U Krševu se ljetu ne raduju samo zbog nedostatka vode kaže Pjetro Deda Siništaj. Selo je udaljeno od Tuzi sedam, a od Podgorice 17 kilometara Preko zime koriste bistijerne koje presuše i prije ljeta, a tada im je voda najpotrebnija.
- Ove godine smo već od februara bez vode. Imam četiri krave, dvije svinje i baštu u kojoj sadim povrće za svoje potrebe da ne idem za kilogram paradajza ili krompira čak do Tuzi ili Podgorice, nije to mala razdaljina. Ali ko je još vidio baštu da uspije, a da se ne navodnjava ili stoku da živi a da se ne napoji. Moja braća od stričeva drže po 15 krava, 50 koza ili 30 jagnjadi i šta im je jedna cisterna – ništa na ovakvoj suši i temperaturi. Pa u tom periodu jedna krava dnevno mora najmanje imati 150 litara vode. Često kažem da više prava imaju Romi na Koniku no mi što živimo u brdsko planinskim područjima, ne samo u moje selo nego i u Hotima, Grudi, Zatrijepču i Koćima - kaže Siništaj.
Kako ističe, imaju jednu cisternu koju duži Vaselj Siništaj ali u nju voda ne pada sa neba, već neko mora da je plati, što niko ne čini.
- Imamo jednu cisternu koja bi trebala da služi cijeloj Malesiji, ali to je malo. Pritom ni ta jedna ne funkcioniše jer nema vode. Naftu im za vozilo daju, koliko znam ali vodu ne. Predsjednik GO Tuzi Abedin Adžović bi volio da pomaže svom narodu, ja to znam ali je njegov džep u Glavnom gradu, mi nemamo svoj novac i njemu su ruke vezane. Više je snage imala nekad Mjesna zajednica Tuzi nego što sad ima Gradska opština. Ne možemo u Evropsku uniju gladni i žedni. Ako je Podgorica samo jedan dan bez vode, svi su na nogama, a kako je nama što smo u takvoj situaciji cijelog života još nema ko da se ustane i izbori za nas - poručuje Siništaj.
Kako kaže do Cijevne sa 64 godine po vrućini i sa stokom sigurno ne može svaki dan silaziti nizbrdo i vraćati se.
- Tu ima jedno pola sata hoda, ali kako da izađem gore, nikako. Da je ravno, čovjek bi nekako i mogao ali ovako ne. Nama je voda potrebna. Pa nek Gradska opština nešto preduzme, nije nam Cijevna daleko, sa jednom pumpom bi mogli da snabdijemo cijelo jedno selo, pa jedne godine naše, druge neko drugo selo, sigurno da rješenje postoji da neko hoće da se okrene na nas. Ovako ne vidim da je svakim danom nešto bolje, samo je gore. Kad su izbori, Vlada i sam Milo Đukanović jedva čekaju da nam dođu, daju džak brašna i obećaju sve samo da izađemo na glasanje, a kad nam je najveća potreba kad smo gladni i žedni, nema ih nigdje. Ne misle na nas. Možda i misle ali to nikako da se realizuje. Nisam protiv države ali da u 21. vijeku bidonima na konju ili magarcu nosimo vodu, stvarno ne ide - iskren je Siništaj. S.R.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
