Brač­ni par Da­vid i Na­ta­ša Si­ni­štaj iz se­la Du­ši­ći već de­set go­di­na pro­iz­vo­de ze­le­nu sa­la­tu u pla­ste­ni­ci­ma. Da­vid Si­ni­štaj is­ti­če da je pri­je de­set go­di­na, kad je po­či­njao imao je­dan pla­ste­nik od hi­lja­du kva­dra­ta, a da­nas ne­ko­li­ko njih na 5.000 kva­dra­ta, te da pla­ni­ra da pro­ši­ri pro­iz­vod­nju. Ka­ko ka­že, ako že­li­te kva­li­tet­no da se ba­vi­te pla­ste­nič­kom pro­iz­vod­njom mo­ra do­sta da se ra­di i ula­že.
- Re­al­na ra­ču­ni­ca je da bi tre­ba­lo od 40 do 45 eura da ulo­ži­te po kva­dra­tu u pla­ste­ni­ke da bi po­če­li da se ba­vi­te ovim po­slom, ne ra­ču­na­ju­ći iz­grad­nju bu­na­ra jer kod nas ot­pri­li­ke sva­ko do­ma­ćin­stvo ima već bu­nar. Zna se da ov­dje ako ne­ma­te vo­du ne mo­že­te ni raz­mi­šlja­ti o bi­lo ka­kvom upu­šta­nju u ozbilj­ni­ji po­sao ili pro­iz­vod­nju. U tu ra­ču­ni­cu spa­da i si­stem za na­vod­nja­va­nje sa pum­pom ko­ja ot­pri­li­ke ko­šta od 1.000 do 1.500 eura, tu su i cri­je­va ko­ja tre­ba da se spro­ve­du a ko­ja po du­žnom me­tru ko­šta­ju ot­pri­li­ke tri do če­ti­ri eura, ven­ti­li, ra­zno­ra­zni pri­ključ­ci. Sli­jede fo­li­je za ze­mlju ko­je po­ma­žu da sa­la­ta ra­ste ka­ko tre­ba. Mo­ra se ra­ču­na­ti i na pro­stor za pro­i­vod­nju ra­sa­da ako ne on­da se ku­pu­je go­tov ra­sad - po­ru­čio je Si­ni­štaj.
Ka­ko ka­že, ne­ren­ta­bil­no je da pla­ste­ni­ci to­kom zi­me sto­je pra­zni ta­ko da se tru­de da pro­iz­vo­de to­kom ci­je­le go­di­ne da bi bi­li kon­ku­rent­ni.
- Pla­ste­ni­ci uvi­jek mo­ra­ju bi­ti pu­ni. Kad je sad­nja ili ber­ba an­ga­žu­je­mo ne­ko­li­ko rad­ni­ka, ma­da u prin­ci­pu nas dvo­je ra­di­mo ve­ći­nu po­sla sa još jed­nim rad­ni­kom. Ima ljet­nje i zim­ske sa­la­te i sa­di se ci­je­le go­di­ne sa­mo što sa­la­ta lje­ti baš br­zo ra­ste pa je te­ško is­pra­ti­ti - ka­že Si­ni­štaj.
Ve­li­ka je raz­li­ka, pri­ča Da­vid Si­ni­štaj iz­me­đu pla­ste­ni­ka ne­ka­da i sa­da.
- Ve­li­ka je raz­li­ka. U po­čet­ku su pla­ste­ni­ci bi­li ruč­na iz­ra­da za ko­ji vam ni­ko ne mo­že iz­da­ti atest, a da­nas je to već dru­ga­či­je. U pi­ta­nju su mon­ta­žni pla­ste­ni­ci, pu­no kva­li­tet­ni­ji i iz­dr­žlji­vi­ji, od ner­đa­ju­ćeg če­li­ka, znat­no vi­so­či­ji. Atest za pla­ste­nik je neo­p­ho­dan stan­dard i ga­ran­ci­ja da će obje­kat iz­dr­ža­ti vre­men­ske ne­po­go­de, ka­ko bi pro­iz­vod­nja ko­ja se po­dr­ža­va bi­la odr­ži­va. Mo­ji pla­ste­ni­ci su iz­dr­žlji­vi na 90 ki­lo­gra­ma sni­je­ga, me­đu­tim pret­pro­šle go­di­ne je sni­jeg pa­dao če­ti­ri, pet da­na i na­pa­da­lo vi­še od 2,5 me­tra sni­je­ga kad mi se je­dan pla­ste­nik sru­šio sa sve kon­struk­ci­jom, dru­gi dje­li­mič­no i on­da sam ja uzeo nož, sva­ki naj­lon po­ci­je­pao i pu­stio sni­jeg da pad­ne unu­tra i spa­sio kon­struk­ci­ju jer bo­lje je spa­si­ti kon­struk­ci­ju i po­ci­je­pa­ti 5.000- 6.000 eura naj­lo­na ne­go 200.000 eura kon­struk­ci­je - pri­ča Si­ni­štaj.
Ove go­di­ne kre­će u dez­in­fek­ci­ju ze­mlji­šta.
- Za­to sam i za­sa­dio sa­mo ze­le­nu sa­la­tu ina­če bi već bio pri­pre­mljen ra­sad za kra­sta­vac. Po­sled­nja sa­la­ta bu­de ubra­na oko 1. mar­ta, što je do­bro jer se dez­in­fek­ci­ja uspje­šni­je ra­di po­čet­kom lje­ta, u ju­nu kad su ve­će tem­pe­ra­tu­re. Sva ta glji­vič­na obo­lje­nja ko­ja su u ze­mlji iz­la­ze na po­vr­ši­nu kad je to­plo pa se bo­lje dez­in­fi­ku­je. Po­sla ima uvi­jek, što vi­še ra­di­te uspje­šni­je je i ve­ća je za­ra­da - iskren je Si­ni­štaj.S.R.


Pre­ko Ipard lajk pro­jek­ta do no­vih ula­ga­nja

Da­vid Si­ni­štaj će kon­ku­ri­sa­ti i za IPARD lajk pro­je­kat za još 2.000 kva­dra­ta pla­ste­ni­ka. Ka­ko je ka­zao, sva do­ku­men­ta­ci­ja je sprem­na, če­ka se sa­mo atest iz ino­stran­stva da bi pro­ce­du­ra bi­la pri­ve­de­na kra­ju.
- Čim do­bi­je­mo atest, fir­ma odav­de nam uvo­zi te pla­ste­ni­ke, ugra­đu­je i sve osta­lo, ta­ko da ra­ču­na­mo dan, dva da nam je po­treb­no još da se sve to pri­ve­de kra­ju. Br­zo će to bi­ti. Za tr­ži­šte ne bri­nem jer nam Vo­li ot­ku­plju­je sve, za­to sam se i usu­dio da pro­ši­rim pro­iz­vod­nju - ka­že Si­ni­štaj.