Da ži­vot na se­lu ni­je ni­ma­lo lak, sva­ko­dnev­no se uvje­ra­va­ju mje­šta­ni Br­sku­ta, se­la ko­je je uda­lje­no 50 ki­lo­me­ta­ra od cen­tra gra­da i ko­je bro­ji sto­ti­njak do­ma­ćin­sta­va. Br­skut je pre­dio ko­ji se mo­že po­hva­li­ti ži­vo­pi­snom i bo­ga­tom pri­ro­dom, ali da bi vo­di­li iole kva­li­tet­ni­ji ži­vot, osim svje­žeg va­zdu­ha i bi­stre vo­de, mje­šta­ni­ma je neo­p­ho­dan put i bo­lje snab­di­je­va­nje elek­trič­nom ener­gi­jom.
Br­sku­ća­ni se in­te­ziv­no već go­di­nu da­na obra­ća­ju Glav­nom gra­du, sa za­htje­vom da im se iza­đe u su­sret i sa­ni­ra put dug se­dam ki­lo­me­ta­ra i ko­ji je pri­lič­no ošte­ćen či­ta­vom svo­jom du­ži­nom.
- Pri­je se­dam, osam go­di­na je ovaj put bio re­kon­stru­i­san i to vr­lo ne­kva­li­tet­no, jer su na nje­mu sta­vlja­li sloj as­fal­ta ko­ji je bio de­beo cen­ti­me­tar. Na­kon dvi­je go­di­ne su se otvo­ri­le ru­pe, zbog ko­jih je vr­lo te­ško ovim pu­tem pro­ći ko­li­ma. Mi ne tra­ži­mo da se put pre­svu­če od po­čet­ka do kra­ja, već sa­mo da se udar­ne ru­pe is­kr­pe i to da se ura­de ljud­ski, a ne kao što se oni zna­li da ra­ni­je da ura­de. To ni­je ve­li­ka in­ve­sti­ci­ja, za to je po­treb­no iz­dvo­ji­ti od 10.000 do 20.000 eura, a na­ma bi znač­ajno bio olak­šan sva­ko­dnev­ni ži­vot u se­lu, po­go­tovo u ljet­njim mje­se­ci­ma ka­da je se­lo pre­pu­no mje­šta­na. Od skre­ta­nja pre­ma Br­sku­tu pa do cen­tra se­la ima se­dam ki­lo­me­ta­ra, ko­je pre­la­zi­mo za po­la sa­ta, ako ho­će­mo da sa­ču­va­mo ko­la - re­kao je Ve­ljo Ča­đe­no­vić, mje­šta­nin Br­sku­ta.
Ka­ko je ka­zao Ča­đe­no­vić, od lo­kal­nih vla­sti do­bi­ja­ju sa­mo obe­ća­nja, ko­ja ni­ka­ko da re­zul­ti­ra­ju kon­kret­nim rje­ša­va­njem pro­ble­ma.
- Pro­šle go­di­ne su nam iz lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve obe­ća­li da će nam iza­ći u su­sret, čim se sni­jeg is­to­pi i čim se usvo­ji bu­džet. Zi­ma je pro­šla, bu­džet je usvo­jen, a ru­pe na na­šem pu­tu se sa­mo umno­ža­va­ju. Ta­ko­đe su nam re­kli da se ma­lo an­ga­žu­je­mo i da oči­sti­mo ši­blje sa pu­ta, kao i da ga ma­lo pro­ši­ri­mo. To smo i ura­di­li uz po­moć mje­šta­ni­na Mi­lo­ra­da Mi­haj­lo­vi­ća, ko­ji je po­šte­no i ljud­ski dao nje­go­vu ma­ši­nu ko­jom smo oči­sti­li ovih se­dam ki­lo­me­ta­ra pu­ta i spre­mi­li ga za kr­plje­nje, ali ni po­sle to­ga grad­ske vla­sti ni­su ni­šta pred­u­ze­le. Na­kon to­ga sam , pri­je dva mje­se­ca, do­šao do Ča­sla­va Ve­šo­vi­ća, za­mje­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka, ko­jem sam htio lič­no da uka­žem na naš pro­blem i da ga pi­tam ho­će li Glav­ni grad po­vo­dom to­ga ne­što pred­u­ze­ti. On mi je ta­da re­kao da mu se ja­vim pre­ko se­kre­ta­ri­ce za par da­na. Ja sam iz dva pu­ta po­ku­ša­vao pre­ko se­kre­ta­ri­ce da do­đem do nje­ga, osta­vio svoj broj te­le­fo­na, me­đu­tim, po­vrat­ne in­for­ma­ci­je ni­je bi­lo, što do­volj­no go­vo­ri o od­no­su lo­kal­nih vla­sti pre­ma na­šem mje­stu, ko­je ni­je ma­lo- po­ru­čio je Ča­đe­no­vić.
Na­pa­ja­nje elek­trič­nom ener­gi­jom, baš kao i sta­nje put­ne in­fra­struk­tu­re, pred­sta­vlja vi­še­go­di­šnji pro­blem za Br­sku­ća­ne. Zbog iz­u­zet­no sla­bog na­po­na stru­je, i naj­jed­no­stav­ni­je rad­nje, po­put ku­va­nja ka­fe, mo­gu da se odu­že u ne­do­gled.
- Stru­ju tra­ži­mo go­di­na­ma i pro­ba­li smo da se obra­ti­mo pod­go­rič­koj elek­tro­di­stri­bu­ci­ji ko­ja nas je upu­ti­li pre­ma nji­ho­vom sje­di­štu u Nik­ši­ću. Nji­ma smo pi­sa­li za­htje­ve i mol­be, ali sve je bi­lo bez­u­spje­šno, ovo se­lo kao da je ukle­to i kao da ne po­sto­ji na kar­ti Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re. Ka­da uklju­čim rin­glu pa­da na­pon stru­je jer je na tra­fo­sta­ni­ci ko­ja je sla­bog ka­pa­ci­te­ta pri­klju­če­no oko 60 ku­ća i mo­že­te mi­sli­ti ka­da sva­ko upa­li si­ja­li­cu na šta to li­či. Lju­di ko­ji iz­la­ze lje­ti na Br­skut mi se ža­le da pla­ća­ju ogrom­nu stru­ju jer je za pe­če­nje hle­ba, zbog sla­bog na­po­na stru­je, po­treb­no sat i po vre­me­na. Ka­fa i su­pa se ta­ko­đe po tri pu­ta du­že ku­va­ju. Iako su ra­ču­ni za stru­ju ogrom­ni, mi je pla­ća­mo re­dov­no, po svim stav­ka­ma, jer bi nam u su­prot­nom od­mah is­klju­či­li, tu su mno­go rev­no­sni­ji- is­ta­kao je Ča­đe­no­vić.
On je do­dao da ni MZ Br­skut, osim što odr­ža­va broj­ne sa­stan­ke, ni­šta ni­je uči­ni­la za rje­ša­va­nje go­ru­ćih pro­ble­ma mje­šta­na.
- Od MZ Br­skut ne­ma­mo ni­ka­kve po­mo­ći u ovim za­htje­vi­ma. Oni sa­mo sa­stan­če i ni­šta ne pred­u­zi­ma­ju, a na­ma su po­treb­na kon­kret­na dje­la ka­ko bi se ri­je­ši­li na­ši pro­ble­mi. Oni ka­žu da se tru­de i da zo­vu, me­đu­tim re­zul­ta­ti su ne­vi­dlji­vi- za­klju­čio je Ča­đe­no­vić.
B.KA­LE­ZIĆ


Do­la­ze tu­ri­sti

Iz go­di­ne u go­di­nu, sve vi­še stra­nih tu­ri­sta pro­la­zi kroz Br­skut na pu­tu pre­ma Ko­mo­vi­ma i zbog to­ga bi, sma­tra Ča­đe­no­vić, tre­ba­lo re­kon­stru­i­sa­ti put ko­ji vo­di kroz ovo mje­sto.
- Uz Br­skut ide put za Bu­ku­mir­sko je­ze­ro, do kog se je­di­no te­ren­skim vo­zi­lom mo­že iza­ći. To je atrak­tiv­no mje­sto na 1.500 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, ko­je svo­jom lje­po­tom, iz go­di­ne u go­di­nu, ma­mi sve vi­še tu­ri­sta iz svih kra­je­va svi­je­ta. U po­sled­nje dvi­je go­di­ne je pri­mje­tan ve­li­ki broj stra­nih tu­ri­sta, ko­ji mo­to­ri­ma,bi­ci­kli­ma i dži­po­vi­ma pro­la­ze kroz Br­skut i idu pre­ma je­ze­ru. Tu­ri­sta bi si­gur­no bi­lo još vi­še da je put pre­ma je­ze­ru u bo­ljem sta­nju- na­veo je Ča­đe­no­vić.


Naj­bli­ži kon­tej­ner na se­dam ki­lo­me­ta­ra

Osim pro­ble­ma sa put­nom in­fra­struk­tu­rom i stru­jom, mje­šta­ni Br­sku­ta mu­ku mu­če i sa od­la­ga­njem sme­ća, jer u nji­ho­vog se­lu ne­ma ni jed­nog kon­tej­ne­ra u kom bi mo­gli da ga od­la­žu.
- Jed­no ve­li­ko se­lo kao što je Br­skut ne­ma ni je­dan kon­tej­ner gdje bi mo­gli od­la­ga­ti ot­pad. Ke­se sa sme­ćem sta­vlja­mo u ge­pek i no­si­mo se­dam ki­lo­me­ta­ra ovim uža­snim pu­tem do pr­vog kon­tej­ne­ra u No­ži­ci, gdje ga ba­ca­mo. Da bi ba­ci­li jed­nu ke­su sme­ća, na­ma je po­treb­no da iz­dvo­ji­mo sat vre­me­na i po­tro­ši­mo dva li­tra go­ri­va. Neo­p­hod­na su nam dva, tri kon­tej­ne­ra u se­lu, jer smo se je­dva od­vi­kli od ne­kih sta­rih ru­žnih na­vi­ka da sme­će ba­ca­mo po po­to­ci­ma- ka­zao je Ča­đe­no­vić.