Se­nat i Uprav­ni od­bor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re da­nas i sju­tra od­lu­či­va­će o ga­še­nju In­sti­tu­ta za stra­ne je­zi­ke u Pod­go­ri­ci i pri­pa­ja­nju ovih stu­dij­skih pro­gra­ma bu­du­ćem fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću. Ela­bo­rat o oprav­da­no­sti tran­sfor­ma­ci­je Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, In­sti­tu­ta za stra­ne je­zi­ke i pro­gra­ma za obra­zo­va­nje uči­te­lja na al­ban­skom je­zi­ku u Pod­go­ri­ci, u ko­ji je „Dan” imao uvid, ru­ko­vod­stvo UCG je uvr­sti­lo u dnev­ni red da­na­šnje sjed­ni­ce Se­na­ta sa­mo dan ra­ni­je, od­no­sno dva pri­je za­sje­da­nja UO UCG.
Sa­go­vor­nik „Da­na” iz In­sti­tu­ta za stra­ne je­zi­ke ka­že da će bu­du­ćim stu­den­ti­ma, ali i oni­ma ko­ji već stu­di­ra­ju stra­ne je­zi­ke, uko­li­ko ne že­le da se ško­lu­ju u Nik­ši­ću je­di­na op­ci­ja osta­ti upis ili pre­pis na pri­vat­ni Uni­ver­zi­tet „Do­nja Go­ri­ca”, u su­vla­sni­štvu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– Od­lu­ku o osni­va­nju fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta tre­ba po­sma­tra­ti i u ve­zi sa sko­rim osni­va­njem Fa­kul­te­ta za en­gle­ski je­zik i knji­žev­nost pri pre­mi­je­ro­vom Uni­ver­zi­te­tu „Do­nja Go­ri­ca” – ka­zao je sa­go­vor­nik.
U ela­bo­ra­tu o oprav­da­no­sti osni­va­nja Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta na­vo­di se da će ta uni­ver­zi­tet­ska je­di­ni­ca u Nik­ši­ću pod jed­nim kro­vom ob­je­di­ni­ti stu­dij­ski pro­gram za uče­nje stra­nih je­zi­ka i pro­gram za obra­zo­va­nje uči­te­lja na al­ban­skom je­zi­ku.
– Osam stu­dij­skih pro­gra­ma či­ni­će cr­no­gor­ski je­zik i knji­žev­nost, srp­ski je­zik i knji­žev­nost, en­gle­ski je­zik i knji­žev­nost, ru­ski je­zik i knji­žev­nost, ita­li­jan­ski je­zik i knji­žev­nost, fran­cu­ski je­zik i knji­žev­nost, nje­mač­ki je­zik i knji­žev­nost, pre­vo­di­la­štvo – ob­ja­šnje­no je u tom do­ku­men­tu.
Naš sa­go­vor­nik iz Se­na­ta ka­že da ru­ko­vod­stvo UCG na ne­tran­spa­ren­tan na­čin po­ku­ša­va da u fi­lo­lo­ški fa­kul­tet spo­ji dio Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, In­sti­tu­ta za stra­ne je­zi­ke i Stu­dij­skog pro­gra­ma za obra­zo­va­nje uči­te­lja na al­ban­skom je­zi­ku.
– Ru­ko­vod­stvo UCG je ela­bo­rat uvr­sti­lo u dnev­ni red sjed­ni­ce Se­na­ta dan pri­je i dva da­na pred sjed­ni­cu UO, ka­ko bi one­mo­gu­ći­lo struč­nja­ke i jav­nost da uče­stvu­ju u de­ba­ti – is­ti­če sa­go­vor­nik „Da­na”.
Rek­tor­ka Rad­mi­la Voj­vo­dić na­ja­vi­la je kra­jem ma­ja osni­va­nje fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, kao dio re­or­ga­ni­za­ci­je je­di­ni­ca na UCG.
Po­je­di­ni pro­fe­so­ri sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta is­ti­ču da od­lu­ku o osni­va­nju fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta tre­ba po­sma­tra­ti i kao dio za­mi­sli da se eli­mi­ni­še kon­ku­ren­ci­ja Uni­ver­zi­te­tu „Do­nja Go­ri­ca”.
– Vr­lo je vje­ro­vat­no da bi fi­lo­lo­ški fa­kul­tet u Pod­go­ri­ci bio kon­ku­ren­ci­ja fa­kul­te­tu na UDG, pa ga je naj­lak­še pre­ba­ci­ti ta­mo gdje te kon­ku­ren­ci­je ne­će bi­ti. Oče­ki­va­li su da će ela­bo­rat pro­ći bez di­sku­si­je, jav­ne ras­pra­ve ili is­ka­zi­va­nja pro­te­sta pro­tiv ova­kve od­lu­ke. Ovaj ela­bo­rat do­ne­sen je u taj­no­sti, kao i sve dru­go što do­no­si no­va upra­va UCG, bez kon­sul­to­va­nja bi­lo ko­ga i prak­tič­no sve in­sti­tu­ci­je, pro­fe­so­re i stu­den­te do­vo­di pred svr­šen čin – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.
On pod­sje­ća da In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke po­sto­ji već 36 go­di­na u Pod­go­ri­ci i po­znat je po svom obra­zov­nom i kul­tur­nom iden­ti­te­tu.
– Pod­go­ri­ca bi iz­gu­bi­la mno­go pre­ba­ci­va­njem In­sti­tu­ta u Nik­šić, pa se oče­ku­je i re­ak­ci­ja upra­ve Glav­nog gra­da. Oči­gled­no da je upra­va Op­šti­ne Nik­šić iz­vr­ši­la pri­ti­sak u svo­ju ko­rist. Po­red to­ga, za In­sti­tut je pred­vi­đen i pro­stor u okvi­ru zgra­de tri fa­kul­te­ta na lo­ka­ci­ji u okvi­ru uni­ver­zi­tet­skog cen­tra – ka­že sa­go­vor­nik „Da­na”.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, o bu­du­ćim tran­sfor­ma­ci­ja­ma i pre­se­lje­nju ni­je­su kon­sul­to­va­ni ni stu­den­ti ko­ji su od­lu­či­li da stu­di­ra­ju u Pod­go­ri­ci, iz­me­đu osta­log i za­to što ni­su že­lje­li da pu­tu­ju u Nik­šić.
– Lo­ka­ci­ja je ja­ko bit­na zbog to­ga što ve­li­ki broj stu­de­na­ta i naj­ve­ći broj pro­fe­so­ra do­la­zi iz Pod­go­ri­ce, pa bi tro­ško­vi po­sto­ja­nja ta­kvog fa­kul­te­ta bi­li vi­še­stru­ko ve­ći zbog pu­to­va­nja i pro­fe­so­ra i stu­de­na­ta – na­vo­di naš sa­go­vor­nik.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, for­mi­ra­nje fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta pred­sta­vlja­će pro­blem i za stu­den­te al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti.
– Stu­dij na al­ban­skom je­zi­ku ta­ko­đe se pre­ba­cu­je iz Pod­go­ri­ce, u ko­joj ži­vi ve­li­ki broj Al­ba­na­ca, po­seb­no u grad­skoj op­šti­ni Tu­zi – na­po­mi­nje ovaj pro­fe­sor.
Ka­ko je na­ve­de­no u ela­bo­ra­tu, broj i struk­tu­ra stu­dij­skih pro­gra­ma fak­to­ri su ko­ji zna­čaj­no uti­ču na funk­ci­o­ni­sa­nje Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, pro­ces upra­vlja­nja i na­sta­ve, kao i na nje­gov raz­voj i pri­la­go­đa­va­nje sa­vre­me­nim ten­den­ci­ja­ma u vi­so­kom obra­zo­va­nju.
– Raz­dva­ja­njem Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta na Fi­lo­zof­ski i fi­lo­lo­ški, kao i in­te­gra­ci­jom srod­nih uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, stvo­ri­li bi se uslo­vi za po­di­za­nje kva­li­te­ta na­sta­ve i na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da, kao i za kva­li­tet­ni­ju or­ga­ni­za­ci­ju na­stav­nog pro­ce­sa na ovim fa­kul­te­ti­ma – sto­ji u ela­bo­ra­ci­ji.D.B.


Sme­ta im Vi­je­će Fi­lo­zof­skog

U ela­bo­ra­tu o oprav­da­no­sti Rek­tor­ta na­vo­di se da Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet ima naj­ve­ći broj čla­no­va vi­je­ća (91), što u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma stva­ra ozbilj­ne pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju i od­lu­či­va­nju.
– Sa sta­no­vi­šta ra­da i una­pre­đe­nja upra­vlja­nja, or­ga­ni­za­ci­je vi­je­ća, na­sta­ve i una­pre­đe­nja kva­li­te­ta i kon­tro­le kva­li­te­ta na­sta­ve, po­ka­za­lo se da ova­kav ra­zno­rod­ni i mno­go­čla­ni sa­stav vi­je­ća, kao naj­vi­šeg aka­dem­skog ti­je­la je­di­ni­ce uni­ver­zi­te­ta, pred­sta­vlja smet­nju za tran­spa­ren­tan i efi­ka­san rad – na­vo­di se u ela­bo­ra­tu.


Po­zi­va­ju se na ini­ci­ja­ti­vu iz 2012

U ela­bo­ra­tu o oprav­da­no­sti za osni­va­nje fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta iz rek­to­ra­ta na­vo­de da je na osno­vu ana­li­ze uva­ža­va­nja po­tre­be da se pro­na­đe naj­funk­ci­o­nal­ni­ji mo­del or­ga­ni­za­ci­je stu­dij­skih pro­gra­ma, Vi­je­će Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta još 2012. go­di­ne upu­ti­lo Se­na­tu UCG ini­ci­ja­ti­vu za ob­je­di­nja­va­nje se­dam stu­dij­skih pro­gra­ma za je­zik i knji­žev­nost u po­seb­nu or­ga­ni­za­ci­o­nu je­di­ni­cu UCG.
– Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet ob­je­di­nja­va pet­na­est stu­dij­skih pro­gra­ma, ko­ji su po na­uč­noj obla­sti iz­u­ča­va­nja ve­li­kim di­je­lom raz­li­či­ti, i ko­ji u ova­kvoj or­ga­ni­za­ci­o­noj še­mi, sa sta­no­vi­šta upra­vlja­nja, kva­li­te­ta i raz­vo­ja, ima­ju či­tav niz ne­do­sta­ta­ka, što či­ni ak­tu­el­nom i oprav­da­nom ide­ju o raz­dva­ja­nju dvi­je po­seb­ne uni­ver­zi­tet­ske je­di­ni­ce – sto­ji u ela­bo­ra­tu.