-Čla­no­vi i po­što­va­o­ci Udru­že­nja Go­li otok Cr­ne Go­re, oku­pi­li su se 1. ma­ja na Tr­gu go­lo­o­toč­kih žr­ta­va, po­lo­ži­li cvi­je­će na spo­men obi­ljež­je i oda­li po­štu pre­mi­nu­lim i umr­lim žr­tva­ma go­lo­o­toč­ke gol­go­te. Već tra­di­ci­o­nal­no, Udru­že­nje na isti na­čin obi­lje­ža­va me­đu­na­rod­ni pra­znik ra­da, dan so­li­dar­no­sti rad­ni­ka i rad­nih lju­di ci­je­log svi­je­ta. Pred­sjed­nik Udru­že­nja Go­li otok Bran­ko Lju­mo­vić, ka­zao je da oku­plja­njem na tr­gu is­pu­nja­va­ju za­vjet po­mr­lih go­lo­o­to­ča­na.
- Po­seb­no po­zdra­vljam pred­stav­ni­ka Ru­ske am­ba­sa­de u Cr­noj Go­ri Edvar­da Si­rik. Ne mo­gu da se su­zdr­žim, a da ne spo­me­nem pred­sjed­ni­ka nje­go­ve dr­ža­ve Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, čo­vje­ka ko­ji ima naj­ve­ći auto­ri­tet na da­na­šnjoj pla­ne­ti, kao ni brat­sku Ru­si­ju ko­ja ni­je za­bo­ra­vi­la i ni­je se od­re­kla lju­ba­vi i vi­še­vje­kov­nog pri­ja­telj­stva na­ša dva brat­ska na­ro­da – ka­zao je Lju­mo­vić.
Po­što­va­o­ci­ma se obra­tio i knji­žev­nik Mi­lu­tin Go­le­vić ko­ji je dva pu­ta bio na Go­lom oto­ku. On je ka­zao da su vi­jek za­po­če­li ča­snim mi­sli­ma i ilu­zi­ja­ma, a pri­ve­li ga kra­ju iz­mu­če­ni, pre­va­re­ni i od­ba­če­ni.
- Rad­nič­ka kla­sa ni­ka­da ni­je bi­la u go­rem po­lo­ža­ju. Ne pre­tje­ru­jem. Ovo­li­ko pre­va­ra i pod­va­la ra­ni­je i ni­je po­sto­ja­lo. A da­nas, na po­čet­ku ovog tu­žnog bli­sta­vog i ne­sreć­nog 21. vi­je­ka, ne po­sto­ji ni­jed­na na­uč­na ili kul­tur­na po­ja­va, ko­ju ne vre­ba­ju da je is­ko­ri­ste i zlo­u­po­tri­je­be, pro­tiv čo­vje­ka, pro­tiv mo­ral­nih vri­jed­no­sti i cje­lo­kup­nog dru­štve­nog na­pret­ka. Znam da ova­kve ri­je­či ni­je­su za pri­god­ne su­sre­te. No, va­lja se sje­ti­ti. Mi smo se u mla­do­sti opre­di­je­li­li za isti­ne i po­red to­ga što smo zna­li da onaj ko se opre­di­je­li za isti­nu, mo­ra bi­ti spre­man i za lo­ma­ču. Da­nas lo­ma­če buk­te svu­da oko nas. Nih sve­srd­no pri­pre­ma­ju za­pad­ne si­le, op­či­nje­ne mr­žnjom. Nji­ho­va po­li­ti­ka iz­ra­sla je iz mr­žnje. Ona je nji­hov iden­ti­tet. U pro­šlom vi­je­ku dva pu­ta su po­ku­ša­li da mr­žnjom osvo­je i po­ko­re čo­vje­čan­stvo. Oba pu­ta na­sr­nu­li su na ru­ski i srp­ski na­rod. Zna se i ka­ko su pro­šli. Na­dam se, re­če Vla­di­mir Pu­tin, ta­ko će pro­ći i tre­ći put, ako to po­ku­ša­ju – re­kao je Go­le­vić.
Go­le­vić ka­že da mno­gi od­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri na Za­pa­du, sram­no i neo­d­go­vor­no na­pa­da­ju Pu­ti­na.
- Na sve la­ži i kle­ve­te Pu­tin ni­ka­da ni­je od­go­va­rao. Zna da to ne pri­pa­da nje­mu, bra­ne ga isti­ne. On je čo­vjek ko­ji bra­ni op­sta­nak čo­vje­ka na pla­ne­ti. Cr­na Go­ra i Ru­si­ja uvi­jek su za­jed­no ra­to­va­le pro­tiv za­jed­nič­kih ne­pri­ja­te­lja. To je po­seb­no do­šlo do iz­ra­ža­ja u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Bor­ci i ru­ko­vo­di­o­ci iz Cr­ne Go­re bi­li su na­da­le­ko ču­ve­ni. Da­nas po­sli­je 70 go­di­na pi­tam se gdje su vr­li po­tom­ci slav­nih rat­ni­ka. Na­sta­vlja­ju li tra­di­ci­je svo­jih pre­da­ka. Spre­ma­ju li se za pro­sla­ve Da­na po­bje­de u Mo­skvi, ili po že­lji Va­šing­to­na, Ber­li­na i Bri­se­la raz­mi­šlja­ju o bu­du­ćoj „pa­ra­di po­no­sa” u Pod­go­ri­ci. Mno­go je ča­sni­je na­sta­vi­ti ono što su ra­di­li na­ši pre­ci, ne­go ta­vo­ri­ti po­ni­že­ni i obes­pra­vlje­ni, sa oni­ma ko­ji su nas ne­bro­je­no pu­ta bom­bar­do­va­li, stri­je­lja­li, tr­pa­li u lo­go­re, a na­šu dje­cu iz uči­o­ni­ca od­vo­di­li na stre­li­šta. Ne­mam že­lju da sla­vim ula­zak u Atlan­ski pakt, ni­ti da ži­vim u Ve­li­koj Al­ba­ni­ji što nam pod­mu­klo pri­pre­ma­ju Ame­ri­ka i EU – ka­zao je Go­le­vić.
Svo­je sti­ho­ve go­vo­rio je i Če­do Ko­va­če­vić, či­ji je brat ostao na Go­lom oto­ku. On je pod­sje­tio i da je pro­šle go­di­ne ta­bla sa na­zi­vom Tr­ga go­lo­o­toč­kih žr­ta­va bi­la oskr­na­vlje­na.
- Ne­ko se ipak sje­tio pa je oja­čao ovaj stub – ka­zao je Ko­va­če­vić.
Ta­ko­đe, sti­ho­ve je go­vo­rio i Ve­se­lin Br­no­vić, knji­žev­nik, a po­la­ga­nju cvi­je­ća pri­su­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci Voj­nih i Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra Cr­ne Go­re. A.D.