Na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu, na Savindan,
Emir Kusturica, direktor ustanove, uručio je „Veliku nagradu Ivo Andrić” velikom srpskom književniku
Dragoslavu Mihailoviću. Njemu je nagrada uručena za životno djelo. Ove godine ruskoj književnici
Guzelj Jahini Andrićeva nagrada pripala je za roman „Deca Volge”, piše „Iskra”, a prenosi fejsbuk strana Andrićevog instituta.
Andrićev institut nagradu dodjeljuje već petu godinu, a dosad su je dobili
Matija Bećković, Vladimir Kecmanović, Dušan Kovačević, Zahar Prilepin,
Ju Hua, Bora Đorđević, Goran Petrović i
Rajko Petrov Nogo.
Laureate „Velike nagrade Ivo Andrić” i goste na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu pozdravio je Kusturica.
– Roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića bio je moj prvi susret sa idejom šta je to ustvari Goli otok, upravo na način kako je to primijećeno u najboljim romanima. Tu nije bila samo riječ o Golom otoku, nego je bila riječ i o tome kako porodica, ta koja se raspada uspješno, trpi taj period komunističkog nasilja - rekao je Kusturica, između ostalog. Kusturica dodaje:
– Izuzetna mi je čast da smo uspjeli, da za razliku od nekih drugih nagrada koje se daju, napravimo da jezik bude oružje, ali da srpski jezik ne bude isključivi povod za ovu nagradu, nego da se naši pisci ukrste sa onima koji pišu na kineskom, ruskom, a ja se nadam da ćemo u budućnosti imati i Francuze recimo, uz našu spisateljsku scenu koja je veoma bogata – rekao je Kusturica.
Obraćajući se publici, ruska književnica Guzelj Jahina je rekla da živimo u veoma turbulentnim vremenima...
– Ponekad se čini da neumitno klizimo u prošlost i da velika istorija prijeti da se ponovi. Ta dešavanja ruše davno uspostavljene veze, i istovremeno otvaraju potrebu da se te veze ponovo uspostavljaju. Treba ponovo graditi mostove, ponajprije mostove kulture. Andrić roman „Na Drini ćuprija” završava scenom rušenja mosta koji je postojao 400 godina. Danas, međutim, most na Drini ponovo stoji i služi ljudima. Vjerovatno je to sudbina svakog mosta, da bude rušen, kako bi nam zatim pružio priliku da ga ponovo izgradimo – rekla je Jahina.
Ž.J.
Napisao 4.000 strana o Golom otokuAkademik Dragoslav Mihailović se u svom obraćanju osvrnuo na jednu od svojih velikih književno-dokumentarnih tema – Goli otok. Još kao mladić, kaže, uvidio je da se o tome mora pisati.
– Čekao sam 30 godina da neko zaista nešto ozbiljno napiše, a pisali su obično oni ljudi koji su taj logor izmislili ili izvodili, i tako je došlo vrijeme kada sam rekao sebi, ovo ćeš morati ti da pišeš inače neće niko drugi. Sjeo sam i zatim napisao pet debelih knjiga od gotovo 4.000 strana - rekao je Mihailović. On je dodao da su uslijedili brojni razgovori i susreti s golootočanima i tada se razbolio.
)){kind=small}
