja.
Za­hva­lju­ju­ći se na to­ploj do­bro­do­šli­ci, Pa­muk je ka­zao da su mu­ze­ji iz­u­zet­no va­žni za nje­gov na­čin raz­mi­šlja­nja kao i za na­čin na ko­ji vi­di svi­jet ali i za sa­mi svi­jet.
- Mu­ze­ji sa­mi po se­bi po­ve­zu­ju objek­te sa svi­je­tom, sa isto­ri­jom, gra­đe­vi­na­ma i oni u stva­ri po­sta­ju ono što je­su – dio svi­je­ta. Mu­ze­ji ta­ko­đe ču­va­ju i dio na­šeg sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta kao što je no­vac. U mno­gim mo­jim ese­ji­ma i ro­ma­ni­ma go­vo­rim o to­me ka­ko mu­ze­ji tre­ba da in­spi­ri­šu sva­ko­dnev­ni ži­vot i ka­ko tre­ba da pred­sta­vlja­ju dio sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Na­kon što sam otvo­rio moj Mu­zej ne­vi­no­sti u In­stan­bu­lu, na­pi­sao sam šta mi­slim o nji­ma i šta oni pred­sta­vlja­ju u ži­vo­tu i svi­je­tu. U tom ma­ni­fe­stu go­vo­rio sam da kroz mu­ze­je tre­ba da ču­va­mo i raz­vi­ja­mo na­šu hu­ma­nost i na­šu ljud­skost umje­sto ve­li­kih vla­da i ve­li­kih dr­ža­va – ka­zao je Pa­muk.
On je pod­sje­tio i da je u svom ro­ma­nu „Zo­vem se Cr­ve­no” go­vo­rio o zlat­nom nov­či­ću ko­ji je pu­to­vao iz Ve­ne­ci­je do Istam­bu­la, od dže­pa do dže­pa po­je­di­nih lju­di, ne ob­ja­šnja­va­ju­ći sa­mo ka­ko se on is­ko­vao već i dnev­nu ru­ti­nu lju­di ko­ji su ga no­si­li.
Obra­ća­ju­ći se uče­sni­ci­ma sim­po­zi­ju­ma, Pa­muk je ka­zao da se uvi­jek osje­ća zbu­nje­no i da mu je ne­pri­jat­no ka­da se u nje­go­vom pri­su­stvu go­vo­ri o nje­mu i nje­go­vom dje­lu.
- Isto ta­ko mo­ram da vam ka­žem da sam iz­u­zet­no po­ča­stvo­van što se na­la­zim ov­dje na ovim pre­div­nom sim­po­zi­ju­mu – re­kao je iz­me­đu osta­log Pa­muk.
Je­dan od uče­sni­ka sim­po­zi­ju­ma, pro­fe­sor Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta Alek­san­dar Jer­kov ka­zao je da je cilj sim­po­zi­ju­ma da se struč­nja­ci iz obla­sti knji­žev­no­sti i lin­gvi­sti­ke osvr­nu na dje­lo no­be­lov­ca Or­ha­na Pa­mu­ka.
- Da u na­red­na dva-tri mje­se­ca pri­ku­pi­mo cje­li­ne na­ših ra­do­va i da na pro­lje­će u vri­je­me saj­ma knji­ga u Pod­go­ri­ci ob­ja­vi­mo je­dan li­jep zbor­nik – re­kao je Jer­kov.
To­kom po­sje­te Ce­ti­nju Or­han Pa­muk je ob­i­šao Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, a su­sreo se i sa gra­do­na­čel­ni­kom Pre­sto­ni­ce Alek­san­drom Bog­da­no­vi­ćem.
Z. Pe­ta­no­vić