Spisateljka
Lejla Kalamujić, autorka zbirke „Zovite me Esteban”, nedavno se predstavila podgoričkoj publici na promociji zbirke priča „Biber”, u Kulturno-informativnom centru „Budo Tomović”.
Zbirka „Zovite me Esteban”, po mišljenju kritike predstavlja „literarizaciju njene sopstvene traume”.
– Mislim da devetnaest priča u zbirci „Zovite me Esteban” predstavljaju jednu zaokruženu cjelinu. Međutim, daleko od toga da je to sve što imam reći na tu temu. Nakon što je zbirka objavljenja, pored drugih tema, i dalje se vraćam motivima koji čine okosnicu zbirke. Sigurno ću o tome pisati i ubuduće. Nedavno sam u jednom intervjuu izjavila da smo mi generacija koja i dalje plaća dug svim razaranjima koja su nam se desila. Bolan je to proces i nije realno očekivati da neće biti vidljiv u našim pričama (ili knjigama). Tako da zaista tu možda nema konačne tačke ili kraja - kaže spisateljka.
Kalamujić piše i misli da će uvijek pisati kratke priče.
– Naprosto volim to poigravanje s kratkom formom, u kojoj morate biti jako precizni u pričanju. Opet, kao forma, ona nije nešto što nastaje tek sad. Kratka priča ima dugu tradiciju ali naravno, s vremenom se i mijenja. Mislim da je posebno danas veoma popularna zbog svoje ekonomičnosti. S druge strane kad biste pitali ljude bolje upućene u tržišne tokove, vjerovatno bi vam rekli da roman i dalje dominira tržištem i da nije lako objaviti, posebno u prevodu, kratke priče. Ali, kratka priča definitivno neće iščeznuti. Mislim da joj je budućnost sigurna - smatra ona.
Spisateljka ističe da su joj književne nagrade otvorile neka vrata.
– I dalje tvrdim da nagrade ne mogu pisanje učiniti boljim, ali mi je s njima olakšan put do izdavačkih kuća. Više obrate pažnje na ono što radite – kazala je, između ostalog ona.
Kalamujić dodaje da baš i ne možemo govoriti o homogenoj književnoj sceni danas.
– Ima tu mnogo različitih puteva, u kojima vi pokušavate da pronađete svoj. Možda je bolje pitanje kuda ide svijet danas. Za mene književnost, umjetnost uopšte, ima i tu funkciju da bude korektiv društvu. Tako da su pitanja ko smo, gdje smo i kuda idemo, uvijek prisutna u onom što pišem – pojasnila je spisateljka dodajući da ima mnogo uzora u književnosti.
– Da ne čitam, sumnjam da bih ikad išta napisala. Često koristim i citate. Nekad su moje priče tek kratki komentar na ono što čitam. Trenutno me potpuno fascinira pisanje Olge Tokarčuk – zaključila je ona.
A.Ć.
Biber priče promovisane u PodgoriciPromocija zbirke priča „Biber” na temu pomirenja održana je nedavno u organizaciji Centra za nenasilnu akciju i Kulturno-informativnog centra „Budo Tomović” pred brojnom podgoričkom publikom u multimedijalnoj sali KIC-a. Na promociji su govorili: Lejla Kalamujić, književnica iz Sarajeva i članica žirija, Nora Verde (Antonela Marušić), književnica iz Zagreba, Slađana Ljubičić, aktivistkinja i književnica iz Novog Sada i Katarina Milićević, članica „Biber tima”. Lejla Kalamujić je istakla da je tema rata i pomirenja u književnosti Bosne i Hercegovine veoma zastupljena i to kod relevantnih književnih imena. Kalamujić je inače član žirija za ovogodišnji Biber konkurs koji je u toku, zajedno sa Rumenom Bužaroskom i Skendeljom Malićijem. Konkurs je otvoren do 10. 06. 2019. Odluka žirija biće objavljena do kraja oktobra 2019. god. Konkurs organizuje „Biber tim” uz podršku Centra za nenasilnu akciju Sarajevo | Beograd.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
