-Čitalačkoj publici u Tivtu predstavljen je roman „Luzitanija“ Dejana Atanackovića, dobitnika NIN-ove nagrade. Promocija je održana u ljetnjoj bašti Porto Montenegra u organizaciji Centra za kulturu Tivat. Luzitanija, zamišljena kao utopijski roman, u osnovi je priča o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svjetskog rata koja se nalazila u zgradi poznatoj kao Doktorova kula. Dom za s uma sišavše je tokom okupacije zvanično bio van nadležnosti okupatora koji je tu eksteritorijalnost dodjelio bolnici, po svoj prilici, ne bi li se lišio komplikovanih obaveza. U romanu ta minijaturna teritorija postaje parlamentarna republika zasnovana na ukidanju neravnopravnosti između ljekara i pacijenta, a prije svega na ideji da razum i ludilo nisu dvije suprotstavljene okolnosti, već da se i razumu i ludilu jednako suprotstavlja ljudska glupost. Dok se ludilo vjekovima tamniči i kažnjava, glupost se oduvijek veliča, slavi i ovlašćuje. Na ovim našim prostorima često je sva nesreća pripisivana nekakvom urođenom, gotovo poslovičnom ludilu, ali to je samo zato što razum i glupost ponekad prave dogovore. „Ja nisam pisac. Luzitanija me je napravila piscem. Pišući Luzitaniju, Luzitanija je na neki način pisala mene. Zajedno smo se našli” – istakao je autor na tivatskoj promociji.
„Roman je nastao iz jednog vizuelnog rada. Ja sam vizuelni umetnik. Poslednjih dvadesetak godina radim sa studentima. Ja se vrlo često bavim temama koji imaju, da kažem političku sadržinu, koje se bave kritikom društva, kritikom istorije, kritikom okoštalih nekih nacionalnih ideja. Tražeći temu, naišao sam na isitnitu, vrlo interesantnu priču, o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici u okupiranom Beogradu. Bolnica je dobila eksteritorijalni status, neku vrstu nezavisnosti. Ta ideja o nezavisnoj, slobodnoj teritoriji usred okupiranih teritorija, postala mi je vrlo zanimljiva. Pre svega zbog teme subverzivnosti, a drugo sama tema ludila, jer je i ludilo na razne načine subverzivno. Opisao sam parlamentarnu Republiku koja nastaje u saradnji pacijenata i lekara. To je bila osnova priče od koje je nastao jedan vizuelni rad i jedna kratka priča. Moj prijatelj Goran Lakićević pročitao je tu priču od dvadesetak strana i predložio mi je da je razvijem u roman. To je bila veoma interesantna ponuda. Meni je ta ponuda bila veoma zanimljiva, prihvatio sam je i nekih godinu ipo dana kasnije nastao je roman”, rekao je Dejan Atanacković. Ž.K.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
