Stu­dent­ki­nja iz Ba­ra Mi­li­ca Vo­ji­no­vić pre­u­ze­la je klju­če­ve sta­na osvo­je­nog u na­grad­noj igri „Sva­ki je dan šan­sa za stan”, ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la kom­pa­ni­ja Ju­me­dia Mont. Mi­li­ca je pod­sta­nar u Pod­go­ri­ci, gdje stu­di­ra na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu i od ju­če je na no­voj adre­si u Pod­go­ri­ci. Su­sret pred zgra­dom u no­vom blo­ku na Za­bje­lu bio je sr­da­čan. Ra­dost združena sa ne­vje­ri­com. Osmi­jeh je ti­trao na Mi­li­či­nom li­cu dok smo ko­ra­ča­li pre­ma njenom no­vom sta­nu. Ubr­zo je opa­zi­la vra­ta sa ma­šnom i na­ljep­ni­com „Da­na”. Če­sti­ta­ju­ći na­gra­du, klju­če­ve joj je u ime kom­pa­ni­je Ju­me­dia Mont i dnev­nih no­vi­na „Dan” uru­či­la Smilj­ka Mi­lič­ko­vić, šef mar­ke­tin­ga.
– Če­sti­tam do­bit­ni­ci sta­na Mi­li­ci Vo­ji­no­vić, kao i svi­ma osta­li­ma ko­ji su osva­ja­li na­gra­de to­kom igre „Sva­ki je dan šan­sa za stan”. Ve­li­ko nam je za­do­volj­stvo što je i ovo­ga pu­ta na­ša na­grad­na igra ima­la ve­li­ki od­ziv kod či­ta­la­ca. Već tra­di­ci­o­nal­no, „Dan” svo­jim igra­ma, po­red to­ga što na­gra­đu­je broj­nim vri­jed­nim po­klo­ni­ma, rje­ša­va i eg­zi­sten­ci­jal­no pi­ta­nje. Mi­li­ci Vo­ji­no­vić je pri­pa­la naj­vred­ni­ja na­gra­da od svih – stan u Pod­go­ri­ci. Či­ta­o­ce smo na­vi­kli da na­šim na­grad­nim igra­ma rje­ša­va­mo ve­o­ma va­žna ži­vot­na pi­ta­nja i dra­go nam je što iz go­di­ne u go­di­nu upra­vo kroz nji­ho­vu lo­ja­nost ima­mo po­tvr­du da ra­di­mo pra­vu stvar. Po­zi­vam ih da i da­lje bu­du uz svo­je omi­lje­ne no­vi­ne, ko­je ih broj­nim iz­ne­na­đe­nji­ma i pro­jek­ti­ma ne­će iz­ne­vje­ri­ti – re­kla je Smilj­ka Mi­lič­ko­vić, šef mar­ke­tin­ga „Da­na”.
Bla­gi osmi­jeh i ne­vje­ri­ca či­ta­li su se na li­cu dva­de­se­to­go­di­šnja­ki­nje, do­bit­ni­ce su­per­pre­mi­je. Ključ je bio u bra­vi, ona je stu­pi­la u no­vi dom, otvo­riv­ši i no­vo po­gla­vlje u svom ži­vo­tu.
Po­ra­ni­la je ju­če, ne sa­mo za­to što je s ne­str­plje­njem če­ka­la da vi­di svoj stan od „Da­na”, već za­to što od­go­vor­no pri­stu­pa svim oba­ve­za­ma i, re­klo bi se, ni za­do­volj­stvo i ogrom­na sre­ća zbog to­ga što je ri­je­ši­la va­žno ži­vot­no pi­ta­nje ni­je­su je mo­gli odgovoriti da iz­o­sta­ne sa fa­kul­te­ta i ju­če­ra­šnjeg ko­lo­kvi­ju­ma.
– Pre­sreć­ni smo, i po­ro­di­ca i ja. Stan je di­van, kao i sa­zna­nje da sam ima­la naj­vi­še sre­će me­đu hi­lja­da­ma lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u na­grad­noj igri „Sva­ki je dan šan­sa za stan”. Za­slu­ge su, za­pra­vo, ma­ma Na­di­ne, jer je ona vri­jed­no sa­ku­plja­la ku­po­ne i sla­la ih u „Dan”, a uvi­jek je pi­sa­la ime­na se­stre Alek­san­dre i bra­ta Alek­san­dra i mo­je ime. I, na­rav­no ta­tin broj te­le­fo­na – is­pri­ča­la nam je sreć­na do­bit­ni­ca.
Te­le­fo­ni Vo­ji­no­vi­ća i ju­če su ne­pre­sta­no zvo­ni­li. Zo­vu ih ro­đa­ci, pri­ja­te­lji i po­zna­ni­ci i če­sti­ta­ju na do­bit­ku. Oni za­hva­lju­ju „Da­nu” ko­ji je, ka­ko ka­že ma­ma Na­da, še­sti član po­ro­di­ce Vo­ji­no­vić.
Pred zgra­dom sreć­noj do­bit­ni­ci i nje­nim ro­di­te­lji­ma pri­la­zi no­va kom­ši­ni­ca da po­že­li do­bro­do­šli­cu, a mi se ra­sta­je­mo sa že­ljom da Mi­li­cu i nje­nu po­ro­di­cu sre­ća pra­ti i u da­ljem ži­vo­tu.